Полицијски гласник

а* БРОЈ 10 ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК 75

би распала услед иоцепаности, а по некад и каквим мазом превуче радирано место, да би прикрио недостатак маза хартије на истом месту. Од хемиских срестава за брисање појединих места, писмена или потеза, ФалсиФикатор махом узима поглавито солну киселину, оксалну киселину, еаи <1е ЈауеПе. Издвајање или сасецање иојединих делова исараве и додавање других. Неки пут ФалсиФикатор одсече потпис с неког писменог акта, па се тим одсеченим деЈлом користи да начини лажну исправу, н. пр. да испише текст какве меничне обавезе. Било је примера да ФалсиФикатори долазе до потписа, одсекавши из какве књиге ону чисту страну, на којој се чешће налази својеручно име онога чија је књига. Бизмарку је једном показан један ружичаст, златом опточен лист албума с његовим потписом, над којим другом руком беше исписапа обавеза да плати 16.000 марака. По некад ФалсиФикатор одсеца делове с праве менице и пепи их за лажну. Један је одсекао с праве менице главу с акцеитом на њој, па прилепио уз другу меницу веће суме. Да би било теже приметити, начинио је прелом, превио је меницу на самом месту налепљивања и с предње стране јако иснревлачио потезима мастилом, тако, да се и према светлости једва могло прозрети налепљивање. Други је скинуо с истините менице анонж, иа ком је било жира добрих кућа, и налепио на другу меницу. Фалсифиновања симиатичним мастилом. ФалсиФикатор по који пут употреби мастило, које истом после неког времена излази на видело, те тако може да му испадне за руком да се неко менично обавеже, дајући потпис н. пр. на б наполеона, како меница гласи у тренутку потписивања, а после тек излази цифрама назначена и словима исписана сума 600 наполеона. Но преваре овим путем нису тако оиасие, јер оно што је симпатичним мастилом написано по правилу доста одступа у боји. По који пут се узима мастило, којега ће доцније нестати. Али, по правилу, микроскоиом ипак се могу приметити иотези пера, а хемиским путем мастило се да и поново изазвати. Остаје нам да, иосле овога , гхриступимо говору о томе: како се сазнаје и до уверења долази да је нека исправа Фалсификована ? (Наставиће се).

П01ИЦИЈСКИ РЕЧНИК, Општински послови. У нашем листу а у бр. 7. отштампана је нресуда суда општ. пожешке под Бр. 2982., но којој је поверилац одбијен од •гражења за осуду и нанлату дуга од мужа жене, која је дуг учинила, за оно време, од када је свога мужа напустила и од њега одвојено живела. Ми смо ставили оишт. писарима задатак, да нам одговоре, је ли ова пресуда правилно и на законским осповима донешена. Добили смо овакове одговоре. Једни су зато, да је пресуда неправилио изречена са ових разлога: Што тужени ничим не доказује, да је он објавио, да нико не сме његовој жени ма шта давати, а ово је требао учинити ; Што овај дуг, за који се туженог жена задужује, није утрошен на луксузе, но је исти учињен за животне намирнице. Што је § 920 грађ. закона погрешно примењен, с тога што се истим предвиђа малолетност жене за живота мужа јој. ме^утим у овом случају је ствар узела сасвим други вид, јер је жегта била од мужа одвојена и у разводу брака, па како од мужа није имала никако издржање и номоћ, то је морала за своје одр>кање чинити дугове. Према томеЈ када је се своме мужу, на продужење брачпог живота вратила, овај је дужан и те њене трошкове, за одржање лшвота платити. Други су зато, да је пресуда неправилна са ових разлога: Што је суд Гребао осудити Јелену а и мужа јој Милосава на плаћање признатог дуга § 917 грађ. закона; Што је Јелена овај дуг учинила, када је принуђена била, II када ју је мул^ Милосав најурио, јер Јелена у своме одговору нигде не вели да га је својевољно напустила, а то Милисав није преко новина објавио. И када је Милисав примио жену на нродужење брачног живота онда се има разумеуи да

