Полицијски гласник

БРОЈ 41

ПОЛИЦЈИСКИ ГЛАСНИК

313

лоја, који је и сав крвав и мокар био, а кад би тамо били Милутин и Милица вероватно би било да би и љих видели. Против другог основа мржње. Сведоци: Матија, Радојка, Никола и Вићентије тврде, да свађа између опт. Милутина и Милице није била таква, да се њом ооелодањује намера за убијство, већ да је то обична домаћа свађа, као што то бива и по другим задружним кућама, т.ј. даиас се споречкају, а сутра опет лепо живе. Дакле није она претља из тач. 4. §. 121. кр. пост. На против исказом сведока: Анђелије, Стевана, Ђорђа и Васе доказано је, да су опт. Милутин спречавали и бранили Смиљку од опт. Милоја. кад год је овај хтео да је туче и да је закоље, што им је сама Смиљка казивала. Дакле против онт. Милице нема никаквих доказа, да је она учасник дела, јер њу није чак Милоје, и ако је луд, теретио да је за отго знала. Најзад и да је могуће без доказа узети да је опт. Милица за ово дело знала, ипак за њу по §. 51. крив. зак. нема одговорностн. Тражим да се и опт. Милица ослободи као невина. На име награде за сав рад досадањи тражим 240 динара од оба"оптужена солндарно.

15. Јан. 1897 год. Београд

(СВРШИЋЕ СЕ)

Алекса ВасиГг адв. и брашиац оптужепих Милутина и Милице.

П0ЖЦИЈ0КИ РЕЧНИК. Општински послови. Пресуда због сг^ину}\а пописа, а. тужба. Суду општине неготинске. Регпењем начелника среза крајинског од 15. маја ове године № 7254, упућена сам на паргшцу противу Јована Саватића трг. овд., да допажем да су погтсане ствари и то: један шиФоњер, два гвоздена кревета, један астал, један орман са четири Фијоке и једаи шпархерт, по шроцени у вредности 180 динара, моја својина а не мога мужа Стевана Марковића, обућара овдашњег. На основу тога решења дижем ову тужбу прогиву Јована Саватића, и молим суд да донесе своју иресуду, да се попис са ове моје имовине скине, и да ми се све пописане ствари предаду на слободно руковање; да ми накнади плаћену таксу по овоме спору и на име трошка и дангубе око во^ења овога спора 20 динара. За доказ да су пописане ствари, моја својина, подносим суду сгшсак потврђен начелником среза смедеревског, који је оверен и сведоцима ггрисутним, када сам при мојој удаји за Стевана, све ствари изложене у њему донела као девојачку спрему. Тужби основ скпнуће пописа. Доказ исправа. Вреднос.т спора 180 динара. Понизна суду 28 маја 1898. г. Марија ж. Стевана Марковића. Неготин. Одобравам поступак моје жене Стеван Марковић обућар. б., ирилози уз тужбу. Ра1)бно у канцеларији начелср. крајинског 15. маја 1898. год. Иеготин. Решешем првостепеног суда за округ крајински, од 24. аирила 1898. год. № 9384, одобрена је забраиа на покрегност Стевана Марковића, обућара овд., за рачун Јована Саватића трг. овд., а за обезбеду 150 динара меничног дуга. Када је власт извршила забрану узевши у попис ову покрсгност: једаи шифонер, два гвоздена кревета, један астал, један орман са четири Фијоке и један шпархерт, које ствари ироцениоци су проценили 180 динара, —■ онда је г-ђа Марпја ж. Стевапова изјавила, да је пописана покретпост њена сво-

јина а не мужа јој Стевана, и зато среска власт, пошто јој поверилац то право овојине није признао, на основу § 466. грађ. пост. Решен.ем овим упућује појављену господарку Марију ж. Стевана Марковића обућара, да у року од 15 дана, од дана пријема овога решења, поведе спор'код надлежног суда, противу повериоца Јована Саватића, трг. овд., и тамо докаже право својине на пописану покретност. 0 томе да је спор у остављеном року подигла поднеће ово-среској власти уверу. Не учини ли то у остављеном року, среска власт ће учинити даље по закону и својој надлежности. За ово решење да плати два динара у таксеним маркама, које прописно уништити. Из канцеларије начелника ср. крајинског, 15. маја 1898. год. № 7254. у Неготину. Писар (М. И.) Начел. срески А. Негић М. Катић Списак ствари, које ми је приликом удаје за мене доиела моја жена Марија, кћи Петра Јовановића терзије из Смедеревл. 1 шиФоњер двокрилии 50 динара 2 гвоздена кревета 60 „ 1 орман са четирп Фијоке 30 » 1 астал 12 » 1 огледало велико 10 » 6 комада столица плетеии 30 » 1 шпархерт 30 » 6 јастука белих перјаних 30 » 4 рипсана јастука напуњена вуном ■ ■ -40 „ 2 ћилима велика - • • • • 60 » 2 јоргана од рипса • • • 40 » Свега • • 392 динара и словом у вредности три стотине деведесет и два динара. Све ове ствари њена су својина, које ми је као своју спрему девојачку донела од њенога оца, Петра Јовановића терзије из Смедерева, и зато јој овај списак потврђен влашћу среском издајем на њену употребу. 12. алрила 1892. год. Стеван Марковпћ у Смедереву. обућар из Неготине. Ми познајемо Стевана Марковића и били смо присутни када је при одводу девојке Марије, из куће Пе-тра Јовановића, све ствари пописане у овом списку однео и на лађу натоварио за Неготин. Марко Пејић, обућар Данило Протић, лимар. Да је Стеван Марковић обућар из Неготина, кога потписати познаје, преко сведока: Марка Пајића обућара и Данила Протића лимара овд., овај списак издао својој жени Марији, кћери Петра Јовановића терзије овд., признавајући јој својипу ствари изложене у истом, начелник среза смедеревског тврди. Такса за потврду наплаћена је и прописно уништена. 12. априла 1892. год. (М. Г1) Начел. срески у Смедереву. Н. Костић. в.Ј судска ироцедура.. № 984. Примити од тужитељке тужбу. Издати јој уверу по наплати таксе, за тим одредити рочиште, на које позвати парничаре ради пресуђења спора. 28. маја 1898. год. Председ. суда Пеготин. И. Лекић. г., белешка. По спору Марије ж. Стевана Марковића, обућара, противу Јована Саватића, трговца овд. Судили су: Због скинућа пописа са стваПредседник суда ри у вредности 180 дннара. И. Лекић. Члапови : М. Петровић Р. Савић. Бележио делово!) К. Симић.