Полицијски гласник

396

П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 51

вф на затвор. то му и не износимо слику, но га само овако узгред помињемо. Новембра 11. ове год. осуђени су спроведени на издржање осуде и то : Танасије и Милан Управи Веоградског, а Јеврем Управи пожаревачког казненог завода. Косара Јованови!!, — препредена варалица. Нико је не зна која је и од куда је. Она тврди да се зове Косара Јовановић и да је родом из Београда, али се том њеном казивању не може веровати већ и с тога, што за родитеље означује нека лица, која нико не познаје и која можда, никад нису ни постојала. До пре годину дана служила је по разним кућама у Београду, а тада је, не хотећи и даље трпети да је госпође в секирају® и малтретирају, напустила сталну службу, и одала се надничењу. Ово у неколико проФесијално занимање, много боље од сталне службе, после десетину месеца постаде јој досадно, и она се реши да, по што по то пронађе неко ново, независно ла1со, у правоме смислу чисто проФесијално занимање. У времену, када је она највише мислила да раскине са надничењем, на њену велику срећу или несрећу, упозиа се са Владимиром Танацковићем,званим »Јагодинче (( , чувеним коцкаром и варалицом, који тек што беше пуштен са осуде, и у велико »кшеФтираше (( са ша.тра.вим нагљавцима. Ово познанство, које је, узгред буди речено, било са свим случајио, развило се доцније до толике интимности, да је Косара постала новереник,а у скоро и ортак »Јагодинчетов. (( »Јагодинче« је куповао лажно прстење и дотеривао га чишћењем и премазивањем са извесном смесом,а Косара је исто носила и продавала, а најчешће давала у залогу. Добивени новац, разуме се, делили су. Ова њихова ортачка радња »еп §тоз (( иђаше добро до сеитембра месеца ове год. т.јдотле док полиција није »Јагодинче® прогналаиз Београда. Остав сама, Косара иеколико дана проживи од уштеде, а по том опет продужи стари занат и варање. Варала је дрско и безобразно, и у томе је била необично срећна. За непуна два месеца, извршила је преко 20 превара и то све на један исти начин. Издајући се за ожалошћену мајку, којој је умрло јединче од 13 год., она је одевена у црнини и плачући, улазила у поједине куће и тражила по 10, 15 и 20 дин., како где, да би са тим новцем могла саранити умрло дете. Ако је тако добила тражени новац она је, хвалећи и благосиљајући, одлазила даље, али ако је била одбијена, она је онда нудила у залогу златан прстен и бурму — једине ствари од вредности, које јојбеху преостале. Веома је ретко бивало, да у овим последњим слу-

врсно Функционише. На једној пећини, која стрчи над морем, усечене су стубе, од којих једна одмах попусти, чим човек на њу стане, а жртва пропадне у понор, из кога се више нико не враћа, а помична се стуба опет уздигне на своје пређашње место, да очекује нову жртву.« Барон С. тешко је оболео, а неколико дана за тим умро је у уверењу, да се љубоморни гроФ осветио својој младој супрузи помоћу те кобне клопке, па да је и сам на исти начин завршио живот.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА.

Танасије

Танасије Јовановик, Милан Буљубић и Јеврем Живковик Ноћу, између 13. и 14. августа тек. год., обијена је шупа Радована Савића, опа.нчара овд. и из ње украдено 11 комада кожа, у вредности 400 динара. На три дана по извршеној крађи, украдене коже нађене су код Јеврема Живковића, опанчара из Лазаревца, који, кад га полициска власт среза колубарског узе на одговор, признаде, да их је куиио за багателу од неког Танасија Јовановића, обућара из Београда. Полицији београдској није требало много времена, па да Танасија, који јој израније беше добро познат, пронађе и иритвори. Још мање је требало, па да Танасије призна кривицу п прокаже као саучесника, још и овога Милана Буљубића. Пошто је и Буљубић признао кривицу, и дело било потпуно ислеђено 1' доказано , спроведени су сва тројица окривљених првостеиеном суду за град Београд на осуду. Пресудом истог суда од 28. октобра тек. године ,№ 22647, осуђени су: Танасије на 6, Милан на 4 године робије, а Јеврем на годину дана затвора. Кад је пресуда већ извршном постала, сазнало се, да је у овој крађи учествовао још и Љубомир Сударски, рибар, али то беше доцкан, јер је Љубомир благовремено утекао, по свој прилици у Аустро-Угарску. Танасије је родом из Ваљева; има 44 год. малога је раста; сакат је и грбав; ио занимању је обућар, године 1894 био је осуђен на две године робије због прављења лажног новца. Милан је родом из Ужица; има 31 год., стаса је повисоког, добро је развијен, по занимању је рибар, жењен је, и има четворо деце. Ово мује прва осуда, и иста је прилично утицала на њега. Нека би дао Бог, да по издржању исте пође правим путем, па му у том случају, ова осуда неће ништа сметати, да буде честит, поштен и вредан грађанин. Јеврем је родом из села Оклеца, среза рачанског, али стално живи у Лазаревцу; сада има 28 год., високог је раста, сувоњав је. И њему је ово прва осуда, па пошто је пре исте био поштен и вредан занатлија, а сада није осуђен на робију,

Милан