Полицијски гласник

ВК)Ј 41 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 31 о

брака, природну одвратност своју према маћеси, иротив воље и у околностима тако рђавим наметнутој му, савладао је, прелашћен лепотом и љубавним дражима, те је ушао у одношај љубазности према њој, која није никад посустала на тај начин задобијати. Једини је био Андрија Кола, који као да се није умео наћи у новоме стању. Служећп кроз четврт столећа личпо маркиза, извојевао је себи положај више члана породице него слуге. Одан и хелом и душом своме господару и н.еговој умрлој супрузи, све је чпнио да растури маркизов брак са том »комедијашицом", а последица је тога била претња, да ће из службе бити отпуштен. Али Андрија ипак оста у служби, чак и онда, кад нова маркиза, која не могаде не приметити његову одвратпост, устаде отворепо против њега, те не пропушташе ни једне прилике да тога ради утиче на свог мужа. И тако, дакле, беше , личне мржње Андрнјине према маркизи. Али да ли се она показивала толика, да је могла навести на крвав злочин, и какав је био мотив, који је прошле ноћи дао непосредна импулса за то? Пре свега требало је то одгоненути. Сагласним исказима служитеља потврђено је, да се старп маркиз у вече пред само убиство вратио с пута, јавивши на један сат пре тога за свој изненадан долазак, а пут је био предузео на дуже време п ради својих породичних послова. Вечерао је са својом супругом и већ је био припреман да, путом уморен, отпочине, кад се млади маркиз доцкан враћаше из околине у коју је био изашао. После пола ноћи ужасан глас дигао је из сна напрасно све што је у замку спавало, глас, да је маркизу снашла несрећа. Нађоше је, као 4,ито је већ описано, пробијених груди, у спаваћој соби њеној; млади маркиз и Андрија Кола први су били крај леша. Најжалоснији део мога задатка беше саслушање старог маркиза. Нађох га у соби за рад, са свим саломљена. За једну ноћ овај чио и крепак човек постао је прави старац. »Шта имам да вам кажем? сс закука он. »Изгледа ми немогуће, да је такав злочин учинио Андрија, узор слуге. Знате ли како ми је догнао у службу ? Пре двадесет иет година, док сам становао у П. као млад официр, развадио сам једно крваво ограшје младића вином загрејаних, на које сам случајно наишао. Андрија лежаше под коленима свога "противника, у чи ј°ј РУЦИ севаше оштар нож. Да сам једну секунду доцније дошао, Андрија би имао нож забоден између ребара. За то, што сам му живот сиасао, постао је он највернмји слуга, каквога господар може само желети. То ми је он впше нута доказао у најтежим тренуцима мога живота. И зар он, који је увек био готов за ме да погине, сад да убије оно што мн је на земљи најмилије, моју жену, зар он да ми свирепом руком отме последњи сунчани зрак живота мога ? Не, господипе, или ја више не разумем овај свет! Један агенат полициски уђе и пријави ми, да је у Андрије Коле, кад су га претресали, нађено писмо, које је старога слугу веома узиемирило. Хтео је одмах к мени да га доведу , а кад му то одрекоше, написао је иеколико речи на парчету хартије, преклињући да се ово с писмом преда мени. Журно отворих писмо, верујући да ће оно бацити што светлости на овај још загонетан случај. Оно беше без натписа а у њему беше неколико врста, писаних женском руком и у узбуђењу. „Чекај ме око поноћи у парку. Р. се вратио неочекивано; ми морамо бежати. Њему сам се продала, а теби сам срце поклонила. Не могу и даље ту комедију да играм; иначе бих морала полудети. Корак, пред којпм си до сад уздрктавао,„мора се сад учинити. Ја сам све припремила. Или ћеш ти за" мном сад у слободу, у живот љубави, или ћу ја сутра отићи и све му признати. Он ће на менп постати злочинцем, а мепи је милија брза смрт од овога роиства које убија лагано. Ако твоја заклињања иису лажи, спасавај твоју Л. А на Андријиноме парчету хартије стајаше : ,Ако Бога знате, госн. комесару, поништите проклето писмо, које сам ја задржао. Ову сам жену убио, да бих од срама сачувао седу главу маркизову, његов светли дом. У својој простоти ја не знадох другог срества. Верујте последњим речма једног мртвога.® »Где је Андрија Кола ?« питах узбуђено. »Под сигурном стражом у соби, у кули, на трећем спрату замка".

