Полицијски гласник

БРОЈ 49

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

379

тужба постоји. А и сам учитељ отворено признаје да је циљао на онога ћату Станоја и вели да ће доказима потврдити инкриминисане изразе дописа. Дакле, кад неко некога тужи за увреду и клевету, а тужени признаје да је баш онога и смерао напасти, који га и тужи, онда откуд други да се нађе увређен и оклеветан, и да на себе прими оно што му иикако не припада ни ио садржини дописа ни по исказу дописникову. Иисар Станоје покуњи нос. — А је ли га тужио ћата Станоје? запита оп иследника судију. Овај му пружи акта по тој ствари. Пошто је прочитао и тужбу Станкову и одговор учитеља Косте, рече : '— Па готово да ја тргнем тужбу, да ми не пропадну 10 динара таксе. А већ учитељ 1>е добити своје и по овој тужби Станковој, јер неће моћи ништа доказати... — Сасвим тако; и ја се слажем с вама, зато и нисам тужбу завео у протокол, држао сам већ, да ћу вас извести из те заблуде. Г. Погачић стрпа свој акт у џеп и оде не баш сасвим задовољан. * Кад већ учитељ Коста није ио његовој тужби узет на одговор, он похита да ствар с друге стране нодгреје и џодржи. Прва му је брига била да се изближе упозна и сиријатељи са оиштинским писаром Станком. И опријатељио се с њим да не може боље бити. Сваки.час зивкао га је к себи у канцеларију на каву и разговор ; а кад је на улици, иде с њим испод руке, и непрестано га уверава како ће учитељ да обере бостан. Учитељ Коста је међутим гледао и сеирио. Он није никакве доказе прибирао, јер му и иису требали, пошто је већ унапред знао како ће се ствар свршити. Његова је брига била једино, да ствар за извесно време продуж^. И тако, разним његовим мариФетлуцима успео је да про^у три месеца од дана кад је доиис изашао у новинама. * У очи самога дана претреса, одређеног да се учитељу Кости пресуди за клевету, у каФаии код »ЖираФе« пило се и певало на сав глас. Ту је писар Погачић давао част. На вечери, разуме се, био је међу првима Стаико, од скора прозвани »ћата Станоје« и још неколико иријатеља његових, што их је овај довео да се мало проведу на рачун г. Погачића. Пошто су се добро најели и напили, г. Погачић устаде и наии здравицу правосуђу, које ће сутра дан да изрекне клеветнику своју праведну пресуду.... Тек-у неко доба ноћи г. Погачић плаги »цех а и разиђогне се кућама, но с тим, да се сутра дан сви опет овде састану на каву, одакле да крену у суд, да присуствују суђењу. Тако је и било. У 9 сати већ су иарничне стране искупљене стојале у ходнику судском. Председниково звонце огласи улазак. Уђоше сви. Учител> Коста, клеветник, стаде у средини сале на оптуженичко место, а за њим приђе и тужилац Станко ... Погачић је заузео видно место у близини Станковој и нетремице посматрао час судије, час оптуженог учитеља Косту. А из очију могао си му видети дивљу освету.

И гле чуда! На претресу деси се нешто, од чега у мал' не удари шлог писара Погачића. Одмах после претходног рада у суду, тужилац Станко Марковић, пред судијама изјави, да је цела ова ствар по његовој тужби потекла из неспоразума изме^у њега и Косте учитеља, кога је он иначе увек високо ценио и поштовао: »Стога ја одустајем од своје тужбе и молим суд да прекине сваки даљи рад по тој ствари.«' — То је нодло !... — Мир, г. Погачићу! викну председник... — Г. Станко, то је од вас племепито кад тако — Он је хуља! он — Будите учтиви јер... — Нитков!... — Да нисте ни речи проговорили, иначе ћу вас одмах казнити за непристојно понашање у суду ! плану председник на Погачића, затнм продужи:

