Полицијски гласник

282

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 37

в., судски разлози Исказом испитаних сведока Петра и Лазара, утврђено је то, да је између тужиоца и тун^еиог био закључен уговор о ортаклуку за рад у шатри о Михољском вашару. Сведоџбама., пак, сведока Марка и Јована, утврђено је то, да су ову ортачку радњу обављали и да је тужиоцу на његов део прииало ио прегледаном рачуну 150 динара, и то, да је тужеии то обећао сутра дан исплатити. Опим сведоџбама заклетих сведока суд поклања своју веру и налазећи да је тужилац своју тражбину иотпуно доказао, на основу §. 6. и 13. грађ. пост. Пресуђује Да тужени плати тужиоцу на име зараде из ортачке радње 150 динара, да му накнади нлаћену таксу у 7 - 20 динара и на име трошка и дангубе 5 динара, а тако и сведоцима по 2 дииара дангубе. Тако иресуђено и одмах саопштено парничарима. Од суда општине ваљевске 5 октобра 1897 год. № 8734 у Ваљеву. Председник суда П. Спасић Деловођ Чланови А. Спасић Н. Илић Т. Ивковић N13 Заведи пресуду са белешком у протокол пресуђења.

ИЗ ЦРНЕ КЊИГЕ ЈЕДНОГ ПОЛИЦИСКОГ ЧИНОВНИКА. (у лреводу М. П. Јовановића). 14. ЊЕГОВ ПРВИ СДУЧАЈ. Макс Херберт био је најмла^и, али и један од пајревнијих чиновника наше полициске дирекције. Радио је по разним канцеларијама и свуда се показао врло употребљив, само му још никако не испаде за руком да му се даДе у самосталан посао какав интересап случај, на коме би могао, као вешт полициски чиновник, опробати своју подобност. И то се да разумети. Интересни су случајеви у полицискоме зкивоту махом само злочини важније природе. Брзо проналажење њихово, добро поимање дела и успешно гоњење злочинца зависи поглавито од правилно предузетог »местног увиђаја" и прве пстраге. Ако нри том испадне за руком утврдити „основе подозрења® за које се можемо ухватити, има изгледа за повољан ресултат, иначе ће се полициска власт неминовно забатргати у далека и дугачка истраживања, која су — ако не дође у помоћ каква срећна случајност — често са свим безуспешна. Због тога сваки старешина гледа да повери извиђај каког интересног случаја само оним чиновницима, чије искуство и подобности виде му се за то најнодеснији. Добар избор таког чиновника долази на терет одговорности, коју носи шеФ полиције. Није, дакле, немање иоверења, него са свим разумљива обазривост узрок, што Херберт до сада не доби ни једаи интересан случај. На његову молбу, управптељ полиције одавно му је то био обећао, али још никако не хтеде наћи повољне ирилике да то обећање и искупи. По томе се може судити каква беше радост овог младог господина, кад одмах гто закључку позоришне представе , којој је као надзории чиновник присуствовао, доби директап иалог управитеља полиције ове садржине: »Сад ми баш донеше ово, случајно нађено и вр'ло сум њиво, писамце. Отидите одмах на само место, да предузмете што служба тражи. На,лажем највећу смотреност и очекујем подробан извештај. Управитељ иолиције, (( Приложено писамце није имало адресе, а гласило је: »Све је покушано, али у залуд. Што је намишљено, мора се учинити и Ц. уклонити. Отров ми се не допада, по најбоље је куршум кроз главу. Данас је красна ирилика, Бабо до поноћи није код куће. На сигурно те чекам на вратпма врта, ливадск^ улица. број 6, чнм куцне 10 сати. Рок се мора одржати. Ф. (( Лице младога чиновника озари се радошћу. »Ах, једва једном један иитересан случај, једно предумишљено убиство, или бар покушај тога. Управитељ ће видети да се иеће у мени преварити!"

