Полицијски гласник

404

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 52

дарске породице 670 марака ит.д. Издаци износе 28.214-89 ма^ рака. На крају рачунске године друштвена имаовина износила је 46.000 марака у папирима од вредности и 4177*25 марака у готовом новцу. Овде долази задужбина касац. судије Др. Штарке-а са 1533-80 марака. По извештају председниковом тајни суд. саветник Др. Вирт, директор казнвног завода у Плеценсе-у држао је једну беседу, а судија, Др. Аншрот предавање о друштву за отпуштене осуђеиике у Енглеској, које ће скорим изаћи из штампе. Трговац Бишоф , управитељ бироа за налажење рада, изнео је, при завршетку, преглед друштвене делатности за последњих 15'/ 2 год. у коме је се времену 55.909 отпуштених осуђеника обратило друштву. од којих су њих 13.921 добили занимање друштвеним посредовањем. Ж. А. Л..

БЕ1ЕШЕЕ — Да се види, колико се много полаже у јевропском свету на полицију, помињемо, да се не само у Љтдбну, Берлину , него чак доле и у Грчкој предузимљу реФорме у иолицисној струци. Отварају се нарочите школе за полицајце и жандарме. У Берлину и Бечу, поред осигуране сталности,. покреће се и мисао о — повећаној плати. Берлинска жандармерија од 1. Априла идуће године добија, повишицу. Платаредову почиње од 4400 марака годишње. •—■ Управа казненог завода у Пешти расписала је награду од 300 круна за књигу, која би служила као лектира осуђеницима. Књига мора бити нанисана у. моралном духу... — Г. Адолф Сојка, члан бечке полиције, један од вештих полицајаца, постављен је за управника вароши Брина, у Моравској... Честитамо... ИЗ П0ЖЦИЈСК0Г АЛБУМА, ПокраЈ>а поште. (свршетак) Сваки, који добро познаваше новог иследника, веровао је, да ће он истрагу извести на прави пут — да ће доћи до истине. Пуних 30 год. провео је он непрекидно као полициски чиновник, а имађаше 10 год. већ, како беше члан београдске полиције. И његови претиостављени, и његови потчињени, познаваху га као чиновника потпуно предана своме послу, до крајности вредног, предузимљивог, способног, доста строгог и потпуно правичног. Али оно, чиме се он највише одликоваше као полициски чиновпик, беше његова велика умешност и иотпуна хладнокрвност, како у обичним тако и у најважнијим и најзаплетенпјим питањима. Ето, овакоме чиновнику беше поверена даља истрага по делу крађе поштанских аманета. Природно је, дакле, што сви вероваху, да ће он имати успеха. Да видимо је ли нови иследник оиравдао мишљење, које је о њему владало ? % * * Неколико даиа протекло је већ од кад нови иследник проучаваше акта кривице Јанкове. Једно једино саслушање, које је извршио над Јанком п Антонијем, било му је довољно, па да увиди: да је истрага пошла погрешним путем. Остало му је само, да за то своје мишљење прибави доказе, и он се реши да их прибави по што по- то. Али како ? Први корак, који је учинио нови иследник, да би прибавио поменуте доказе, био је тај, што је једног дана око 5 сати из јутра изишао на место извршене покрађе и лично се уверио : да је, према. месту на коме је, и времену у коме је крађа извршена,. исту могао извршити и неко други сем Јанка и Антонпја, а да не буде опажен од оближњих стражара. Истога дана отишао је иследник у зграду, у којој су смештена поштанска кола, и лично прегледао она кола, у којима су били покрадени аманети. И кола, и брава на каси не беху ни мал.о повређени, али један вешт шлосер, кога иследник беше собом повео, за тили час отвори једним калаузом врата • на каси.

Настојник, или још боље, старешина поштан. служитеља Михаило Стојанови}], који праћаше иследника, видев ово, окрете се иследнику и рече: —- Госи. члане, кључеви од ових кола увек су код кондуктера. — Добро, добро, одговори му члан и погледа га озбиљно. Вратив се у канцеларију, иследник после подужег размишљања нареди, да се строго пази на све поштанске кочијаше, служитеље и службенике аманетне поште. Двојица дедектива добише налог, да у року 24 сата прибаве најтачније податке о свима побројаним личностима. На два дана после овога, један дедектив јавио је иследнику, да је поштански служитељ Милан Спасић, изашао из службе и отишао у место рођења — у село Ворош, срез сврљишки. Додао је још и то, да Милан има брата Димитрија, који је ноћни стражар. Пре поласка Милан је, веЈГа, ноћио код Димитрија. Поводом овог саопштења, начелник среза сврљишког и командир ноћних стражара дс)бише наредбе, да обрате пажњу, први на Милана а други на Димитрија. Прође још неколико дана без икаква успеха. Начелник среза сврљишког не јављаше ништа, а и на Димитрију се не осећахуашкакве промене. Он вршаше -службу тачно као и увек. Дедектив, који праћаше кретање поттан. кочијаша, јављаше, да код ових иишта особито није опазио. Једино што је на место Миланово примљен за кочијаша неки Светозар — Тоза ЈевтиЈ), бив. кочијаш трамвајски. — Доста је сумњиво, говораше дедектив, што је Светозар напустио службу на трамвају, где је имао дуило већу плату, но што је ова коју сада има. — Јесте ли се ви добро известили о томе: да ли је он својевољно напустио службу, или су га отпустили? упитата иследник после малог размишљања. — Лично сам ишао и патао о томе директора трамвајског друштва. И њему је чудновато, што Светозар неће више да служи. Био је, вели, веома тачан и вредан. ■— ЗнаТе ли што ближе о Светозару? — За сада само то: да је родом из села Нишеваца, среза сврљишког ; да се врло добро познаје са надзорником Михаилом; да је, пре но што је крађа извршена, врло често долазио код Михаила и Милана. — Шта још ? — И да је Михаило настојник родом из истог села, из кога и овај Светозар. —■ Потпуно сам задовољан с вашим извештајем. Мотрите и даље на сваки Михаилов и Светозарев корак. Ако ма шта сумњиво опазите, јавите ми одмах. — Разумем, г. члане, одговори дедектив и оде. Тек што је дедектив изашао, иследник, и ако остаде сам у соби, изговори доста гласно ове речи: — Врло лако. И ако је данас иедеља, морам по подне доћи у канцеларију само због овога. Жандарм који стајаше пред вратима, чувши га да говори, а знајући да никога код њега нема, уђе у канцеларију и упита га шта жели ? Он га изјури напоље... .* * * Тачно у два сата ио подне дошао је иследник у канцеларију. По што је претходно наредио жандарму, да никога не пушта п.ему. он дохвати акта истраге и задуби се у њих. Беше од прилике четири сата, кад у Управу улети, сав уусплахирен, командир ноћних стражара и затражи од жандарма, да га одмах пријави иследнику. Овај га у почетку не хтеде пријавити, али, по што овај прими сву одговорност на себе, у случају ако се иследник због тога буде љутио, он му испуни жељу. Мора да су вести, које је командир донео иследнику биле веома важне, јер овај одмах напусти канцеларију и оде у касарну жандармеријску. Кад се је, после једног сата. вратио у канцеларију, два жандарма водила су за њим једног човека, у коме, остали жандарми у Управи одмах упознаше Димитрија Спасића, ноћног стражара — брата од стрица Милана Спасића, бив. поштанског служитеља.