Полицијски гласник

БРОЈ 51

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

397

чајима Косара није добијала по 10, 12, 15 па "и 20 дин. на име залоге. Њу се апсолутно ништа не тицаше, како ће огромно изненађење настати за њене зајмодавце, кад после неколико дана виде, да су им залоге аоцрнеле и да су преварени на најординарнији начин. — Надала сам се, вели Косара у својој одбрани, да ме нико од срамоте неће хтети и смети тужити за тако мале суме, а и кад би ме неко хтео тужити неби ничим могао доказати, да сам га баш ја преварила, јер колико његово »јесге® толико моје „к ије"-. Резоновање Косарино било је п-равилно, али само дотле, докле је она трговала са одраслима. Чим је то покушала са малолетнима, пропала је. Новембра 17. тек. год., око 10 часова пре подне, пропала је са својом трговином. Косара дође у стан Лазара Вардиновачког, ложача овд. Лазар у то време не беше код куће, те Косара од његове кћери Марије, за два прстена и једну бурму измами на име залоге једну српску новчаницу од 10 дин. и две аустр. Форинте. Кад је Лазар дошао кући, увидео је одмах да је прстење лажно, те је с тога ову ствар доставио кварту палилулском, који нареди живо тражење за варалицом. После тродневног тражења, Косара је најзад ухваћена. Ухватио ју је Милић Ара^ђеловић, ноћни стражар у тренутку кад је једном каФеџији нудила у залогу два прстена за 10 дин. Узета је на одговор због варања. Косара у почетку одрицаше кривицу, али кад је суочише с неколицином од оних, које је преварила, она је признала све. Пресудом кварта палилулског од 21. пр. мес., № 10848, Косара је осуђена на тридесет дана затвора, који сада издржава у Управи града Веограда. На неколико дана пошто је већ затворена, сазнало се за још шест превара. То су ове: а.) Од С. М бакалина овд. за два прстена измамила је 10 дин. б.) Од К. 3 каФеџије за један прстен и једну бурму измамила је 10 дин. в.) Од А. Б служитеља општинског за један прстен и једну бурму 12 дин. г.) Од М. Н удове, у улици „Скадарској" за један прстен и једну бурму 10 дин. д.) Од М. П... опанчара за два прстена и једну бурму 15 дин. и ђ.) Од г-ђе Н. Н., у близини Фабрике моноп. дувана, за један прстен и једну бурму 12 дин. Нема сумње да је Косара преварила још много и много њих, али се људи стиде и не јављају се. Износећи читаоцима ову, барем за нас, нову врсту преваре, доносимо-и слике: Косарину и »Јагодинчетову«, да их читаоци виде, добро запамте и чувају их се у будуће. »Јагодинче® се сада налази негде у унутрашњости. Покра^а поште. Децембар 7, 1895 изненадио је Београђане, а београдску полицију запрепастио једним догађајем, који се десио тога дана око 5 часова из јутра. Још мамурии од Св. Никољског весеља, и Београђани и њихови полицајци трљаху дуго очи, кад чуше за овај догађај, јер не могаху никако замислити: да се у сред престонице, у једној живој улици, у непосредној близини два војна и неколико ноћних стражара, може десити оно, што се ретко и по пустим планинама догађа — да се може нокрасти ношта. Крађа је, као што поменусмо, извршена око 5 часова, из јутра, а већ око 7 часова не беше ни једног одраслијег детета у Београду, које вам о њој неби умело ма шта рећи, а у каФанама се ни о чем другом не говораше, но о овој крађи. Сваки на свој начин објашњаваше њено извршење ; сваки по нешто додаваше; многи употребише ту прилику да нападну полициску власт и докажу : како се она мало стара о имовној сигурности својих суграђана, али што је главно, сви оратори слагаху се у једној иретпоставци ■—• да крађу нико други није могао извршити до кондуктер и кочијаш, који тога јутра нреношаху аманете са жељезничке станице у централну пошту. Оставимо беспосличаре да иричају и нагађају, а ми да видимо, како је ова крађа извршена и шта је у ствари