Полицијски гласник

312

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАС1ШК

БРОЈ 41

нара вели ово је пола динара. За 1 комад од 5 дин. у злату вели ово је пола динара. За један наполеон рекао је да је то грош! За банку вели да има »5 динара... не, има 10 динара, а то је 60 гроша! 11 За 30 н. д. у бакру вели да је то 2 гроша! У пола динара вели да има 2 гроша! У шест банака вели да има 50 динара! Не уме да разликује 10 п. д. од 20 п. д. у никлу — за обоје вели да је грош! За 2 динара у сребру вели да је динар! Не зна ко је у Србији био владалац кад је он у војсци служио ! После дугог премишљања вели: Краљ Алексаидар (пре 20 година!)! Не зна како се зову отац и мајка Њ. В. Краља Александра. Не зна које је вере он лично, а уме да се прекрсти. Појма нема да у Србији има Митрополита, а то ли да зна његово име! Мињљење. Милоје је душевно растројен, од рођења умно неразвијен. Овако се душевно стање назива: Слабоумље, г/мна ограниченост (1т \)есИШа .8) . Он није саособан за вршење никаквих иравних односа, и не може за своја дела иред законом одговарати — он је неурачунљив.'*) Убиство је учипио у неурачупљивом стању. Милоја треба задржати у Болници за Душевне Болести; а ие спроводити суду. 9. новембра 1896 г. У Београду У Болници за Чданови сталне декарске комисије : Душевне Болести Уиравник Болнице за Душевне Болести Д-р Јован Данић Секретар Санитетског одељеља министарства ун. дела Д-р Михајло ЦвијетиК Секундарни лекар у Болници за Душ. Болести Д-р Вој. М. СуботиИ -* * * Други иретрес. (7. децембра 1896. № 1 943 1.) Милоје није спровођен суду, него је задржап у Лудници. На овом претресу прочитана је нредња сведоџба. Једаи сведок — жена — сведочи, да јој" се Смиљка једном жалила. како је Милоје хтео да је закоље. Други сведок сведочи, да му је Милоје једном говорио, како ће он да убије Смиљку, и да иде на робију, »јер је чуо да је тамо добар лебац." У овом смислу сведочило је неколико сведока. Држ. тужилац оставио је суду дацени лекарску сведоџбу. Због неких нових сведока које су захтевали парничари, суд је одложио овај претрес, а за њим и трепи иретрес (30. децембра 1896). Четврти иретрес. (15. Јан. 1897. № 676). Са овога претреса занимљива је одбрана браниоца Милутпновог и Миличиног. Саопштићу је у целини : Одбрана за опт. Милутина Бркића и за опт. Милицу ж. Милутинову а но оптужењу њином за убијство. I. Ва опт. Милутина. Против опт. Милутина држ. тужиоц нзнео је ове основе подозрења. 1. Што га опт. Милоје за саучеспика означује; 2. Што је крио траг казнимом делу ; 3. Што се лажно бранио. Досадањим ислеђењем код суда ови су докази са свим потрвени и обеснажени и то овим доказима: Против ирвог основа: Казивање опт. Милоја код полицијске власти отпало је, јер је онт. Милоје на првом претресу норекао свој испит и за себе па и за опт. Милутина. Сем тога лекарском комисијом утврђено је, да је опт. Милоје учинио убијство у неурачунљивом стању, и да је оит.

*) Овај израз употребљен је с тога, што је ту реч суд унотребио у питаљу, које нам је ставио.

