Полицијски гласник

БРО.Т 5 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 39

биле сигурие, служио се он — као махом и сви остали његове багре, — тим среством, да грди владу, и да их опомиње да се чувају служитеља полиције. Правио је дугове а повериоцима није враћао ни једне паре, а ко му је затражио или га опо.менуо, томе је гледао да нашкоди. Са женском послугом одржавао је велико познанство, и старао се да их задобије. било подммћивањем или ласкањем, те да издзду своје господаре. — Жена Вирцова, позната под именом »Халска Мина« била је најдостојнија саучасница његове шпијунаже, и умела је, и ако је била нрецветала лепота, помоћу свих вештина кокетерије, нарочито младе људе из отмених кругова, да увуче у своју мрежу, па да им измами тајне, које после издаје тајној полицији. — Други један агент, који се звао ТЛтајнбах, радио је на исти начин као и он, при чему му је такође добро помагала његова љубазна супруга, чији су пређашњи односи према главном директору Баркању били познати. ■— Трећи достојни те тролисне детелине, био је Јеврејип Хирш, који се звао и Керф или КерФИ. Он је пређе био берберин у Франк-' фурту на Мајни, и 1806. год. кад су Французи ишли противу Пруса придружио се њиховој војсци, са којом је дошао у Берлин, а одатле у Касел. Био је суров и уображен, а при томе глуп, изгледао је сиажан, а очи упале, продируће, праве разбојничке. Кад је за време устаничког покрета Херцог Брауншвајг — Елски прелазио преко Хала, Халберштата и Брауншвајга, примамљиваше он вестФалске поданике — којима је се издавао као херцогов официр, — у устанак, али их није водио ка Херцогу, као што им је говорио, већ пред вестФалски ратпи суд. И многи Немци служили су као полицијски шпијуни, нешто из користољубља а-нешто из заслепљености; и ови да би осигурали своје положаје, и да би отклонили и најмању сумњу да раде за немачке интересе, поступали су са својим земљацима много горе но прави Французи, и пружали су своје прсте тамо где ови последн.и пису хтели да их каљају. И зато су Французи са њима поступали са достојним нрезирањем, које је тако далеко ишло, да су немачки полициски агенти пред вратима полициског бироа морали чекати, док их не пусте унутра. (Свршиће се).

1 У таким мислима Арсеније приђе и отпоче разгледати око собњег прозора из које лупа не престајаше. И гле, он пронађе једну подеротину на завеси, која показа да је у соби светлост; и наже се на прозор да оемотри унутрашњост. Гледао је дуго... У соби је »домаћин <( радио за столом окренут лицем прозору. Био је удубљен у неки важан посао!.. Арсеније се сав претвори у оно једно око што је вирило и нетремице је гледао шта то Радован ради. Радованје међутим безбрижно и ништа не слутећи, вршио своје операције. У руци му беше нека четвртаста плочица од жутога месинга коју брижљиво брисаше чистом марамицом,и с вреМилан мена на време дуваше у њу ; после узе још једну исту таку па и с њом то исто учини... Обе плочице имале су у средини округле утиске... На столу јеуједном крају у порцуланској шољи горео шпиритус великим пламеном, а на овој и у пламену једна гвоздена кашика, у којој беше комад некаквог белог метала. Кад се смеса растопи, Радован састави оне две плочице узе кашику и растопљени метал сасу у један отвор од оне две састављене металне плоче. Мало доциије, расклопи плоче и из њих Живко испаде и звекну на сто неки предмет. То беше саливен новац!! Арсеније беше начисто да Радован прави лалше новце. Одмах, скоро не дишући, уклони се подаље од прозора и звизну у своју пиштаљку. На глас пиштаљке убрзо дотрча оближњи стражар, Станко Вирић, коме овај нешто шану, ваљда да припази, а он се диже и у трку оде у кварт, где дежурном писару саопшти све што је видео. *

ИЗ П0ЛИЦИЈСК0Г А1БУМА,

У стану и дућану Радовановом извршен је претрес. Исказ АрсениМихаило ■ ? , јев ои утврђен. На протоколу код власти кварта палилулског, Радован је признао дело ; именовао је и саучеснике у прибављању калупа за направу лажних г дводинара са ликом Његовог Величапства Краља Александра I., признао је да су мујј они помагачи и за набавку других ситница потребних за ливеље лаиших дћнара

Компанија за нрављење лажних динара. Кад је ноћу између 24. и 25^. ирош. месеца и дванаести откуцај са часовника београдске варошке болиице одјекпуо, и становницима »Видинске«, »Милетине« и другим околиим улицама огласио поноћ, — извршена је као и,'обично у то доба, друга смена ноћне страже. Арсеније Лукић, ноћни стражар примио је дужност, да у другој половини те ноћи одржава ред и чува имовину становиика ових улица, и он лаганим, опрезним ходом отноче обилазити своју линију. Око пола једног са-" та по поноћи, тржв га из мисли нека потмула лупа, која му долазаше из једне оближње куће према углу некадање »Ладне илиџе 1 '... Лупа у то доба, кад сви становници спавају, пробуди сумњу и радозиалост у чувара јавне безбедности... Он се још лакшим ходом уиути месту откуда мудолажаху звуци. »Па ово је соба уз радњу Радована Васића, Радован бакалина ! (< рече Арсеније самоме себи. »Да није он иегде отишао, па га посетио/ неки незвани гост? к