Полицијски гласник

116

ПОЛШ Ш.1СКП ГЛАСНИК

ВРОЈ 14 и 15

и неосетније издржати доеуђену им казну. Други их опет сажаљеваху, што нису имали среће, да претходно изврше неку »операцију« због које, како доцније сазнадох, беху нарочито дошли из упутраппБости Србије у престоницу. Мало по мало, и разговор постајаше све лшвљи и живљи, а тиме и ларма све веКа. Сви хтедоше у један мах да говоре. На крају крајева разговор се изроди у пренирку, која ускоро достиже своју кулминациону тачку, јер доказиваље речима све већма уступаше место доказиваљу са подигнутим и стиснутим рукама. Побојах се, да се ова препирка не сврши, најзад, бојем, те се још више скупих у своме куту и са великим страхом и, жмурећи, очекивах катастрофу, али у место уображених удараца ја чух једно громко : — Мир, а одмах ио том једно велико гурање и скакање по »шатронџи«, као и шапутање: »пст, апсанџија... чича Дојчин... чича Дојчин. Кад отворих очи и погледах око себе, видех, како сваки лежи мирно на своме месту и прави се као да спава, а по неки још и ркаху. Посматрајући их тако, у мало се, поред све моје невоље, не насмејах. Шта је кадра да учини само једна једина реч, помислих у себи и одмах појмих онај ударац у леђа, којим ме је мало час изволео почаствовати г. помоћник апсанџијин — — — — — — — — — —

Тишина у »шатронџи® трајала је од прилике пола сата, управ дотле, док у њу не уђе један нов гост — неки младић, који беше толико пијан да се не могаше држати на ногама, већ се, чим уђе, скљуси до врата и поче лармати. Неколико оближњих притвореника дохватише га и више бацише но што однеше у један кут »шатронџе«. Разуме се, да је том приликом пало доста иогрдних речи. Тек што овај младић отпоче ркати а „тамничка се врата отворише« по ново и у »шатронџу« улетеше два младића од по својих 20 год. Посматрајући их како, готово трком, уђоше у »шатронџу«, и нехотице ми падоше на памет они стпхови пок. Ненадовића: „Силна је рука која те гони." Сем ове тројице, затворено је ове ноћи у »шатронџу к још пет лица. Прва четворица беху неки пекарски момци, а пети и последњи, иеки староислужени лоиов и коцкар, кога сви, чисто са страхопоштовањем дочекаше, и који се, чим у^е у »шатронџу«, отпоче понашати као ирави домаћин. Сазнадох доцније, да се зове Владимир Нинић; да је четири пута био ооуђиван на робију, и да је ноћас ухваћен у једној крађи код »три кључа.® Док се овај Нинић, у једноме крају »шатронџе (< нешто озбиљио разговараше са неким старијим становницима »шатронџиним", дотле је у другоме крају, у мојој непосредној близини, једаи од оних два младића, за које рекох да су трком ушли у »тпатронџу® причао друговима око себе, како је Нинић једном Ђ грдно аострадао (< у неком селу, среза бољевачког. — Кад је Нинић, причаше младић, последњи пут нобегао са осуде, а то је било марта месеца 1897. год. намисли он да иде у Бугарску, и крене се за Зајечар. Путовао је пешице и у сваком новом месту мењао је име и презиме. Дошав тако у једно село близу Вољевца, наиђе на неку стражу, која га задржи и уиита за име и презиме. И не слутећи ништа рђаво, Нинић им одговори да се зове » Милош КојиК «. Хтеде им још рећи, да иутује у Зајечар ради издржања вежбе, али немаде кад, јер га на мах шчепаше, обалише на земљу и везаше неким конопцима од главе до пете. Сиромах Нинић, стење оиако везаи и чуди се шта га снађе, а сељаци га грде, мувају и псују му о.. и м.... хајдучку. У том наиђу нека воловска кола, а они га убаце у њих и крену ка судници. По што су га тамо дуго испитивали и наморавали да нризна, да је главом оглашени и у оно време чувени хајдук »Милош Којић", на оним истим колима, а у пратњи 30 оружаних сељака отерају га у Бољевац среском начелнику. — — — — — — — — — — — — —

