Полицијски гласник

380

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 49

дарност тражим од тебе да ми присветлиш, како бих могао безопасно сићи низ степенице. Злочинства »Јегуље« и његове чете, толико се умножаваху, да је полиција напослетку била принуђена, да уцени његову главу са 100 дуката у готову, и службу са годишњом платом од 2000 ливри. Једаред пријави послужитељ управитељу полиције Беријеру, гроФа РошФора, који жели да се са њиме тајно разговори, о једној врло важној ствари. Кад гроФ уђе, упита га Веријер? „Чиме могу бити на услузи господину гроФу ? (< »О једна маленкост, драгп господине управитељу. Изгледа да сте ви врло богати, кад новцем уцењујете моју главу. У осталом ја знам, да ви имате у оном писаћем столу пет хиљада дуката. Ја ћу бити тако слободан да их узмем. Мир! викну он, и у истом часу извуче један мач. Кад је Беријер, који је у почетку седео као скамењен, покушао да се макне: »Само један глас, или један корак; ако се макнете с тога места, свршили сте — ја сам »ЈегулЈа!« После тога, сасвим мирно, стрпа он управитељу полдције једну мараму у уста, веза му руке и ноге, отвори његов гшсаћи сто, узе из њега новац и оде. Појмљиво је да се много којешта говорило о Беријеру; али, у исто време био је страх од „Јегуље" још већи, и скоро нико се није смео усудити да по мраку изађе на улицу. У то време паде на ум томе разбојнику, који је бивао све дрскији, да посети и књагињу Лотриншку, удовицу великог коњушара књаза Марсиле. Она је баш тада примила неко велико наследство, али било је немогуће приступити њеном хотелу који је јако затворен са свих страна, чуван и дан и ноћ —■ јер из страха од иохаре, нико није пуштан унутра, кога вратар није добро познавао. Једаред оде књагиња да слуша талијанску оперу. Док је њен еквипаж чекао на њен повратак, одведоше вешти помагачи »Јегуљини® под згодним изговором само на један час њеног кочијаша и послужитеље у једну пивницу ту у близини да попију по коју чашу. За то време, други привезаше чврсто свога смелог арамбашу под кола, и на тај начин, уђе он непримећен са књагињом у њеи хотел, и са колима заједно у шупу. Одатле доспе он ноћу, кроз једну баџу на кров, одатле на таван, где је морао провести три цела дана; разуме се, да се он довољно снабдео са храном, за тај у напред предвиђени случај. Једва треће вечери, одвезе се некуд књагиња, а као што се то често дешавало, тако и сада би, слуге користећи се њеним одсуством, гледаше како ће и оне да проведу пријатно то вече. »Јегуља« се увуче у књагињину спаваћу собу, и на тенани оби њен писаћи сто. Но у нади се преварио, јер у њему ' нађе само 2000 лујидора у готову и полице на веома велике суме. Али разуме се, да од њих није могао чинити никакве употребе, јер би се само издао, да је покушао да их преобрати у новац. И тако их опет врати књагињи натраг, са једним учтивим писмом, у коме мољаше, да га извини, што ју је узнемирио због такве једне маленкости од 2000 лујидора, и што је понео хартије, које су за њу од тако велике вредности. Тај догађај опет је дао повода беспосленом Паризу, да има о чему да говори, и »Јегуља« доби надимак „ритерски лопов. 8 Али, напослетку морао је и он већ једаред да бежи, јер је полиција употребила све своје службенике, само да њега ухвате, и тако. одпутова он у Брисел. Разуме се, да се у поштанским колима, у којима је и он путовао, говорило много о чувеном разбојнику »Јегуљи«. Један сапутник, трговац Дирусел рече, да ће идуће недеље путовати у Париз, и нада Се, да ће тада присуствовати погубљерБу те 'лолчине, пошто сума, којом је уцењена његова глава, мора већ једаред да се заслужи. »Јегуља" се смешкао у себи. И одмах после доласка у Брисел, написа он своме старом познанику управитељу полицпје Беријеру у Париз овакво писмо : „Ових дана је у околини Брисла, онај чувени зликовац »Јегуља" убио и похарао неког трговца Дирусела из Париза и кроз неколико дана доћи ће у Париз у његовом оделу, и снабдевен са његовим хартијама, ући ће кроз капију св. Мартина. Немојте ни по што пропустити ту прилику, да ухватите тога зликовца.

