Полицијски гласник

298

№0Ј 39

д. белеш ка са аресуђењем Рађено у суду општ. пожешке 5 јуна 1898 год. N6 устрој главу белешке. На рочишту су обе парннчне стране. Прочитана су акта. Тужилац према поднетим доказима и извршепом вештачењу, тражи пресуду. За данашњи предстанак тражи 10 дипара. Моли суд да му се досуди и накнада положене дијурне за вештаке у 15 динара. Тужени оста нри свом ранијем исказу, тражећи да се ово рочиште одгоди и друго одреди, на које да се позову и испитају његови сведоци, који ће потврдити да ово имаље како је сада ужива као паслеђе од свога оца још од године 1880. Судскн разлози Тужилац за доказ свога тражења о својини подноси тапију, потврђену првостепеним судом за округ ужички, под 20. јануаром 1884. год. № 522. Вештачким прегледом на лицу места, утврђено је заузеће. Вредност заузетог земљингга, процењена је у 80 динара, према чему је суд овај надлежан за суђења овога спора. Узевши у оцену доказе тужиоца суд налази да је тужилац своје право потпуно доказао, п зато му се заузето земљиште од стране туженога има пресудом судском вратити у својину. Одлагању рочишта ради испитивања сведока туженог, нема места, јер се сведоџбама сведока не може утрти важиост јавне исправе — тапије, тим ире што је тапија судским путем потврђепа доцннје но што би сведоци могли тврдити државину туженог. Да је било ове државнпе, онда би тужени протествовао, противу утврђења тапије, при самом убаштињењу тужиоца, и неби исту у овим данашњим границама, као граничар потписао. Када то тада није учинио, садањим његовим наводима, иема никаквог законог ослокца, и с тога суд на основу ових разлога и § 6 и 13 грађ. судског поступка Пресуђује : Да тужени буде дужан, одмах уступити тужиоцу заузето земљиште, које његова тапија захтева, са лица »Немањине® улице 0-50 метара ширине у дужину 20 метара са јужне стране спорног земљишта, да му накнади плаћену суду таксу у 5-40 динара, положену дијурну за вештаке у 15 динара и на име парничних трошкова десет динара. Пресуда саопштена парничарима одмах. Од суда општиие пожешке 5 јуна 1898 год. № 2560. у Пожези.. - Председник суда Д. Крстић Деловођ Судије А. Петровић А. Недовић II. Патић N6 Заведи белешку са пресуђењем у протокол су})ења.

03 ЦРНЕ КЊИГЕ ЈЕДНОГ ПОЛИДИСКОГ ЧИНОВНИКА. (у преводу М. П. Јовановића). 16. ЈЕДНА МДЕТАЧКА ТАЈНА. »Ако хоћеш да учиниш својој отаџбипи једну велику услугу, очекујем те вечерас у 11 сати у СаГе СЈиас1п, на Марковом тргу, под маском : црни домино.*) За познавање знак: жути нгепут на десном рамену. Лозинка: Апс1асев Љгћта ас1јиуа1. ' Црни домино с а жутом ружом. <( То беше садржина једног врло пријатно мирисавог писамцета, које затекох у четвртак у јутру, беле недеље године 186., међу осталим стварима с поште, на столу у канцеларији својој. Изненађен будући, загледах јошједном куверат, који сам био већ бацио. Адреса се слаже, моја је, нема погрешке.

*) 0о1шпо је одећа дица, било н;енског или мушког, као маске, а састоји се пз дугачког свиленог огртача са широким рукавима и таке капуљаче. Обично је црна, а може бити и друге боје. У маскаради, дакле кад је нрерушаваље обичај, то је карактерни костим. Пр.

