Полицијски гласник

БРО.Ј 6

— Па наредите да ме из оие ћоравице (ћелије) иусте. Сад, ваљада, можете то учинити, одговори он и уздахиу дубоко. — А што мислиш да би сад могао наредити то? питао сам га. — Што! Па ви знате што, што ме питате ? одговори он зловољно. — Не знам Марко. Алн, сад би ти могао дати оно оеуство, ако желиш. — Сад га подајте Љуби апсапцији, рече он. Мени не треба. — А зашто ? — Како зашто? Бајаги не знате? Немојте се иреварити... Али — ја сам погреглио... Нашао сам вас да преварим, да тражим осуство! Будала сам... Шта ми је Фалило да утекнем. Пуштеии смо на ноље, ја одем у нужник, из нужиика преко зида па па улицу. Одатле где хоћу, цео је свет мој. Свршио би посао, уредио ствар, осигурао будућиост, па дошао да тамнујем ако хоћетб и годину дана. А и вама неби било рђаво. А овако... Нема ништа без »беица® и „кајиша." Немам ја срећу, па то је... Жали Боже толику муку моју док ^ сам дечка иреварио те ми је казао... Е хе! Грех вам на душу! — Ама о чему ти говориш то, питао сам Марка, правећи се да га не разумем. — 0 оних 500 дуката еврејски на малом Калемегдану, одговори Марко, погледа ме жалостиво, и како му удари вода на уста, нљуну. И оде.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА. Вељко Јовановић. Полицији је познат од 1883 год. т. ј. од времена, када је, због убиства Маријана Мићића, пиљара лз Ћуприје, осуђен на 20 година робије. Од ове осуде издржао је само 7 год., а остало му је, у нуту највише милости опроштено. Докопав се слободе, неко време скитао је по унутрашњости Србије,. занимајући се надничењем, па је но том дошао у Београд — место, које до пре 3—4 год. беше најсигуриије уточиште поквареним људима. Поред многобројних заслуга данашље београдске полиције за сигурност престоничких грађапа, најважнија јој је та, што је престоницу очистила од мпогобројних лопова, коцкара, бив. робијаша и у опште сумњивих личности. Надничење, којим се Вељко и у Бевграду занимао, није доносило толико прихода, колико је њему било потребио да исхрани себе и своју породицу, а сем тога, он се, као већина робијаша, беше одвикао од потежег рада. Да би се, пак, могло живети, јер трбух хоће хлеба, а Вељко је сем хлеба много волео и ракије, требало је пронаћи неки нов извор ирихода, и то такав, где ће се мало радити а много добијати. Али како да се нађе тај извор ? На ово питање тешко би могли одговорити поштени људи, али у толико лакше на њега одговарају: бив. робијашн, лоиови, коцкари, разоојници и варалице. — — — — — —

Као стари двадесетогодишњи робијаш, који већ беше убио једног човека, Вељко знађаше врло добро пгга га чека, ако би га ухватили у какиом разбојништву или опасној крађи, али исто тако он знађаше добро још и то, да се иросте крађе и јатаковање крадљивцима, по нашем казненом закону казни само затвором. Нрема овоме не треба се чудити, што је Вељко, онај други извор прихода, потражио у вршењу простих крађаг, и јатаковању осталим крадљивцима. А да је, нак, он правилно мислио и радио, најбоље доказује то, што га првостепени суд за град Београд, новембра

месеца пр. год., као јатака чувених лопова: Николе Марића, Младена Бабића и Саве Вуковића, није могао осудити више, до само на три године затвора, коју казну сада издржава у пожаревачком казненом заводу. Вељко је је родом из Ћуприје, има 45 год., омаленог је раста, но народности је Циганин; жењен је; пре ове осуде неколико је пута иступно кажњаван због омањих крађа.

ОГЛАШЕН ЗА ХАЈДУКА. Стеван Вогосављевић — Манојлови*. из Д. Милановца ср. поречког, који се одметнуо испод власти и закона овоземаљских, није се хтео предати власти у остављеиом му року. С тога начелство окр. крајинског решењем од 7. ов. месеца Бр. 1044. огласило га је за хајдука, с тим, -да је свакоме слободно убити га. Стевапу је 34 године, стаса средњег, косе и обрва смеђих, образа округлих, чела обичног, очију зеленпх, малих и жмиравих, носа нравилног, бркова смеђих средње величине, браде дуге смеђе. Од одела има: гуњ и чакшире од белог су-кна, крој влашки; на главн носи велику влашку шубару, а има и астраганску шубару; на ногама онанке. По некад облачп и цивилпо одело: капут, панталоне и ципеле. Која власт ухвати или убије Стевана,, да о томе одмах извести начелство окр. кра.јинског с позивом на Бр. 1044.

П 0 Т Е Р А. 'Михаидо П. Радић, земљоделац из Кличевца, среза рамског, извршио је опасну крађу г. Душану Поповићу, учитељу из истог места и побегао. Он има 30—32 год.. високог је стаса, црномањаст јо; иа себи има црно сукнено одело. Наређује се тражење. Пронађеног треба стражарпо спровести начелнику среза рамскОг с иозивом на Бр. 1182, или Управи г.рада Београда на Бр. 2939. Панту Кеслера, машинисту, тражи Управа града Београда. Пропађеног треба стражарно сцровестп помен. Управи с нозивом на Бр. 1420. Вдадимир Гавриловић — Јаковљевић, који је био под истрагом и у притвору код ћуприског првостепепог суда због опасне крађе, — 6. тек. мца побегао је из притвора. Он има 24—25 год., средњег је раста, смеђ је у опште. Наређује се тражење. Пронађенрг треба стражарно снровести ћуприсћом првостепеном суду с позивом на Бр. 1196 или Уирави града Београда на Бр. 3031. Стеиан Гајовик, земљоделац из Дучановића, „среза гружанског, ноћу између 1. и 2. тек. мца убио је Чедомира Дивљака, кмета села Марковца и побегао. Степан има 30 година, средњег је раста, деншекаст је, у лицу је плав, има велика уста и кукаст нос, у оделу је сукненом, наоружаи је. Наређује се живо тражење. Проиађеног под јаком стражом треба спровести начелнику среза драгачевског с позив.ом на Бр. 1386, или Управи града Веограда на Бр. 3020. Обри, Алфонз Виктор, бив. чиновник траМвајског друштва у Бриселу, 6. тек. мца око 3 часа по подне побегао је из Брисла, пошто је претходно придигао 41.000 динара у новчаницама белгиске банке. Обри је рођен у Номпателизму 13. маја 1858. год., по народносги је Француз, добро је развијен, висок 1*70 м., има затворено-плаве очи, косу и обрве црне, бркове затворено-смеђе, образа пуних, а лица бледа. Мисли се да је с њим у друштву Вервека — Варвара, звана »Хенријета« или »Брииета« кројачнца, родом из Андерлехта, који је средњег стаса, малих, црних и врло живих очију; густе, смеђе косе и дугуљастог лица, има 22 године. Комесар иолиције из Брисла, актом Бр. 1348, моли све полициске власти да на, бегунце обрате најстрожу пажњу и у случају проналаска, да их иритворе, а њега о томе телеграФским путем известе. Зато, о проналаску треба известити уредништво »Полицијског Гласника" или Управу града Београда. Пају Шена, касапина, родом из Аустро-Угарске, тражи Управа града Београда актом Бр. 3209. Он има 30—35 год., средњег је раста, смеђ, има округло лице и коврчасту косу и и бркове. Проиађеног треба стражарно спровести поменутој Управи.