је примио и обавезу из § 24 грађ. закона. Даље, да овде није случај из § 920. грађ. закона, јер задужити се нужде ради, није што и управа непокретног имања мужевљева. Трећи су зато, да је пресуда неправилна са ових разлога: Да је на првом месту тужба неправилна, јер је тужитељ истом требао тужити само жену Јелену, која је дуг и учинила, а не и мужа јој Милисава, и зато је требала тужба бити од стране суда одбачена, а тужиоца упутити да онога који је дуг учинио и тужи, па га за тим по признању и осуди. Четврти су зато, да је суд требао осудити Јелену на плаћање дуга, пошто је она исти и пред судом признала, а како ће се пресуда извршити то је сасвим друго питање. Пети су зато, да је пресуда правилио и на закону основана, са оних истих разлога квји су у пресуди изнесени, износећи и своје мишљење у следећем: По § 920 грађ, закона, удата жена код мулса, нема своје искључиво право располагања на добра мужа свога ни док са њим заједно живи, а још мање, да га има када мужа нанусти. 11о § 109 грађ. закона муж се сматра као глава и старешина куће и своје породице и дужност је његова кућом и имањем савесно управљати а и своју супругу са потребама снабдевати, али само по могућности и под његовом управом. Задужење није било са знањем и одобрењем мужевљевим, а нарочито то није могло ни бити, јер је Јелена одвојено од мужа живела, за шта је и тужилац знао, јер то у својој тужби означава и признаје. Овако су задатак решили ови општински писари: Миладин А. Пандуровић, писар оишт. Ноћајске. Велисав Маринковић, нисар општ. Церовачке. Петар Чавић, писар општ. Дубљанске, Живко Павић, писар општ. Дубљанске, Стеван Б. Илић, писар оншт. В. Бошњачке. Њихово решење је потпуно правилно и на закону основано, а остали су одговорили неправилно. § 920 грађ. закона огласио је лсену за малолетну и забранио јој је руковање самостално, и са својим имањем, и онда лако се може доћи до претпоставке, да она има права руковати самостално, са имовином свога мулса, без његова одобрења, или му правити и дугове, које би он морао плаћати, а за које није ни знао. Жена дакле без одобрења мулшвљева, не сме ништа предузимати, и ако шта предузме, било у корист своју, било на штету, или вајду свога мужа, пред законима нема никакве важности, све дотле, докле на то и њен муж не пристане, и докле тај њеи поступак не одобри. Овако је за време добрих брачних односа, а када су исти поколебани, онда је још јасније, да се она не може на рачун свога мужа задуживати, нити је овај дужан њене дугове нлаћати. Но § 109 грађ. закона означене су јасно дужности мужа, а по § 110 дужности супруге. Само у тим односима, муж је дужан, да одговара својим старешинским обавезама и дужностима, а кад га л^ена напусти од њега све те обавезе отпадају, и онда у таком случају, долази вршење одредбе из § 108 грађ. закона са допуном од 6 Фебруара 1857 год. Вбр. 212. О каковом оглашавању преко новина за одбеглом женом, у закону нема ни речи, нити би је могло бити, јер би се тиме кварио и морал и чедност у народу. Жена може не послушати свога мужа и он је као добар старешина, да тај њен поступак прекори, али зато опет може бити после измирења и повратка у добре брачне односе. Дакле, погрешно је мишљење оних, који хоће потеру за женом, путем новина. Тај пут не доноси користи, а најмање има законске важности у овом конкретном случају. Дакле, баш када би се и узело да томе има места, тражење тих доказа лежи на тужиоцу а не на тулсеном. Онај који шта тражи, треба да прибави све доказе за своје право. Дакле морао би нодносити доказе конзисторијалног суда, да је поведен брачни спор, да је исти окончан иа штету Милисављеву, да је Милисав своју жену својом кривицом отерао, и да га она није својевољно нанустила, а све то овде не стоји, и онда сва она погрешна резоновања падају, те остаје чист и јасан захтев § 110 грађ. закона.