Овде »младић" прекиде своје причање, ваљда с тога, да би што више заинтересовао слушаоце свршетком истог. Новикаше са свију страна: — Па шта је после било? А приповедач, по што једним погледом промери добро слушаоце, продужи:

— Шта је било? Вило је то, да су Нинића вратили у град на издржање осуде, по што је предходно пуних два. месеца одлежао у затвору, док се утврдило ко је и шта је он? — Сиромах Нииић, повикаше слушаоци и тиме се заврши ово ириповедање. * * * Могло је бити од прилике 4 часа но поноћи, кад чусмо иеку ларму у ходницима притвореничким и један оштар глас, који дозиваше апсанџију. Тај глас учини ми се веома иознат и док се сећах чији је, чух апсанџију како се одазва: —• Изволте, г. писаре. — Писар Н... Писар Н... почеше шапутати око мене. ПГга ли ће он овако рано ? Вез сумње су ноћас уловили неког ? Писар Н... беше мој добар познаник, те се с тога веома обрадовах кад сазнадох да је у близини мојој. ПремишљаЈЈћи, на који ћу му начин најлакше објаснити и доказати, да аисолутно ништа нисам крив, и да су у некој великој заблуди, кад су и мене затворили, — хтедох га већ викати кроз једно прозорче, кад се врата на »шатронџи® одједном отворише и главом апсанџија Дојчин ступи у »шатронџу«. Сви занемише кад га угледаше, и одмах иоскакаше на ноге, а он господарским гласом упита: — Ко је овде М С — Ја сам, повиках и полетих к њему. — Хајде, зове те г. писар. — — — — — — — — 11о што ми је објасиио, да сам затворен с тога, што је један полиц. орган посумњао на мене да сам умешан у неким крађама, а то с тога, што ме је иеколико последњих вечери виђао у каФани р где седим у друштву са неким Петром Чоловићем, који је, вели, извршио ваздан опасних крађа у Београду, а кога ја, разуме се, иисам познавао као лопова већ као чииовника министарства Финансија, јер ми се тако представио, — писар Н... пустио ме је најзад у слободу. При расганку рече ми, да не мари тако много за питомце као што сам ја, и позва ме, да узгред, видим мога колегу из р к који, са лисицама на рукама лежаше у ћелији, и кога они те ноћи беху ухватнли чак у Младеиовцу. Писар Н..., хотећи се ваљда мало нашалити, представи ми мог старог познаника онако исто, као што ми се он представљао у р к , али мој познаник иа то ништа не одговори, већ ме само презриво погледа. Мислио је, ваљда, да сам ја нарочито дошао, да га видим. — — — — — —

* * * На неколико дана после овог мога »кораблокрушепија (1 срете ме писар Н... и упита ме, да ли јоти одлазим у р к — Хвала лепо, одговорих му. Не газим више на трулу даску. Оно ваше затварање толико је утицало на мене, да ћу док сам жив иазити куд идем и с ким се дружим. А. ИЗ АЛБУМА НАЧЕЛСТВА ОКР. ПОЖАРЕВАЧКОГ (СВРШЕТАК) Димитрије Босиоковик (бр. 13) из Брзохода, ср. моравског. Има му 47 година. Неколико је пута био осу1 )Иван за крађу, а последњи пут, пресудом пожарев. првост. суда од 13. новембра пр. год. Вр. 35085., осуђен је био на смрт, па му је казна сведена на 20 година робије у тешком окову и 5 год. полиц, надзора. Он је починио ове кривице: 1, новембра 20. год. 1897. придружио се Миленку Ј. Марковићу, сељаку из Ливадице ср. моравског, кад се овај из Жабара враћао кући, па, знајући да Милеико има код себе заслужених новаца, нападне га у путу с ножем у руци, и иретећи да ће га заклати, насилно му прореже хаљине и из иедара извуче му мараму са 40 динара. 2, истог дана, свратио је у дућан Лазара Т. Петровића из Жабара и украде му везу пресних опанака. 3, у 1895. год., украо је једну кобилу; крађа је доказана, али се није сазнало чија је кобила.