Полицијски гласник

број 5

поЛицијс:

ки гласник

3?

руку и метне јој па прси, али је брзо мокру повуче. У једанпут му као муља прође кроз мозак да је загушљиви мирис, који је у соби осећао, од крви. Брже боље скочи из постеље, брзо унали свећу и приближи се к постељи. Имао је шта видети. Велики алгирски нож стајао је дубоко забоден у прсима њет'ове жене. Оштрица је била готово сва у рапи, а сребртти се држак чудно светлио. Млазови крви беху се згусли на прсима, лице је било бледо као смрт, црне косе пале беху замршене по узглављу, очи стајаху отворене и укочене. Руке беху пружене и укрућепе а прсти грчевито стиснути. Ово ужасно позорје није могуће да је било истишгго. Исидору се учипи да саља. Полети к нрозору и разбије га руком, ветар нагне у собу п угаси свећу. Ноћ је била ужаспо тамна, а киша је пљуском падала. Исидор се наслоии на прозор, зној га пробије као грашак, коса му се најежи, срце стане страховито куцати. На скоро почне се смејати: ■— какав страшан сап ! помисли. За тим с тешком муком упали свећу због ветра који је кроз разбијен прозор јурио и приближп се лагано к постелпг, заклаљајући руком немиран пламен свеће. Ио све ово чинио је у незиаљу, с обореним очима, не смејући нх управити па страховито позорје, којега требало је по љеговом мишљењу већ да нестане; кад је приближујући се овако о саму постел>у лупио, стане, и сагне главу. Као што је храбрећи се мислио, требало је да види жену како тихо почива, али место" тога страшна јава стављала му је пред очи мртво тело још већма укочено, а мирис од крви још јаче пего ире. Исидор сад вдћ није био у заносу страха, спуети свећљак на сто и стане сматрати мртваца, за тим почне разгледати ствари около, не би ли се и но љима могао уверити о истинитости тога страшпога чуда. Сад тек почне плакати. Јер је сад тек јасно схватио, да је жена, коју је љубио и обожавао, била мртва. Стане је викати свима слатким именима која јој је за живота давао, и силно стезати давно укочене ледене руке. Али га језа почне хватати од њених хладиих прстију. Иритисне своја уста на хладне уеиице покојници, тражећи и иајмањи зпак живота у њепом погледу, али на жалост пађе само укочене стаклене а неирестано отвореие очи. Дркћући поклопи јој својом ])уком очи, али се при свем том лице иојављивало у Страшном виду претње и оптунсења. Кад се већ савршено уверио, да је Албертипа била мртва, запита се, ко ј-е могао убити њу ? Нико други осим њега! Као муња, прође му кроз главу последњи разговор што је с њом пмао, промена мисли коју је осетио, чаробна сила великог ножа од кога није могао да очи одвоји и на послетку могућност да је, у неком грозничавом раздражењу, истим ножем своју жену проба. Ова могућност мора да се и здесила. Све га је у тој мисли утврђивало, а највише по*зк у прсима од прилике на оном месту где је сам мислио да би га убилац могао забости. 'Заиста,»-на сваки начии, био је он љен убица. Лер црне мисли, које су га обузеле у сну, лишене сваке разумне коптроле, која бн их од гнусног извршења задржала, навукле су га на то ужасно злочинство... Али то није могло никако бити. Ма каква да је забуна и обмана у сну, у трепутку кад смо спремпи да учипимо какво страховито дело, онда, кад сав уплив душе пресгаје, појављује се противљење самога тела. Та не уоија човек тако лако оно што му је мило. Има симпатија, које човек не може победити, а према коме такве симпатије могу бити, јаче ио према жени коју волимо, и која нас љуби? ! — Онај калуђер пгго је хтео да убије игумаиа, мрзио је свога старешину, мрзост га је водила да такво дело учини; али Исидор обожаваб је своју жеиу. У осталом калуђер радио је у спу, а Исидор није снивао. Пије дакле могућио да је он убио Албертину. — Његова душа, његова љубав, па и саме његове уздрхтале руке јасно су му сведочиле да није убица. А да ко је други могао убити? За тренутак учини му се као да га је пронашао. Сети се, да је кандило било упаљепо каД је заспао а угаШено кад се иробудио. Погиа га разгледати и нађе да уље није било са свим потрошено. Морао га је неко угасити. Али нико није могао ући, без икакве лупе, јер су врата била закл.учана изнутра. Приђе брави, и виде на велпко чудо да је кључ био с поља, и да га је требало самр обрнути па да се врата отворе. Неко се дакле -лако могао увући у собу. Ови зиаци готово га у овоме мишљен.у утврде". Али се сад сети како је устао на молбу Албсртипипу, да кључ с иолЈа

