Полицијски гласник

4

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 1

је својој жени ставио у иогодбу, да никад иишта не сме учинити против његове воље. Ајш једанпут она учини тако нешто, он је тгрокле и претвори у татулу а њихна деца, која се услед клетве свог оца морадоше расути по целом свету, узеше семена од те биљке, своје мајке, и однесоше га у свима правцима ветра. Тако постадоше Цигани, и с тога сваки Циганин носи уза се семе од татуле (аесхосхекро). Тако они сами причају, и одиста на местима, где су Цигани извршили какав злочин, налази се готово искључиво семе од татуле. Веле, да га они увек остављају, али пошто оставе само неколико зриаца, и то на скровито место, то се у већини прилика и ие нађу. Али ако на месту извршеног злочина нађете татулиног семена, можете бити поуздани да су учинпоци били Цигани. У другим народима се за то толико не зна, те се ретко дегаава, да ће други који злочинац оставити то семе, да би скренуо пажњу иа Цпгане. Кад сам упитао једног старог Циганина зашто то раде, рекао ми је да то чине због злих духова, ко;ји им при покрађама посао кваре. У осталом казао ми је, да то семење »бацају « на зле духове али ногато се семење налази бага скривено, а не бачено, онда не верујем да је старац ,казао истину. Главно је да то зрневље треба сматрати као средство празновернот света а и као иначе опасно средство *)>:'>. '2. Нравноверство о стварима, које сс иосс уза се Погато смо већ ]'оворили о стварима празиоверног норекла нађеним на месгима, где је дело извршено, онда морамо да рекнемо коју и о стварима, које као празноверичко средство налазимо код лопов-а и које би гкш својом природом могле да прикажу боју личности, која их носи. Тако н. пр. у Иемачкој, кад власти премећу кућу људи, за које се посумња да краду дивљач, обичио налазе корен од папрати. Упитају ли их за што ће им то, они одговарају да је то добро имати у кући за домаће животиње. Лукави крадљивци дивљачи склонили су и посакривали све оружје, да их оно не би властима одало. Али немачким истражним властима довољно је да нађу поменути корен, па да су на чисто, да имају носла с крадљивцима дивљачи. На име тај корен од папрати је једио њихно празноверско средство. С помоћу њега они о међудневицама лију сачме, које, по њиховом мишљењу, неће никад промашити дивљач. Веома су сумњива и она лица, који: носе уза се тако звану траву -расковник. Ова у средЈБем веку толико цењена и слављена сгвар данас је још угледнија и распрострањенија но што се мисли; на понеким местима велики лопови плаћају расковник врло великим сумама. Тај расковник није пипгга друго но корен од велебиља,. код неких корен од дебеле тикве, а код иеких опет корен од извесне папрати и корен од ЕирћогЈна 1аШуг18. У прошлим вековима веровало се, да те траве доиосе срећу, љубав и богаство. Данас се њима, но мигаљењу празноверних људи, отварају браве. Нађе ли се дакле која од тих •трава код какве сумњивр личности, онда можете бити иа чисто, да имате посла с иравим обијачем. Слично оним »жишцима« што се нраве од масти невине деце јесте тако звани мртвачки налац, који је искључиво у употреби код Цигана. То је палац леве руке неког покојника, који је девет недеља лежао у гробу, па ноћу о младом месецу ископан. Кад се има уза се такав палац, може се мирно и спокојно ноћу обијати кућа или шта друго, не бојећи се, да ће се укућани пробудити. Нема сумње да тих палаца има у великој мери код Цигана свих земаља; ја га нисам никад видео. Неле да и Француски лопови још и дан данас носе уза се тај „лоповски палац,® који се код њих зове таиг сУ д1огге. (Наставиће се).