покрадено. Рекли смо већ, да је крађа извршена 7. децембра 1895 г. Тога дана, у 4 х | ј сата из јутра, кондуктер београд. поште Јанко Стојановић, као и увек, отишао је с колима на жељезничку станицу ради пријема аманетне поште. Кола је терао кочијаш Антоније Стојановић. Пошто је примио све аманете, који представљаху вредност од 202.332-17 дин. и сложио их у касу, која је у колима, он је исту закључао, по том сео у кола — на бок до кочијаша, и кренуо улицом »Немањином« ка војној академији. Ире но што су пошли, кочијаш Антоније подигао је заклон на предњем делу кола, јер падаше киша. Кад су стигли до раскрснице улица : »Немањине« и „Кнеза Милоша сс , чуше лупарање гвоздене штангле, која се, ради веће сигурности, меће преко врата од кола. Одмах зауставе кола и Јанко сиђе да види шта је. Имао је шта и видети ! * Врата на колима беху широм отворена: сви аманети повађени и однесени; каса бегае празна. Видећи ово, и кондуктер и кочијаш отиочеше викати у помоћ. На ту њихову вику одмах дођоше неколико ноћних стражара и жандарма, а наскоро и дежурни нисар кварта врачарског. Одмах се предузе трагање. Опколише цео парк мин. финансија, по том га стадоше прегледати. Сваки жбунић би најпажљивије прегледан, али се ипак ништа не нађе. Беху већ стигли до изласка и намераваху да напусте парк, кад један жандарм, који разгледаше шибље при излазу, повика: — Овамо, овамо, ево неких кеса! Полетеше одмах сви тамо, и на велику њихову радост, нађоше три велике поштанске кесе , пуне аманета. Ове кесе беху покривене маховином и отворене. Сем ових кеса, у парку је нађено још нешто од важ.ности — иађена је једна женска — свастика кондуктера Јанка — Д Када је упиташе шта ће у парку тако рано, она прво поче муцати, а по том и плакати. Код оваког стања ствари, деж. писару не остаде ништа друго, но да и њу и зета јој Јанка, као и кочијаша Антонија, одведе до кварта, што је и учинио. Присуство Д у парку и њен плач, беху му довољни, да дође до уверења, да је крађа поште дело Јанкових и Антонијевих руку. Сав срећан, што је, по његовом мишљењу, тако добро ушао у траг овој огромној крађи, он се не могаде уздржати, а да још уз пут не отпочне исхтитивање над осумњиченима. Резултат тог испитивања био је тај, што је писар, подносећи своме члану опширан извештај о ономе што је урадио, на крају истог додао: како је он иотиуно уверен да крађу нико други није могао извршити, до кондуктер Јанко у споразуму са кочијашем Антонијем. За то своје тврђење он је изнео и разлоге, који се у главноме, састојаху у овоме : а) што је кључ од врата био код кондуктера Јанка, а брава не беше обијена већ кључем отворена; б) што војни стражари: пред коњичком касарном и министарством Финансија, нису опазили иикаква сумњива па чак ни обична лица у времену, када је крађа извршена, и в) што је у парку мин. Финансија нађена Д свастика Јанкова, и своје присуство на том месту ничим и ие покушава да објасни. Код овако јаких разлога, није се имало више шта сумњати, те према томе, не треба се чудити, што је члан кварта одмах наредио, да се над Јанком, Антонијем и Д отворн кривична истрага. Већ око 10 сати цео је Београд знао како ствар стоји, а грађани његови не имађаху довољно речи, да осуде Јанка и Антонија, као и да похвале брзи и енергични рад полиц. власти. — Море треба кондуктера и кочијагиа дотле тући док се чује да дишу, само ако не кажу где су паре ? — Мислиш, ваљда, да ће их то мимоићи ? —• И треба. Ја би их живе пекао ; они су гори од обичних лопова. Замисли само колико су нас обрукали пред светом ? —• Море, људи, полако-те. Немојте да сте тако брзи. Можда они нису тако криви ? —- Шта нису криви? Што их браниш? Ко је други могао имати кључ од каса сем кондуктера Јанка? — Па његова свастика у парку мин. Фииансија.