Милоје веКином иризнавао да је сам дело учинио, а да Милутин и Милица нису са њим ни били. Кад се овоме дода исказ сведока: Анђелије, Шивоте, Степана, Ранђије, Ђорђа и Васе, који тврде, да је сама убијена Смиљка њима говорила, да ће је оптузкени Милоје заклати, и да би то већ одавно учинио, да је опт. Милутин и Милица нису одбранили, онда је са свим јасно, да је опт. Милоје у свом лудом уображењу сам и заклао Смиљку без саучешћа ичијег, што се и самим лекарским прегледом утврђује, из кога се види, да је Смиљка на више места бодена и бранила се, а да је ту участвовао и Милутин она би безусловно само заклана била и ништа више, те би се јасно приметило, да је уз припомоћ другога заклана. Само то дакле, што су оит. Милутин и Милица саречаеа ли и бранили убијену Смиљку искључује вероватност, да су и они у убијству учествовали. Овај је дакле основ потпуно обеснажен, §. 239 крив. пост. Против другог основа. Овај основ је неверно у полицијском ислеђењу изведен, а у ствари он и не постоји. Сведок Вићентије објаснио је на суду како је извршено тражење Смиљкино. Он вели, да су претражиоци одредили међусобом где ће који да тражи, и да је у део иало опт. Милутпну да тражи Смиљку на оном крају где је иађена. Даље вели, да опт. Милутин иије ни извршио преглед свега места с тога, што су га остали иретражиоци одазвали натраг. А кад се го узме у обзир. опда и ако је опт. Милутин казао да је тамо нема, има се однети само на она места докле је дошао, а ие и на она места, где није ни стигао. — Дакле он није крио траг казнимом делу. Кад се овоме дода и то : што сведоцп Сретен и Мијаило тврде да су само оптужен. Милоја видели где сам иде од онога места где је Смиљка убијена, и да је био крвав и мокар т.ј. да се од крви прао — и још к томе кад се дода и сведоџба сведока Ђорђа Бркића, који такође тврди, да је опт. Милоја око 10 сах. у недељу кад је убијство извршено, видео крвавог и мокрог, •— онда све то даје доказа не само да опт. Милутин није крио трагове, но шта више, да је сам оит. Милоје убиство извршио. Против трепега основа околности. Сведоци: Вићентије Бркић тврди, да је у сванућу на 1 сахат видео оптуж. Милутина код своје куће; — сведок Аитоније Милосављевић тврди, да је опт. Милутин око 8 сах. изјутра долазио код њега и куповао кожух — а за тим око 10 сах. да је био на штацији у Младеновцу — а све ово није лаж него истинита одбрана, која иотпуно потире исказ лажног сведока Милоја и Мијаила пијаног пред судом. Нема дакле ни вероватности ни сумње да је опт. Милутин био учасник у извршењу дела убиства, па за то се има као невин ослободити — толико пре, што се.сведоку Мијаилу ни у колико не може веровати, пошто је он сада иосле толиког ислеђења нађен и најмљен да за паре сведочи. II. За оит. Милицу. Тужца држ. тужиоца износи против ње ове доказе: 1. Што је била у близини места где је дело учињено и 2. што је са убијеном рђаво жнвела. Оба ова основа потпуно су потрвена овим доказима : Против ирвог основа: Сведок Цајка тврди, да је опт. Ми. лица била код своје куће баш у време кад је сунце излазило, а то је баш онда кад је дело извршено. Ову сведоџбу утврђују браћа од стричева опт. Милоја и то: Матија и Вићентије, јер они сведоче, да су Милицу видили код њене куће око 7 сах. изјутра. Напослетку и сведок Ђурђија тврди, да јс око 2—3 сах. од сванућа Милица долазила код ње и тралшла торбу да иде у Младеновац где је носле видела и њу — Милицу — и опт. Милутина. Кад се овој сведоџби дода и дал^ина места од куће опт. Милице, до места убиства, које износи на 2540 метара, онда је јасно, да опт. Милица није могла бити и на месту у^иства и у селу, и ио томе да је сведоџба сведока Милоја очевидно лажна. Овај основ осеснажен је и тиме, што два сведока: Мијаило и Сретен тврде, да су они одмах после онога времена, кад је дело учињено, видели близу места дела, само опт. Ми-