Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БГ>ОЈ 10

— А ! узвикну гневно, —вратио си се?! Лопове! Измете!... А где су новци ? Покажи одмах шта имаш у џепу! Па и хаљине судруге!... Где су твоје хаљине? Где су новци? Говори, одмах говори!... И отпоче претрес. Мармеладов одмах, са свим покорно и послушно као дете, рашири руке на обе стране, да би тиме олакшао својој жени претресање. У џепу не беше ни пребијене паре. — Па где ти је новац? викаше она. —■ 0 Боже, зар је све попио ! Било је у сандуку још дванаест рубаља... и на мах, онако у љутини, дохвати га за косу и потеже по соби. Да би јој Мармеладов олакшао и тај посао, послушно је на коленима трчкао за њом. — То ми је наслада ! Баш ме ништа не боли, шта више, чини ми до-бро, дра-ги мо-о-ој го-сно-ди-не, викаше он, вучен за косу, и, шта више, лупнувпш једном челом о под. Дете, које спаваше на патосу, пробуди се и заплака. Мушкарче из угла не могаше више да издржи, цо дршћући завриска и побеже сестри тако уплашено, као да га нешто снађе. И најстарија кћи дрхташе као прут. — Попио! Све, све је попио! викаше сирота жена у очајању, — па ни хаљине му нису исте. А ови су овде гладни... они гладују! И, кршећи руке, показиваше на децу. 0, да грозна, да песрећна живота! А вас,... и вас дакле није стид, викну на један пут Раскољњикову, — из крчме, доћи овамо?! Јеси ли с њиме пио? И ти си с њим пио! — Напоље! Младић благовремено стругну, не проговоривши ни речце. Сем тога се поотвараху готова сва околна врата, и из разних одељења се појавише радознала лица. Безобразне главе с цигаретама и лулама провиривале су, смејући се. Разне су се Фигуре у шлафроцима, неке потпуно разузурене, неке опет с картама у руци, кикотале до миле воље. Нарочито су се смејали Мармеладову, кад га је жена вукла за косу, а он, пузећи, викао, како му је то слатко. Толико се ослободише, да почеше чак и у собу улазити; док се најзад не зачу неко сиктање: то беше Амалија Линевекзел, која се гураше кроз гомилу, да на свој начин поврати ред, и да по стоти пут припрети овој сиротој жени наредбом, да се сутра одмах исели из сгана. Раскољњиков, одлазећи, бркну руком у џеп, па, нашавши нешто мало ситнине, што му беше остало од размењене рубље, извади све и неприметно метну на прозор. Силазећи низ степенице беше се већ предомислио, и хтеде се вратити. »Пи! какву сам глупост ја опет сад учинио ! помисли он. Лако је њима, они имају Соњу, а мени и самом треба. 1< Али кад је видио, да је већ немогуће узети га натраг, а сем тога и иначе га не би узео, ману руком и пође у свој стан. „Па Соњи треба и помаде,« продужи он идући улицом, и нодругљиво се насмехну; »ова чистоћа кошта новаца! Хм! Можда Соњи овога дана не ће ићи баш најбоље ; њој је то сигурно као ловцу дивљач... као онима, што копају злато... тхе... а можда су сутра могли провести баш и без мог новца. Ај, .Соњо, Соњо ! Они су, дакле, умели да ископају бунар ! Да црпе воду ! И, ето, они се њиме користе! Па навикли се. Поплакали су мало, па се и навикли. На све се подлац од човека навикне. И он се замисли. — Е, али ако сам слагао, повика он на једанпут нехотице, — ако човек у ствари није аодлац, човек у опште, цео род, тако рећи, цело човечанство, то ће онда значити, да је све друго — предрасуда, којом се плашимо, и да нема никаквих граница, а тако ће, кан'да, нешто и бити!... III. Сутрадан се пробудио веома доцкан, после рђавог сна, који га није окренио. Разбудио се зловољан, раздражен, пакостан, и са одвратношћу погледа на своју собицу. То беше мала ћелија, једва шест корачаји дугачка и изгледаше веома јадно са својим жутим, пуним прашине, одлепљеним тапетама. Била је тако ниска, да се мало већи човек морао бојати, да не удари главом о таваницу. Намештај је нотпуно одговарао соби: беху ту три старе столице, обојен сто у углу на коме је било неколико свезака и књига; већ и само по томе, како су биле покривене ирашином, било је јасно, да их се човечија рука није скоро дотакла; и најзад незграини веЛики отрцани диван, који је заузимао с1<оро цео зид и половину собе. То беше постеља Раскол.њикову. Често је он на њему спавао она-