Беријер се трже кад прочита то нисмо и подиже сву полицију и жандармерију. И доиста, кроз неколико дана заустави се дележанац на капији св. Мартина — где је тада била трошарина и поштанска контрола, — у коме је седео један путник, који се каза да је трговац Дирусел. Разуме се да су га одмах ухватили, и поред свега његовог протеста буде одведен у Шателе затвор. Прошло је неколико дана, док је он успео да увери полицију, да он није нико други, него прави трговац Дирусел. Пошто се ослободио, нађе код куће једно писмо од „Јегуље®, у коме му се извињава за рђаву шалу, коју му је учинио због оног његовог говора, у поштанским колима. Кад би хтели да описујемо сва дела и пустодовства „Јегуљина«, прекорачили би^одређени простор за нашу малу скицу. Зато ћемо само још описати последњу сцену његових страшних зликовачких дела. До сада је његова несрећна жена, а ћерка барона Ратзамхаузена, верно делила судбину свога мужа, заслепљена искреном и страсном љубављу према њему. Разуме се да је она назирала шта он ради, али није могла да га се одрекне. Дуго времена био је он бар добар муж, и тиме је награђивао за њену љубав. Напослетку сазнаде она, да је он вара, и да она има довољно узрока да буде љубоморна. И зато је долазило до жестоких сцена између њих. Једно вече дође он кући загрејан вином, а и иначе нерасположен што му је једна намера осујећена, а она га дочека с прекорима, нашта јој бездушник одговори једним ударцем мача. И он побеже, а њу однеше у болницу, где је иосле дугог времена једва преболела рану. На болесничкој постељи, закле се, она да се освети ором нечовеку за кога је она све жртвовала, и у колико га је некада искрено и страсно љубила, у толико постаде сада њена мржња већа и неумољивија. Она му је писала најнежнија писма, и слала му их по његовим друговима, и у њима га је молила да је макар само још једаред посети, пре него се врати к својој мајци, која је стара и слаба остала сама после смрти барона Ратзамхаузена. И »Јегуља« пристаде, да оде да се с њом последњи пут опрости., И тако се они састадоше; Аделаида била је невесела за време ручка, који је. спремила била, али је изгледала, као да га још и сада љуби, била је мирна и не показа никаква трага од пређашње љубоморе. Наједаред она се узнемири, и тамно бледило нокри њено лице. »Шта ти је?« упита је »Јегуља«. »Ништа, драги пријатељу!® одговори она. Само сам попила чзтров у овој чаши вина, јер ја не бих могла одвојена од тебе живети !' с »Јегуља® скочи уплашен. »Шта то значи?« узвикну он. »Јеси ли ти полудела? Отров! Можда си и мене отровала?' 1 »Лудаче® викну она. »Зар си ти заиста могао веровати, да те ја још љубим ? Јест, ја сам се отровала зато, што од стида не могох и не хтех више да живим. Али тебе да отрујем? Не, та би освета била сувише блага. Ти ћеш идуће ноћи већ ноћити у апсу, а после неколико недеља, висићеш на вешалима, пошто ти претходно џелат изломи једну по једну кост. »Јегуља" скочи, и потрже мач. Али у томе часу напуни се соба оружаним људма, они га оборише на земљу, везаше га и одведоше у криминални апс Шателе. Изневерена жена известила је претходно полицију, и њене агенте сакрила у споредну собу, а она је умрла после неколико сахата у грозним мукама. Идућег дана требало је да буде прво саслушање разбојника »Јегуље«, те преко ноћ припремаху по тадањем обичају ■— џелат са својим помогачима — разне справе за мучење. Али колико се једио управник полиције Беријер, кад му изјутра јавише, да се »Јегуља (( показао достојан свога надимка и да га је нестало из апса без икаква т^рага. И поред свег труда полиције, и поред велике уцене на његову главу, њега није било нигде. Никада га више нису видели, и Париз се постепено умирио, јер она злочинства, која су толико заплашавала свет, скоро су са свим престала. Другови »Јегуљини« лутали су без икаква циља, пошто им је нестало вође, и сваки је радио иа своју руку, тако, да су их лако похватали, и искусили су заслужену казну.