Полицијски гласник

БРОЈ 52

405

Милан

Он тога дана беше изашао из службе. Један његов другар упитао га је том приликом зашто напушта службу, и шта мисли да ради у зимље доба? А он му је, као одговор на то иитање, показао десетак наполеона. Сазнав за то његов командир, као што смо видели, известио је иследника, и резултат тога беше тај, што је Димитрије био доведен у Управу. Испитивање, које је одмах предузето над њим, није имало никаква успеха, али је, приликом претреса стана његове милоснице, неке Стане Петровић, на!)ено у иеКи, у пепелу трп наполеона. Упитана од куда јој ти наполеони, одговорила је, да их је, мно^о раније, украла од Димитрија. ч Димитрије пак тврђаше, да је, како та три,тако и оне остале наполеоне, који су код њега нађени, уштедео од своје илате. Ствар беше и сувише озбиљна, али и иследник беше добро испекао свој занат. Са неколико питања, он је тако збунио Димитрија и милосницу му, да они, најзад, почеше противречити својим исказима. Ипак не Хтедоше ништа признати. — Промислпте се ви до сутра у затвору, рече им иследник тек око 11 часова у вече, и нареди да их воде у затвор. Пре но што је отишао кући, иследник је једном шифрованом депешом наредио начелнику среза сврљншког, да му одмах спроведе Милана, бив. нашег кочијаша. * * * Неколико дана неуморног рада били су довољни иследнику, па да у овој, ваљда једној од најзаплетенијих истрага, дође до истине. Једна женска — Марија Грбић - Николић, бив. милосница Миланова, која је с њим заједно притворена, нриликом једног испита, не могући више лажно одговарати на вешта питања иследникова, каза ово : — Аманете, рече она, покрали су: Милан Спасић, бив. поштан. кочијаш и Светозар Јевтић, бив. кочијаш на трамвају. На који су начин они крађу извршили, и да ли је, сем њих, још неко у истој учествовао, непознато ми је, али за њих двојицу сигурна сам. — Ово ми је сам Милан , онога јутра кад је крађа извршена, казао, и том приликом, дао ми 1 наполеон, а доцније, пред полазак у село, још 300 динара. Од тог новца, дала сам Светозару 150 дин.; погрошила сам 10 дин., а остатак у 104 динара, као и наполеон, нађени су у моме стану ириликом претреса. — Ништа ми више о овој крађи није познато. Према оваковом исказу Маријном и ранијим основима, одмах је добављен и узет на одговор Светозар Јевтић, али и он не хтеде ништа признати. Разуме се већ, да га је иследник ставио у притвор. Имајући пред собом нризнање Маријно, иследник је одважно ишао наиред. По што је прво, помоћу Марије успео, да и Стана, милосница Димитрија при'зна дело, грунуо 'је ,'свом снагом на Милана, и овај, видећи да лема куд, на крају крајева признао је све.

Светозар

Михаило

Светозар је још неколико дана врдао, па је, најзад, и он признао кривицу, те је тако цела ствар постала јасна. Крађу су извршили: Милан и Светозар, али их је на то нодстрекао настојник Михаило. Браву на каси отворили су удешеним кључем, који је наиравио сам Светозар. Онога јутра, кад је крађа извршена, Милан и Светозар сачекали су поштанска кола код парка министар. Финансија, па док је Милан придржавао штанглу, Светозар је отворио врата и вадно аманете. Кад су све аманете покупили, ушли су у парк мин. Финансија, па ту у шибљу прикрили три кесе, а четврту собом однели. До улице в Краља Александра« ишли су заједно, а ту су се раздвојили. Милан је отишао у поштанску а Светозар у трамвајску шталу. Светозар је са собом однео и кесу с аманетима, те је прикрио у гробљу цркве.св. Марка. Тек после три дана састали су се у поштанској штали Светозар, Милан и Михаило, и предузели отварање појединих аманета. Не имајући времена, да их ту све отворе, они их однесу кући Милановог брата Димитрија, и ту, с њим заједно доврше отварање. Сав украденп новац поделили су на четири дела. Један део закопали су у шупи поштанској; други испод поштанског магацина, трећи у општинском сењаку, а четврти је узео настојник Михаило. Стварна вредност украденог новца износила је суму од 38.107*94 динара, а остатак до 202.332-17 динара, били су • разни новчани документи. Они су, готово сви, нађени у оним кесама, које су биле прикривене у парку мин. Финасија. У шупи поштанској и испод магацина ископано је 20.421 -50 дин., а остатак у 17.684-44 дин. ни до дан дани није пронађен, нити је »јарко сунце к проказало где је он?

Разуме се већ, да су Јанко, Антоније и Јанкова свастика Д одмах пуштени у слободу. Невиност њихова потиуно је доказана. Сиромах Јанко!.... Плакао је као мало дете кад су му саопштили да је слободан, а Антоније од радости није могао речи проговорити. Једино Даница била је тужна, а кад ју је иследник упитао за узрок, она му је, јецајући, одговорила: да је гризе савест, и да себи никад не може опростити, што одмах, у почетку истраке,. није казала узрок свога бављења у парку, онога јутра, кад је крађа извршена. Сазнав за тај узрок, иследник се осмехну и рече : — И сам сам мислио да ће тако нешто бити...

Даља истрата довршена је веома брзо. Она већ није бнла тако занимљива. Вреди поменути, да је настојник Михаило, који је одмах после признања Светозаревог и Милаповог притворен, покушавао у затвору да изврши самоубиство, али је у томе од осталих притвореника био спречен. Кад је ислеђење било потпуно довршено, кривци су спроведени првостепеном суду за град Београд на суђење, и он је осудио : Михаила на 5, Светозара и Милана на по 4, Димитрија на две године робије, а Марију на 6 месеци затвора. Стана је пуштена из недостатка доказа. Димитрије и Марија већ су издржали осуду, а Михаило, Светозар и Милап још су у београд. казамату. Да ли ће се и оних 17.684-44 динара моћи пронаћи? питање је будућности.