Правило је, да се позориште по свршетку представе не оставља, док се свет ие разиђе. Повредивши тај пропис , он најжурније остави позориште и с једиим агентом јавне сигурности притрча једном Фијакеру. »Жао ми је, већ сам заузет, госп. комесару.' 1 „Службена реквизиција ! Возите најкраћим путем до угла ливадске улице. Али нека коњи јуре што брже могу. Неће вам бити штете." „На вашу одговорност, госн. комесару.« Кочијаш шибаше своје вранце и кола летеше иреко камена тако да варнице севаху. Херберт кресну једпу жижицу и погледа у сахат. »Четврт до десет. Да ли ћемо моћи за четврт сата стићи у ливадску улицу?" »Тешко, и ако је кочијаш добро ознојио своје коње (( , одговори агенат. „Ливадска је улица у околу летњиковаца, ван вароши; обично се рачуна вожња добра нола сата. (( »Али ми хоћемо, ми морамо на време стићи; било би ужасно да нам неколико минута задоцњења све поквари!« Херберт мучаше велику муку, чинило му се да се вожња отегла у вечност. Кад, најпосле, кола стадоше и из њих изађе, погледа у сахат. »Десет сати већ прошло, брзо. док није било са свим доцкан! (( Док су стигли до врата врта број 6 у ливадској улици, у којој су готово све само високп зидови вртова и гвоздепи преплети, прође још скоро десет минута. Мала врата беху добро закључана. а нико се не могаде видети у близини. Полициски агенат стаде добро разгледати по околшш. »Госп. комесару«, јави он по том, »ја се сад умем иаћи, и ако је помрчина. Закључана врата воде у великп врт породичног дома трговинског саветника Р., а главни улаз је куће одмах тамо лево на углу. (( »Трговинског саветника Р. — а, дакле он је тај, против кога је плаи скројен да се нападне. Ви чувајте стражу овде и задржите одмах сваког сумњивог, који се вратима приближи. Ја ћу спред у кућу. (( Чиновник хиташе правцем, који му је згенат пока.зао и лако нађе улаз у кућу. Капија стајаше отворена, а тако и врата на кући. Младом човеку, у узбуђењу његову, то и не падаше што у очи. Мало тренутака, и он стајаше у јасио осветљеном вестибилу кућном ; и тек што хтеде похитати уза степанице за први спрат, а на њима се појави, у оделу отворене боје, нека женска прилика, јако узбуђена и потресена. „0, Боже, ту сте већ једанпут, ако већ није доцкан! (( викну му она и стрча низ оно мало степеница. Доцкан! Та реч као гром удари у Херберта. »Госпођице, шта се догодило ? (( „Немојте да вам објашњавам. Сад баш одвукоше га да га убију. Морамо их спречити, ви ћете га спасти.® Гласом пуним јецања каза она ово, узе младога човека за руку и иође са њим у врт. »Ја ћу га спасти", увераваше је Херберт, хитајући ненознатим путем кроз врт за девојком, која напред трчаше. На једанпут јекну пуцањ. Девојка врисну и у очајању подиже руке. „Доцкан, убили су га! (( Херберт за тренутак стајаше не знајући шта да мисли. Убиство извршено, и то баш пред носом му, и он га није могао спречити... Где је пушка севнула, видео је он јасно неколико њих. Хтеде да потрчи тамо, кад некп човек натрча на девојку, рекавши јој : „За Бога, Елза, шта ћеш ту ? (( Девојка одгурну човека. „Не дотичи ме се, твоје су руке умрљане крвљу његовом ! (( Једним скоком, Херберт стаде уз човека и ухвати га за мишицу. »Убицо! Хапсим те у име закона! (( Човек се грохотом насмеја. »Па ко сте ви, госнодине ? (( „Полициски чиновник. Ако сам дошао доцкан да спречим злочин, злочинац ми неће умаћи. (( »Али то је сувише лудо ! Ја сам правник Фриц Р., син трговинског саветника Р. (( „То ћемо видети. Кога сте убили ? (( »Убио? Ни муву у свом животу нисам убио. ((