извади и да га унутра метие, пошто је врата двапут забравио. Ко зна? мож,да је он то само мислио, а није учинио; а то је могло бити врло лако, јер му сад дође на памет, како је јако био збуњен, и како се приближујући вратима два пут, три, окренуо да гледа онај велики нолс, који бејаше почео онолико му нривлачити мисао, па опако расејан можда је врата само отворио и затворио. Сад о свему иочне сумњати како се тако мало сећао онога што је радио, зар није могућно било да је сам угасио кандило ? Пре тога тешио се тиме што пије сањао. Али шта је то помагало ? То његово јакр спавање сведочило је још против љега. Бапт зато што није снивао, и нгго би се можда из сна тргао и пробудио, закл.учио је ои да је морао цело ово грозно дело извршити у иекој особитој и савршеиој укочености, која је морала бити тако жестока, да се и само иамтење у п.ој морало сасвим исцрпети. Збуњен од овако разнородних мисли, несрећни Исидор наслони главу на руку и седпе на столицу. Није смео гледати ни деспо ни лево. Управо рећи сад већ није ништа мпслио. Једино добро код овако страшпих криза то је, што ако човека пе баце у право лудило, а оне му за неко време помраче разум и одузму мисао. У овом стаљу остало је доста дуго. Први зрак сунца, који се кроз прозор засветлео, учинио је те је главу дигао, и повративши га к себи пробудио је.у њему са свим истинит страх. Он више није осећао на бол што је изгубио своју жену, и гиушење због тога што је убио: оп је сам у себи рекао да се сад сам налази у соби с мртвим телом да ће можда до једног сата неко доћи, и да ће га одвести у затвор као убицу Албертиииног. Оп је већ чисто гледао како га лгандарми воде на губилиште, опкољена гадним подсмевањем беспослене гомиле. Овај уображен јавни срам са свим га порази, као да је заиста и хотимице злочинство учинио. Па зато за неколико тренутака огледао је да као сваки обични убилац, траг замете. Требало му је да ово мртво тело уклони, однети га није могао; нгга му је дакле друго остајало но да га у орман затвори и тиме да добије довољна времена па да се што већма удаљи... Али куд је знао бежати, па и кад би покушао одмах би га ухватили, али шта му је стало! чинило му се само да га бегс.тво из ове несрећне кризе избавити могло. Приђе одвалшо к иостељи. Јадни Исидор! Како је могао сад да незграино на леђа натовари крваво оно тело које је до сада тако милоспо грлио и љубио? Па осим свега ваљало је нож из раие извући. Исидор увати обема рукама држак од ножа, покуша да га извуче, иа се одмах остави, јер му се учини да ће то Албертину можда још већма болети. Крупне сузс потеку му из очију; са салшљењем стане размишљати о гнусном бегству које је мислио предузети и о себичном страху који га је на то наводио, клекие поред постелЈе и први пут те ноћи стане се Богу молити. После молитве мало се онорави, дигне се да изврши решење које су околности тражиле и које му се једиио учинило да је њега достојно. Убица или не, он је био прав, и не мислећи на то да се уклони од правичиости људске, решио се, да јој се иреда, очекујући од ње или ослобођење нли изпалазак нравог зликовца. (Паставиће се).

ЛОПОВИ СИРОТИЊЕ. Паул Лиидеиберг (СВРШЕТАК) Највеће нас сажаљење обузима, кад наиђемо да проси дете. Децу увек терају у прошњу неки „предузимачи", разуме се, да би извукли отуда користи. Деца иду по улицама као мали свирачЦ, али су ретко родом из Париза, већ су већином из ировинција или са стране, од куда их набављају агенти ових »иредузимача". Ови иаправе са сиромашиим родитељима нрави уговор на три или пет година, те родитељи добивају извеспу суму новаца сваког месеца, или свака три месеца. Израчунато је да се од стотииу на тај начин доведене деце враћају узавичај само двадесет, тридесет остају у туђем свету, а педесет умру у невољи. Већина те деце долази из Италије. Она станују код својих »закунника — арендатора", ови их одевају, храие и уче свирању и нрошењу. У једној собици има ио шест кревета; у сваком кревету сиава по четири, пет, а по