■—• Ви сте племенит човек г. Станко, што сте одустали од тужбе... А ви г. Коста будите му захвални, јер би за ову клевету били осуђени најмање три месеца затвора. Тада би вам и служба била у питању. Будите други пут пажљиви кад пишете дописе по повинама. Сад нека вас деловођа саслуша о вашем измирењу, то потпишите и идите кући. ■—- Али, г. председниче, молим вас, ја не пристајем на то поравнење ! рече писар Станоје готово у очајању. — Е! а шта имате ви ту да се мешате, кад је то воља тужиочева; а воља замењује закон — рече председник. чудећи се шта сад овај хоће. — Ама, г. председниче, молим вас покорно, овде је мени подваљено... У доиису сам ја нападнут, па је то само њихова ујдурма... — Па што га ви нисте тужили? пита председник. Писар Станоје исприча та<(а како је текла ствар п рече да ће он још данас поднети тужбу суду. Председник мрдну главом. отвори акта и загледа нешто у њих. — Доцкан је... Свако подношење тужбе по овој ствари застарело је, јер је иротекло три месеца од кад је допис изашао у новинама. У публици паста општи смех, а Погачић ухвати за врата. Писару Погачићу дође да искочи из коже, нарочито кад изађе на улицу и виде учу и ћату да иду испод руке. Он то до душе није учинио, али је са обојицом прекинуо сваке дал>е односе а испотаја спремао им шило за огњило, само је вребао за то згодну прилику.

ЖИВОТ ЈЕДНОГА РАЗБОЈНИКА скица Павла Фукса. (СВРШЕТАК) У напред је лако погодити, да овај лажни гроФ није дотле остао у замку. Већ идуће ноћи отпутова он са својом женом, која се од њега није могла одвојити, узев предходно тајно онај новац од барона, који му је дао за куповииу замка. Кад је стигао са својом женом у Париз, под туђим именом, донео је собом знатне суме новаца. И ои отп.оче да живи раскошио, али и ири том се није одвајао од својих другова, који су за њим дошли п у Париз. Док је он најбоље куће престоничке похађао, где га, што је чудновато, нико не познаде, он је уходио и вребао згодне ирилике и места, која је његова чета иосле нљачкала, и никад не падаше сумња па њега као саучесника. Ова тако вешто и смело извођена дела, задавала су страх Паризу. При том је он умео свој надимак »Јегуља«, увеличати извесним нимбусом поезије и ритерства. Једне ноћи, пентрао се он по крову једне куће, те да уђе у другу кућу. чији су становници били отпутовали на неколико дана. Наједаред чу он гласове кроз отворен прозор из једне собе на таваиу. И распознаде да отуда долази нека јека и кукање, и тад уђе на врата један човек, и бацив на сто пуну шаку злата, нроговори дрхтавим и од туге изнемоглим гласом: „Узмите ово, и утишајте глад и жеђ ! али ах, овај ме новац скупо кошта, — ја сам га платио својом чашћу и савегићу. Цео сам дан лутао молећи за малу милостињу — али, свуд узалуд. И већ се бејах вратио кући, у очајањ^, и помишљах да са вама умрем... наједанпут, угледах на нашој капији једиога елегантно одевена човека, који се, тако се бар мени учини, сакрио од мене. Ја ни сам не знам, шта ми би у томе часу, јурнух на њега и ухватих га. »Ја ћу вам дати све, све! к узвикну тај човек, и предаде ми свој сат, две златне табакере и једну кесу пуну лујидора. — Ето их ту... И сад сам разбојник п лоиов." „Јегуља" брзо ускочи кроз прозор у собу, и рече зачуђеном домаћину : »Умири се, пријатељу, ја ти поклањам све пгго сп узео. Оиај човек био је мој потчињени, и чувао'је на капији стражу. Ти си га уплаглио, и он, страшљивица једна, мислио је да си ти преобучен полицајац. »Али, ко сте ви? а упита домаћин дрхћући. »Ја сам »Јегуља«. Тај новац и те ствари моји су, и ја ти их поклањам, нека учине крај вашој невољи. Алп за благо-