Полицијски гласник

38

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 5

некад и шест таквих црвића, који морају да зараде на дан по три, четири динара, а ако не зараде добивају батина. Полиција иде свим могућим средствима противу овакве зараде, али ови ипак нађу пута, да избегну законску строгосЈт, па и даље терају свој »занат <( . Поменули смо, да се просијаци разликују на уличне и на просјаке по кућама, и ови последњи чине »отмену® касту. И просјацима по кућама стоје на услузи разна средства, и њима стоји на расположењу један л биро <( , у коме има збирка имена и адреса милостивих људи; та се збирка (каталог) дели на два дела, на тако звану »малу (< и »велику®; прва кошта три, а друга шест динара, и у њима има по неколико стотина имена, и уједно стоји написано, кад су та лица најкомотнија, какве су религије и којој партији нрипадају, на која им се својства треба обзирати, па да се дође до сигурна циља. На пример има овако: »А. ималац те куће, нема никад новаца, већ само даје хаљине®; »Б. рентије, врло дарежљив, даје до 5 динара, нарочито кад се' ко жали, да нема чиме да иснлати дуг; <( »Удовица В. веома воли децу, треба јој причати о гладној деци, даје новаца, а и рубља; (< »Г. никада не даје новаца, али готово увек јела и огрева;® „М. Д., свегатеник, даје новаца, кад се каже, да се хоће дете да крстл;® »Ф. Р- даје радо. кад се каже, да је био 71. у борби за комуну;« „Ј. Ц., радикални републиканац, воли, кад се грди влада'и црква;® и т. п. Исти биро продаје и просјачка писма и свадбене песме; ове песме нредају просјаци брачноме пару у цркви или при ручку. Многи просјаци имају и своје »књиге адресе <( ; код једнога тако нађоше, да је он могао само два пут да закуца на врата својих добродетења, па да му буде доста; он је сваку милостињу записивао поред имена. дародавца, и из тога се видело, да је он имао годишњег прихода по 15—18.000 динара. Ако ма у ком крају вароши влада зараза, одмах долазе у куће тога краја жене и моле за милостињу, јер им деца леже код куће од диФтерије, шарлаха, богиња; само да би се отарасили опасне просјакиње, даје им се одмах милостиња. Даље. омиљена је жалба, да се нема чим дете да крсти; једпа је просјакиња крстила своје дете дванаест пута по протестантском, а четрнаест пута по католичком обреду, јер је увек имала добру зараду. Најпре преваре за крштење докторе, свештенике, па онда научењаке, вештаке и списатеље. Теглко ономе, за кога сазнаду просјаци, да је ноложио испит, или добио орден, или се верио, или има крштење у кући, па онда просјаци се. умиљавају газдама и преко паса, птица и т. д., па ако хоће да их отерају, огтда ови вичу: ви ћете се морати одвојити од својих »љубитеља®, јер ће они гладовати, шта ће бити од тих сиротих животиња, на које сте већ научили — и већипом то помаже. Покушава се, да се доекочи преварама иросјака, ако им се да месо, хлеб, поврће, топла јела и т. д., али просјаци и с тим терају своју трговину, они то одмах продају, као и штаке, наочаре, завежљаје и завоје, болничке столице и т. д. »Новац! (< то је њихова девиза, а како је њега увек лако измамити из џепа Парижана, то ће они увек живети на њихов рачун, у пркос свима јавним опомеиама и причама о просјачким мајсторијама. с немачког Доб.

ТАЈНА ПОЛИЦИЈА У НЕКАДАЊОЈ ВЕСТФАЛСКОЈ КРАЉЕВИНИ ИСТОРИСКА СКИЦА Вилхелма Гиршнера У краљевини, Вестфалској, коју је моћни угњетач Наполеон I. основао на рушевинама пропалога царства, поред осталих уредаба које су биле по Француском угледу, завео је и тајну полицију, само да би становништво држао у сваком погледу у што већој стези, и да им створи немогућност, да се опет ослободе од туђе владавине. Тај страховити трибунал са својим системом тајног мотрења и шпиунирања, са^ својим строгим, неумољивим и брзо извршним иресудама, опомиЊе на старе тајне судове, а пошто је последица тога била превара, подмићивање и поткопавање морала, то је онда тај систем био и највећи бич за земљу. Престолница Касел, биЛа је средиште тога разгранатог система, ту су се скупљали конци, који су прикупљани из

