Полицијски гласник

362

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 47

б., Белешка. Рађено у суду општине обреновачке 5/Х1 1898 год. у Обреновцу. Белешка по спору Жике Љубичића, удове овд. противу Милоша Јовановића, трговца овд. Због зараде и иовраћаја ствари. Судили су Председник суда Ж. ЈовичиК Судије Н. Секулић Д. Тадић Бележио писар К. Томић На данашње рочиште дошли су парничари. На понуду суда нису се могли поравнати. Тужитељка оста у свему при тужби. Тражи да тужени покаже њену буквицу из које ће се суд уверити о ногодби за службу. А за ствари ће јој доказати сведоци на које је се позвала и који су пред судом. На име заслуге за 12 месеци имала би да прими 240 динара, но како је изузела 50 динара, онда јој је остао дужан још 190 динара. Моли суд за пресуду. Тужени рече: Тужена је доиста код мене служила од Митрова дана прошле године до Митрова дана ове године, но не са ценом од по 20 динара месечно но по 15 динара, о чему ће се суд уверити из буквице у коју је уписана код полициске власти, коју овде подноси суду, прему чему на име зараде имала би да прими од мене за 12 месеци 180 дииара но изузела је које када за њене разне потребе 100динара, према чему има да прими само осамдесет динара, што ћу јој одмах платити, кад даље у служби неће да остане. Што се тиче ствари које тражи у овој тужби и које је донела у моју кућу, ја јој исте и не спорим, но ено јој их па нека их носи. Тужитељка рече, да је погодба била за 20 динара месечно, но је то у буквици удесио тако тужени, да је код власти уписана за 15 динара. Што се тиче трошка није изузела више од 50 динара, и тражи пресуду за ресто зараде. Сведоци су питани само о дангуби пошто нису имали о чему сведочити, јер је тужени ону околност коју би они имали утврдити сам признао. Сведоци су тражили дангубе ио три динара. в.. Судски разлози. Признањем туженога, да је дужан тужитељки зараду, по буквици, утврђеној полициском влашћу доказано је, да јој на име зараде има плаћати, за 12 месеци, рачуиећи месец по 15 динара, свега 180 динара. Ово је потпун доказ о погодби и износу суме за службену зараду. Тужитељка му признаје, да је потрошила на име својих потреба 50 динара, и ова сума се од укупне суме има одбити, према чему се тужени има осудити на плаћање 130 динара на име зараде, без обзира на његове наводе, да јој дугује само 80 динара, јер ничим не доказује да јој је издао већу суму од оне коју му она признаје. Ствари тужени по своме признању има вратити тужитељици. На основу ових разлога суд општине обреновачке с погледом на § 6, 13 и 180 грађ. пост. Пресуђује Да тужени Милош плати тужитељки на име зараде сто тридесет динара, да јој накнади плаћену таксу у 8-40 динара и на име дангубе три динара и сведоцима- Танасију и Марији Илић, Петру Лазићу и Станку Петровићу по 1 динар дангубе. Ствари по свом признању да јој преда. Пресуда саопштена парничарима одмах. Од суда општине обреновачке 5 новембра 1898 године № 8458 у Обреновцу. Потгшс деловође Потпис судије г., Одвојено мишљење. Ја сам мпшљења, да се ова тужба тужитељкина одбије као неумесна и неуредна, из ових разлога:

1. Једном тужбом не могу се тражити два основа са разнородним доказима, какав је случај овде, јер се овде тражи дуг од зараде и ајлука, и повраћај ствари, а то је противно § 96 грађ. судског поступка. 2. И да би се суд могао по овако неуредно поднетој тужби упуштати у суђење, ипак неби био надлежан овај суд, јер вредност по оба ова спорна основа, прелази круг надлежности за општинске судове § 6. грађ. пост. 3. За суђење, извиђање и регулисање спорова између газда и слугу надлежна је полициска власт по § 356 крив. закона, и прописаним правилима о регулисању односа између газда и слугу. !уХ1 1898 године Судија Обреновац Д. Тадић N8. Заведи белешку иресуђења и одвојено мишљење у аротокол суђењ а. д., Задатак. Нека општински писари о овоме спору размисле, и изнесу своје мишљење о томе, да ли је овде донета пресуда правилно и сходно захтевима законским, или греши судија који одваја своје мишљење, и вели, да је тужба поднета ненадлежно и да је неуредна.

М0ЖЕ ЛЖ БИТИ КРАЂЕ ЕЛЕКТРИЦИТЕТА Последњих дана месеца септембра ове године, расправљено је у општој седници Касационог суда: да крађе електрицитета не може бити, за то што је електрицитет нетелесна ствар, и што као казним није иредвиђен у нашем казненом законику. Оваква одлука опште седнице Касационог Суда према допуни тачке 1. § 16 зак. о устројству Касационог Суда, обавезна је за судове па следствено и за истражне власти, док се противно не реши апсолутном већином гласова у два састанка на општој седници, илп док се у закону пе учине измене, које би и ту ствар расправиле. Да ли је горња одлука иравилна, и ако је у општој седници Касационог Суда донета са једним гласом (8 против 7), изложићемо у кратко и своје гледиште, држећи се при томе истина науком утврђених и расправама сличних питања у страним државама, што ће без сумње интересовати наше читаоце. Но, пре него што би се упустили у ово излагање, вредно ће бити изнети пред читаоце — иследнике сам конкретни случај, изнети побуде судова и закључак опште седнице. Дакле ствар је у овоме: Б. 0. каФеџија из Београда огггужен је, што је без дозволе друштва за електрично осветљење из друштвеног спроводника електричног, спровео сам елекричну струју у своју ка$ану, ову трошио без знања друштвеног не дајући друштву никакву накнаду за то. Иследна власт налазећи да не постоји дело крађе казнимо по §. 221 крив. зак. спроведе дело суду, и суд расмотривши акта нађе такође, да у радњи оптуженога Б. стоји дело крађе према §. 220 крив. зак. и узме га под суд и у притвор за дело из §. 221 крив. зак. Оптужени Б. изјави жалбу против оваковог судског решења и Касациони Суд нримедбама свога I одељења од 18. септембра тек. год. Бр. 7351 поништи горње судско решење са ових разлога: »По §. 220 крив. зак. за појам крађе тражи се: да се туђа покретна ствар узме, из туђег притежања у намери противзаконог присвајања. Из ове се одредбе види, да закон замишља телесну ствар, која се физички може видети и опипати. За електрицитет науком није утврђено, да је телесна ствар, те по томе, он по закону не може бити предметом крађе. То тек, што је друштву за електрично осветљење радњом оптуженога, повређено право које на електрицитет има, може бити предмет гра^анског спора, али према §. 2 крив. зак. кривичиог дела нема. <( Првостепени суд није примио ове примедбе и налазећи да је његово гледиште на ову ствар правилно , упути Касационом Суду следеће противразлоге: »Смисао примедаба Касац. Суда тај је, да електрицитет не може бити предметом крађе за то, што он није телесна