Полицијски гласник

БРОЈ 10 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

—- Та лакше, лакше, иначе ћеш ме уплашити! Хоћу ли ићи по земичку или не? — Како ти је драго! — Ах, у мало не заборавих! Јуче је дошло за тебе једно нисмо, кад ниси био код куће. — Писмо? За мене!... Од кога? — Од кога, не знам. Дала сам писмоноши своје три копејке. Мислиш ли ми то вратити ? — Та донеси овамо, за Бога, донеси! викиу сав узбуђен Раскољњиков, — 0 Боже! За тренутак стиже писмо. Као што је и слутио писмо беше од матере, из Р-ске губерније. Кад га је примио, сав побледи. Одавно већ није добио писма; али сад му још и нешто друго на једанпут стеже срце. — Иди молим те, Настасја; ево твоје три копејке,... само иди, иди брзо, ако Бога знаш ! Писмо се тресло у његовим рукама; он није хтео да га распечати пред Настасјом: хтео је да остане с тим писмом на само. Кад је Настасја изишла, он га принесе брзо уснама и пољуби га; за тим је дуго и дуго посматрао рукоиис адресе, управио је поглед на овај, њему тако познати, драги, нежни, коси рукопис његове мајке, која га је некад учила да чита и пише. Нешто је одуговлачио; он се чак и нечега бојао. Најзад га отвори: нисмо је било повелико, дебело, тешко два лота; два велнка табака за писма беху пуна ситно иснисаним словима. (Наотавиће ое) ДОБАР ЂАР П 0 Е Н Г .1 Е 0 К 0 М. Трајање службе госп. Паркера, шеч>а гголиције, приближаваше се своме крају. За све време његове службе ниједном му није пошло за руком да ухвати кога зликовца, ма да је било извршено много злочинстава. Према томе, овај добри човек имађаше мало цзгледа да буде поново изабран. Г. Иаркер сеђаше дакле занесен тужним мислима у својој канцеларији. Неко закуца. На његово »напред« указа се на вратима човек висока раста са изношеним шеширом у руци. Одело му беше врло бедно, а и његово необријано лице не чињаше баш нријатан утисак. Имам ли част да пред собом видим шеФа полиције, — поче странац умилним тоном. — Јест, ја сам. Шта желите? — Зовем се Павле Траси, директор сам једне позоришне трупе, која је се због Финансијских недаћа растурила у овој вароши. К вама долазим, поштовани господине, да вам саопштим крађу мога новчаника, у коме је било 31 фунта, 4 шилинга и 7 нена. Шта мислите предузети у овој ствари? — Разуме се, чинићу све могуће да врадљивца ухватим хг новац вам вратим. —- Али то вам може не исиасти за руком ? — На сваки начин. — Кажите ми сасвим насигурно, да ли не можете успети у овој ствари, — одговори Траси — у ком случају ие би ништа могло бити од вашег поновног избора, јер ћу свакојако јавно објавити моју штету. А сад вас молим лепо да ми кажете колико вам доноси ова служба? — Плата ми је 450 Фуната годишње. — А колики би вам био доходак кад не би више имали службу ? — Највише три Фунте недељно. — Лепо, 156 Фуната годишње. Служба вам доноси око 300 Фуната више. Ја ћу вам осигурати службу ако ми набавите мојих 31 фунту, 4 шилинга и 7 пена. — Шта ви то кажете, — узвикну госп. Паркер зачуђено. Како ви то хоћете да удесите. Тешко ћете успети да саставите нотребан број гласова. — Саслушајте ме. Нема сумње да ви умете да цените велику важност рекламе. — Дабогме. — Изврсно. Сутра пре нодне бићу слободан да дођем с два репортера у вашу канцеларију. Ја сам господи причао о мојој штети, и они су већ спремили једну нотицу о догађају, која је наперена мало противу вас. Ви ћете, г. Паркере,

бити добри и позваћете репортере да седну. Кад је то урађено, морате прићи вашој каси и из ње извадити један стари новчаник, обвијен с врпцом од каучука. При томе ћете ме запи•гати, да ли је то новчаник, који ми је нестао. Ја ћу потврдити, нашто ћете ме ви нозвати да новац пребројим. А ја ћу наћи да не Фали ни један пен. Јест, г. Паркере, ствар ће изаћи као једна глава из каквога Француског криминалног романа. Новинарски извоштачи биће изван себе од радости, а новине неће престати да вам певају славопојке. Народ ће променити своју намеру и ви ћете бити онет горе. Јесте ли с. овим сагласни? — Јесам, али се бојим да вам нећу моћи наћи ваш новац. — Смешно! Зар ви не можете одвојити од ваших иоваца 31 Фунту, 4 шилинга и 7 нена ? — То могу, али мишљах... — Па, боље не мислите ни о чем. Ваљда неће бити тако тешко набавити код кога старетинара какав изношени новчаник и — — ' — Ви мислите, дакле, да ја треба само да се чиним као да сам ухватио крадљивца? — Браво, ви ми се све више допадате. — И морам тако радити, као да ваш новац имам у мојој каеи, где сам га оставио док га вама не предам? — Тако је. — Е на добро, ради^у тако. — Велика вам хвала. Дакле сутра у 11 час. нре подне бићу опет овде. С Богом! * * * — Добро јутро, г. Траси! — Добар дан, господо! Молим вас, седите. Г. Траси и оба његова пратиоца, репортера, седоше достојанствено. Сад шеф полиције затражи од Траси-а да му опише украђени новчаник. — То је био стар, изношен кожни новчаник, обвијен врнцом од каучука. ^— А колико је било новца у њему? — 31 Фунта, 4 шилинга и 7 пена. Г. Паркер нриђе својој каси и из исте извади један старн кожни новчаник. — Је ли ово ваш новчаник? — упита он. •— Јест, јест, то је, — одговори брзо бивши позоришни директор. —• Е сад молим вас да видите, да ли је сав новац у њему. Траси изручи новац на сто и иоче га журно бројити. Ни пара није недостајала. — Захваљујем вам, господине! Вароши се може честитати што има тако ваљаног старешину полиције! — рече госп. Траси ватрено. — Сензациони случај — ми ћемо исцрпно о свему објавити — ваше ће име, г. Паркере, бити на свима устима. Нема иикакве сумње, ваш је избор осигуран, — увераваху репортсри. * у * * Идућег су дана заиста сви говорили о г. Паркеру. Али су му се смејали из свег срца, јер новине-беху донеле овакву вест: — Добили смо следеће писмо, које овде од речи до речи доносимо: »Драги г. Паркере! Баш стс ваљано насели. Као што ја нисам никакав новчаник изгубио, тако и она два моја пријатеља иису имали с новинама никаква друга посла, до да им јаве о неким маленкостима. Иовац сте сада изгубили, а свакојако ћете скоро и своје место ! Поздравља вас Триси. а Г. Паркер заиста не буде иоиово изабран. 11рев. Жив. А. Л. * : ♦♦ •