целе земље. У краљевој улици, пајлепшем и иајживљем делу вароши, био је хотел директора полиције, ше®а целе тајне по- # лиције, који ту, као паук у својој мрежи, вреба 'своје жртве, која, нека би само додирнула на крајњој тачци разаиет кончић, одмах би сигуран пљен био. Још из далека познавало је се то здање, — у коме је некада становао хесенски принц, ио оним страшним вестФалским жандармима, који су ту стражарили, са црвеним нерјаницама на сребром оперваженим шеширима, и сваки добромислени и патриотички грађанин, пролазио је поред њих, гледајући их испод ока. На уласку поред капије, налазио се један отвор ради олакшице за стидне потказиваче, да би могли давати своје доставе, а да их нико не нозна. У унутрашњости здања стајао је извесан број жандарма, очекујући свагда заповест главног директора,да хапсе сумњиве личности. У једиом бироу, прибирали су чиновници главног директора извешћа, о тим сумњивим личностима, а извешћа судобијали преко гепералних комесара из Брауншвајга, Халберштата и Магденбурга и од вестФалских посланика из Берлина. ^унутарњем делу хотела налазио се тако звани »црни кабинет®, а то је била таква тајна, где су имали приступа само они, који су били посвећепи у ту тајну, ту је се одговарало на тајна писма, и отварала писма из поште, а која су била сумњиве садржине копирана су; ту су нарочитим печатом снабдевани пасоши оних лица, на која су хтели обратити већу гтажњу, оних чиновника, који су визирали пасоше. Свих'девет стотина жандарма, што их је краљевина имала, били су снабдевепи особитим ииструкцијама, готови, да при најмањој сумњи, и на какву било денунцијацију, без икаква обзира, врше нретресе и хапшења, и који су морали редовно сваке недеље да дају извешће главном директору, јер су сви били стављени на расположење тајној полицији. Сем тога, дирекција тајне нолиције имала је читаву ордију на 20.000 шаијуна, који су се као непознати налаз 1 или ие само у свакој вароши, него и у свима, ма и најмање знатнијим местима, обвезани заклетвом, да у интересу круне неће штедити, ии родитеље, ни браћу, шуњали су се свуда, вребали сумњиве разговоре и радње, свуд су намештали замке само да би ухватили такве људе, који не могаху да прикрију неодобравање јавних страхота, које чињашо нова владавина без икаква срама и страха. То су били најпростији и најподлији људи — вагабунде, протуве, луггежи и варалице, верглаши и надрипевачи; да и не помињемо онај број бесплатежних лупежа, који у нади, да ће на тај начии постићи срећу, ако као верне присталице Жерома, своју освету искале на својим нротивиицима, и понижавају се да буду издајице својих суграђана. Под управом тајне иолиције у Каселу, била је и једна посредиичка радња, те да помоћу млађих сазна тајие цородица. Главни директор тајне полицнје био је грОФ Беркањи, нрава слика оног доба и сушти Француз; леп човек преко средњих година, обдарен знањем и разумом, паметан а и љубазан, само ако га његов плаховити темпераменат ие наведе на грубост и неправичност. Колико је он вршио своју дужност у Француском смислу, види се и из тога, кад је једаред прегледајући регистар казни, чудећи се што их је тако мали број, и кад чиновници гледаху да то објасне опадањем престуиа и кривица, бн им одговори: »Кривица мора да се изазове! <( Кад је пао у немилост код краља и био отпуштен, на његово меСто би постављен шеф жандармерије Бонгаре. Овај, један француски емигрант, а иређаитњи шталмајстер једног великаша у Швабелу, око тнесдесет годииа стар, личан човек, имао је истина мање знања и иреиредености од Беркоњиа, али је био далеко пакоснији, подлији и већи тиранин него он. Између полицијских агената истицао се накошћу и неваљалством, нетш Вирц, пређатињи Фризер, једна дугачка костобољом исцеђена прилика, са плашљивим, несталним и уморним пог'ледом, и усиљеним осмехом; његово ружно лице, било је огледало његове лукаве и подмукле дутне. Као зао дух игугва се оп. а где су га нозтгавали избегавали су га са страхом и гнушањем. Кад је била номрчина, провлачио се он улицама, и ослушкивао иод ггрозорима и на вратима, где је био какав скуп, помоћу лаких лествица које собом носапте, по некада је прислушкивао чак и она лица која становаху на нрвом спрату. Кад • год је хтео да обмане и да испиткује, старао се, да се преруши оделом и мазањем тако, да буде сасвим непознат, тада је умео да буде љубазан и услужан. А да би његове жртве