Полицијски гласник

БРОЈ 44 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 34ј

Плата му беше добра-, »трингелти« тако^е. Али »што је дикла навикла." Маја 3. тек. год. пошље мајстор Мирка на Бањицу, да ошиша и обрије неке оФицире — сталне муштерије. Свршив посао, свратио је мало у бараку, коју тада држаше под закуп Илија Николић. Док је Илија изишао на поље да послужи једног госта, Мирко, који остаде сам, у тренут ока јурне чекмеџету и из истог покупи око 50 дин. — све што је у њему било, па побегне у варош. И овога пута, као и први пут, Мирко није имао срећу, јер истог дана ухвате га у једној каФани у »Фишеклиској улици." Пресудом првост. суда за град Београд од 12. августа тек. Бр. 16060, Мирко је због ове крађе осуђен на пет година робије, и 26. септембра спроведен управи пожаревачког казненог завода на издржање осуде. Мирку сада нема више од 24. год.; средњег је стаса, добро развијен, у лицу је пун, црномањаст. Приликом спровода за Пожаревац тврдио је, да ће, чим му се укаже прва прилика, побећи са осуде. Верујући прилично у његово тврђење, а желећи у неколико предупредити му намеру, ми му износимо слику, те да је сваки упозна и запамти. К0 ЈЕ 0В0? Лице, чију слику доносимо, ухапшено је 1. т-ек. мес. у Бечу због једне опасне крађе. На саслушању своме, оно је изјавило: да се зове Стеван Радуловић, да је по занимању калфа кројачки и да је, као такав, радио овде у Београду у улици космајској бр. 62, па је, отприлике пре меоец дана допутовао у Беч.

Никакве исправе нису нађене при Стевану. Овдашњи аустро-угарски консулат актом од 8. тек. мес. Бр. 12649, саопштио је предње Управи гр. Београда и молио је за извешће о томе: јесу ли истинити искази Стеванови, је ли српски грађанин или не, и да ли је раније осуђиван? Моли се сваки онај, ко ма шта о овом лицу -буде знао, да то достави Управи гр. Београда с позивом на Бр. 24347.

СТРЕЉАНИ Начелник среза грочанског г. Ђока Петровић, јуче је у селу Малом Пожаревцу извршио смртну казну над Милошем Марковићем и Миланом Лукићем,_ бив. земл,оделцима из истог села. Милош и Милан осуђени су на смрт пресудом првостепеног београд. суда округа подунавског, од 12. августа ове год. № 12299, због разбојништва, три опасне и три нросте крађе, једног бегства, и једног дела из §. 188 казненог зак. (одвођење девојке силом). Дела која су извршили ова су: 1. Г. Јеремији Вучићевићу, свештенику из М. Пожаревца, разбили су подрум и украли један аков ракије.

2. Истоме г. Јеремији отворили амбар удешеним кључем и из истог покрали жито. 3. Милошу Симићу тежаку из Касидола украли су једну кошницу. 4. Децембра 27. ир. год. украли су на опасан начин двоје свиња г. Јеремији Вучићевићу, свештенику из М. Пожаревпа. 5. Ноћу, између 6.—7. јануара тек. год. украли су једну овцу Јовану Гајићу, земљодел. из М. Пожаревца.

Милош Милан 6. Ноћу измећу 7.—8. јануара тек. год. удешеним кључем отворили су подрум Радована Кузмановића из М. Пожаревца и покушали, да из истог пиће покраду. 7. Октобра 12. пр. год. напали су на кућу Станка Обрадовића, тежака из М. Пожаревца и покушали да силом одведу сестру његову Савету. 8. Марта 31. тек. год,, приликом спровођења суду, на друму Гроцка—Београд, побегли су испред спроводника Ђорђа Марковића, отевши му том приликом пушку, револвер и опасач с метцима. 9. Онога дана кад су побегли, напали су Владимира Аврамовића, воденичара из Врчина и Младена Максимовића, теж. онд. и од истих силом изнудили: двоје чакшире, један гуњ, једне чизме, двоје опанке и двоје чарапе. 10. Априла 3. тек. год. око 8 сати у вече напали су на кућу Јована Радовановића, тежака из Сибнице и од овога том нриликом изнудили 200 дин. готовог новца и једну пугаку. Милан је два нут раније осуђиван. Први пут 1891, на пет год. затвора због тешке телесне повреде, а 1895, на две год. робије због крађе. Готово у свима побројаним делима учествовао је са Миланом и Милошем и Миленко Аврамовић, који је осуђен на 20 год. робије, и чију ћемо слику изнети у идућем броју. Милош има 25, а Милан 28 год. Први нема нигде никог сем стричева, а други има мајку, жену и једно женско дете. Како су радили онако су и прошли.

П 0 Т Е Р А, Љубомир Ђури1х, из Новог Села, срез јадрански окр. подрински, оитужен је за то: што је ноћу између 6. и 7. децембра 1894. год. обио вајат Боже Живановића из Радаља и из истог покрао разне ствари, па по извршеном делу побегао незнаНо куда. Љубомир има око 26. година, стаса средњег, косе и бркова плавих и образа округлих, белих. Моле се овоземаљске власти да именованог Љубомира преко својих органа потраже у своме подручју п стражарно га спроведу лозничком првостеп. суду. Од првостепеног лозничког суда 29. септембра 1898. г. Бр. 11801 у Лозници. Зејин Караџић, Циганин ковач из Пожеге родом из Новог Пазара у Турској ноћу између 9. и 10. ов. м. око 11'/,