»ХајдМо одмах тамо к . Још не изађосмо из собе, а један жандарм уђе запрепашћен. »Госп. комесару«, јави жандарм, »притвореник Кола, покушавши да бежи, стропоштао се с прозора собе, у којој је чуван, у двориште на калдрму«. ),И мртав је? <с »Мртав ! сс »Дакле, ипак је крив! с< промуца маркиз. »Тако је очувао верност, на коју ми се ,заклео? сс — »Јест! сс таку је верност показао !! Ја згужвах писмо, које скриваше срам дома маркиза Р. Андрија Кола може мирно почивати у гробу своме. Он није у залуд поднео највећу жртву верности, коју сам икад нашао у животу своме. пуноме искуства! —^ » Ф ♦ ■ ^ : НА ГРЕХ НАВЕДЕНА (СВРШЕТАК) Нн налик на дојучерашњег човека, коме је срећа из очију вирила. Наиђе море, нека чудновата и потајна бољетица, па га ноче изнутра да једе и подгриза као црв румену јабуку. Може бити да је све то пуки скучај хтео; али, знате, ја верујем да је ту и божји прст умешан : он натрапа на извор своје несреће, која му дом у црно зави, која му збриса све радости. Да ме питате: како је то било? не бп вам умео рећи. Испочетка је све ишло некако лагано, али мало по мало, у њему се породи сумња, а ту сумњу још више појачаше неке случајне ствари, о којима је дознао да су се догађале за време његова бављења на путу... мало по мало, а њему изиде јасио као дан да је жепа учинила страшан, неопростиви грех, само да би било среће и мира, радости и спокојства у кући. Дакле, преварен, изигран? Други је то, Бог те пита ко, али он, он није! Није то његоваг крв ! Требали сте га само видети: чини се миран, спокојан, али му се просто на лицу чита, да га једе нека ужасна тајна. И он је- чувао своју невол.у за самога себе ; ш?је дао никоме да завири у душу његову. Жена је осетила велпку промену у свему, али испочетка није на то обраћала пажњу,: држала је да је због тога што му посчови не иду у дућапу како треба. Једнога дана дошао после ручка код мене на каву. Седи, пупш — Ш1 речи не збори. Наједанпут скочи. — За што човек живн па овом свету ? Мене зачуди то изненадно питање. Мнслио сам говориће о кредиторима, који не плаћају, а он испаде опет: — За кога управо живи човек? Ја похитам да га уверим да има зашта. — Па за кућу живи, за жену и децу. ■— И децу, умре му реч на уснама, дакле и децу... ♦ И пуче прстом у ваздуху. Мене нешто текну у срце; погледам а очи му се светле као стакло а влажне као суиђер. Не поседе дуго. Оде. Тај је човек крио шта је душа у дубинама патила. Ноћу је чешће излазио из куће и шетао по башти и вароши, али мира није нашао пи у сузама које је из потаје лио нити у својој самоћи. Једини Бог зна несрећу његову и тајну што га толико кињи и упроиашћује. Видите, Бог да му душу прости и покаје, он је сад одавно, покојии; али се никад не могу начудити тој вољи, тој издржљивости и нико није сазнао : од чега пати тај човек. Истрајао је сам самцит у својој несрећи. Он је знао, добро је знао да је грех жене случајан, нехотичан, да је она на грех наведена ; али ма како да је, он није могао бити равнодушан и оставитн је без казне. Стидео се самога себе и презирао самога себе. Бар да није докучио; ал' сад кад све лежи пред њим јасно, ои нема ни ?а њу ни њеног сииа ништа, ништа до бескрајно презирање и освету, страшну освету. То ће бити лекција и- казна што се дала навести на грех. Шена је његова у последње време почела назиратп од куд ветар дува, јер јој је пало у очи што је престала радост због детета. Он га не љуби, не милује, не игра се с њим ; опа је приметила тај прелом и бојала се да не изиђе дело на видело и да се не рашчује њепа тајна; бојала се да кривац пе буде кажњен. И док се она тешила надом да ће се све добро свршити, дотле је се оп дуго ломио и премишљао како да