*) Врдо интересних иодатака о татудином семену има у немачом деду „ГпгЈгеГШсћев Бепкта1 (Зег ^бЈШсћеп Веегтт^: 9 М. 8. Ноатап, Ргапк(иг(; 1701. Ту се опншрно прича да се то с.еме у Инђији а и код (( других Црнаца," упогребљава за то, Да.об л.удима одузме свест и памћење, те да не виде шта се око и.их догађа. Тако вели со, да индијске жене дају својим мужевима одвар од татуле, па онда у љихном нрисуству са својим љубавницнма врше браколомство. Мужеви све то I

К0ЦКАР0КИ ПООАО. (из једнога по^ицајца) И ако се овај случај није догодио за време моје нолицијске службе, него сам му случајно био очевидац, ипак га уносим у ове белешке ради његове ретке интересантности. Виће од тада десетак година. Ја сам још тада био ђак. Не знам ради каквог договора, али се добро сећам да бејах уговорио састаиак код »Еснафске каФане« са Жиком »Ћовеком <( мојим тадашњим нераздвојгшм другом. Рекли смо да се нађемо око девет часова у вече.. На уречено време одем тамо, али Жике нема. ОчекНем пола сата и више, али он не долази. Већ бејах постао нестрпљив. Није ми било толико досадно гато га чекам, пего ми је било јасно да ме је преварио. Мора бити, премишљао сам да је наишао где год »да баца у кљун«, — како се је он Фигурално изражавао у место глагола: пити. — па је на мене и заборавио. А волео је вигае тај глагол, него ма које особено женско име. А нарочито, кад је јопт, како вели, „муфте". Зловољно -лупкарам ногом по патосу и загледам сваког часа кад се врата отворе. АлН Жике нема. Видим већ да неће ни доћи. Пије тај негде... Док у један мах упаде у каФану витак, лепо одевен младић од својих двадесет година. Много је опомињао на каквог »масарбша«. Запазих одмах да је он нова појава за ову каФану, је]> се сви сталии посетиоци почеше за њим да осврћу и да га љубонитљиво одмеравају погледима. Новајлија застаде на сред каФанс и погледа нансљиво по свима гостима. Изгледало је као да некога тражи. А за тим ириђе столу, који је одмах до мога стола стајао, и маши се за столицу. За овим столом седео је осамљен један Србомаћедонац, по свој прилици какав омањи предузимач грађевина. То је доказивало оно са овим чисто руво на њему. Беше већ у пола задремао. Новајлија се пред њим лако ноклони, на онда запита врло учтиво: »Молим вас да ли је ова столица слободна?" - »Седите, седите®., ушепртља Македонац збуњено и поцрвени као куван рак. Оволика учтивост не јавља се увек у овој каФани, где све иде онако еснаФски ■—■ Фамилијарно. Новајлија седе и баци још један олаки поглед на околне столове, а услужни Македонац одмаче столицом готово изван стола. »Та, молим вас, гато се снебивате ради мене к , започе новајлија достојанственим гласом, »седите људски, комотизирајте се. <( И Македонац номаче столицу на старо место. „Келнер, чагау бољег црног вина«, нареди новајлија, па се маши за коскану „муштиклу", која иред Македонцем на столу лежагас. »Е, ово је баш деликатна муштикла (( , ноче он да се диви, »а где сте је купили, ако смем знати? 1< Македонац зевну. »На вилајет, три гроша работа«, рече и одмахиу руком. А кад му новајлија врати »мугатиклу« и сам је стаде загледати, као да је никад није видео. „А ви-је сте ђак? (( »Јесте, молим, ђак сам (( , одговори новајлија и испрси се. А за тим настави као да се присећа: »Ја учим, знате, за... овај... нопа <( . Вило ми је несумњиво да је ово нека варалица. Ничега ђачког није у понагаању и изгледу имао, а сем тога то ми је доказала и та околност гато се онако присећа о томе шта учи. Заборавих на Жику и предузмем иажљиво посматрати шта ће даље бити. Постаја неколико тренутака у ћугању. У том келнер донесе чашу с вином. Новајлија сркну донето вино, ца се обрати Македонцу: „А што ви нигата не пијете?® »Хвала, пио сам. (< »Деде, деде, молим вас, једиу чашу ако смем ионудити. Имам рачуна." »Е-е«, учини Македонац љубопитљиво и примаче се још ближе столу. »А какав си је това рачун? Нешто оиако? А? <(

гледају, смеју се, али доцније не знају о томе апсолутно ништа. Сличну уиотребу од то биљке чине иидијски лопови — а и иаши цигански лопови. Пада у очи, да се и у овоме сдажу Цигани и Индијанцп.