»Рђава шала!" беше ми прва мисао, која ми дође на ум. Нисам туђ у овој старој и поштовања достојној вароши дуждевој, јер служба ми је донела познанства у свима круговима гра^ана, а ни једно од тих познанстава није могло послужити за какво пустоловство. Даље размишљајући, закључих, да ће свакојако бити невероватно, да ко баш мене хоће да учини предметом какве р.ђаве шале. Колико знам, за то нисам дао никоме повода. Да није може бити каква замка, у коју бих имао упасти ? То је већ више могуће. Нашу, аустриску полицију сви Италијани, па ни Млечани, не гледају радо. *) То доно.шаху собом политички одношаји, а осем тога неки од мојих колега у служби, морам на жалост признати, својим осорљивим поступцима доприносили су томе, да се мржња распаљује и тиме јој давали изглед оправданости. Из сигурна заклона накосно пецкати органе полиције, Млечанима је изгледало дело патриотско. И ако сам знао, да ме није мрзео свет, с којим сам имао тесних веза по служби, опет. ми не изгледаше са свим немогуће, да се овим сумњивим писмом може хтети да будем иамамљен на кораке, који би по мепе могли бити од врло иепријатних последица. Свакојако било би најпростије, а може бити и најпаметније, ову чудповату позивгшцу уз још по неко анонимно писмо, којих нам често читаво тесте дође, бацити у кошар, али ме од тога уздржаваше онај нарочити, одлични мирисави дах писамцета, који казиваше да замку, ако је то доиста нека сплетка, није наместила нека груба рука. Метнух писмо у џеп, иамеран да о ствари још промислим преко дана. Али у истини ја већ бејах решен на тај тајанствени сасганак. Непозната лепотица — и сухопарни полициски чиновник има својих сањарија, — ма каква јој била намера, бар нека нема разлога, да ме држи за страшљнвицу. * * * Мало пре 11 сати седео сам, сав умотан у домино од црне свиле, у СаГе СЈиаскч поред шербета, и посматрао тумарање света на Марковом тргу. Овај је сада, веома јако осветљен због празновања месоје^а. био као каква прекрасна дворница за игру, у којој се, уз звуке музичне капеле , таласало хиљаду глава, са маскама свију врста, једно шаренило од света, који само брбља, шали се и смеје. То беше нека нарочита, ретка слика, која се мора видеги, да би се њене дражи нравилно оцениле. У овом тренутку ја јој наравно не поклањах ону пажњу, коју је заслуживала — моје је мисли односила непозната пошиљатељка писамцета, које сам носио у џепу. Да ли ће она заиста доћи? Гвоздени стражар на торњу крај саборне цркве удараше својим чекићем једанаест сати. И немислећи, механички, бројао сам ударе. Још не беше све искуцало, а нечија рука спусти ми се на плећа. Подигох очи. Неки црни жеиски домино са жутом ружом на рамену стајаше иза мене. »АиДасез...® шану ми маска. »РогГипа аДјиуа!;", додадох ја, као запета пушка спреман. 'ЈОнда хајде са мном С( . Женски домино даде ми своју руку и под руком изађосмо из каване. Тај призор оста пепримећеп. Оваких састанака и малих иптрига на Марковом тргу је даиас без броја. Моја непознаница тискаше се са мном кроза свет толико, да смо једва изашли из њега. На самоме тргу већ се могадосмо слободније кретати. »Куд ме водиш?« упитах своју сапутницу. »На мали трг. (< „А одатле?« »Не буди сувише радозпао, све ћеш дознати. <( Разговор нам прекидоше друге неке маске, које се иснречише пред нама и покушаваше задржати нас. Оне нам примећаваше што носимо црне маске са ружом жутом и шепутом жутим. Изгледаше да им није по вољи ово сасгављање црног и жутог, па рекоше нешто ружно, као да су нам непријатељи.'**)

*) Тиче се времена, када и Млеци са својом облашћу улажаху у састав аустриске царевине. Нр. **) аЦрно-жуто" означава аустрпску државу, те због тога становницима итадијанских области под Аустријом, као шго тада беше случај, како рекосмо, и са Млецима, беху мрске ове боје. Нр.