кав какав је, не свлачећи се, без простирке, покривајући се својим старим ђачким шињелом. Испод главе је имао једно мало јастуче, под које је, да би му било угодније, метао још и све своје рубље, и чисто и прљаво. Пред диваном је стојао мали сто. 'Гешко би било горе се напустити и забаталити ; али је Раскољњикову то било, шта више пријатно. у његовом садашњем душевном стању. Он се потпуно повукао од свакога, као што се повлачи корњача у своју љуску; за то га је љутило чак и лице његове служавке, која га је требала послуживати, и која је покаткад завирила у његову собу. Тако то обично бива код усамљених, који се сасвим удубе у ма какву мисао. Већ је две недеље како је газдарица престала да га храни, а он још до овога часа ни помислио није да сиђе и да се с њоме објасни, ма да је седео без ручка. Настасја, куварица и једина служавка газдаричина, била је у неколико задовољна с тим његовпм немаром, и сасвим је престала да му чисти и распрема собу, тек ако би у недељу дана једанпут, случајно, узела метлу у руке. Она га је сад и разбудила. — Устај, докле ћеш спавати! викну му она, — десети је сахат. Донела сам ти чај; хоћеш ли га пити? Јамачно си изгладнео! Он отвори очи, уздрхта и познаде Настасју. — Је ли то газдарица послала чаја? упита, дижући се на дивану полако и болно. —- Каква газдарица! Она метну пред њега свој рођени напукнути чајник, са но други пут наливеним чајем, и остави му два пожутела грумена шећера. .— Чекај, Настасјо, узми, молим те, рече он, баратају1 )И по џеповима, (а спавао је обучен), и извадивши нешто ситнине: иди и купи ми земичака. Узми за то и кобасица, од оних јефтинијих. — Земичку ћу ти донети одмах, а би ли ти место кобасица мало чорбе од кеља? Добра чорба јучерања. Задржала сам је још јуче за тебе, али ти си дошао доцкан. Чорба је добра! Кад му је донела чорбу, и он почео да једе, седе Настасја на диван поред њега и отпоче разговор. Она беше са села па је била веома говорљива. — Параскева Павловна хоће да те тужи полицији, рече она. Он се јако намршти. — Полиција? А за што то? — Па не плаћаш кирију, а не ћеш ни да се селиш. Ето за што. — До беса, само би ми још то требало, шапуташе шкрипећи зубима ; —■ не, то ми је сад врло незгодно... Доћи ћу данас к њој, да се разговоримо, додаде са свим гласно: 'Курка једна. — Да је ћурка, ћурка је, као и ја што сам... али ти си ми ко бајаги био неки мудрац, лежиш само као каква врећа, па нигде ништа од тебе. Пре си, кажеш, ишао и децу учио, а што сада ништа не радиш? — Радим ја... рече Расколпвиков сурово и као од беде. — А шта то ? — Па... некакав посао... — Какав носао? ■— Мислим, одговори озбил^но Расколлвиков после кратког ћутања. Настасја да прсне од смеја. Она је била од оних, што се лако засмеју, а кад се засмеје, она се зацени, превијајући се и тресући целим телом, дотле, док јој и самој не постане несносно. —- Па јеси ли намислио много новаца? једва је могла, на послетку, изговорити. — А зар могу да учим децу босоног?... У осталом, пљујем ја на то. — Али не пљуј на лебац свој! — Дечији часови!... Они се исплаћују ситним новцем. А каква је корист од копејке? настави тако, као да је одговарао својим сопственим мислима. — Е, а ти би хтео да се на једанпут обогатига? Он је погледа зачу^ено. — Јесте, да се обогатим, одговори одлучно ио кратком ћутању.