Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 109

ВРОЈ 14 и 15

ске важности. Како Илија не пристаје да се из закЈпног добра исели, то му суд на основу § 356 крив. закона као надлежан § 4 нолиц. уредбе. Решењем овим наређује, да се у року од 24 сата из имања тужиочева иселити мора иначе ће га општинска власт из куће истерати а њега за непослушност казнити. Саопштити му ово решење на потпис. 2 Маја 1899 год. Председник суда. Ужице. Кметови. Саопштено ми је ово решење. 2. Маја 1899 Илија Станишић. Рађено 4 Маја 1899 године у суду општине ужичке Предста суду Марко Андрић, трг., па изјави: Из мога Имања Илија Станишић неће да се исели и ако М У Ј е С УД т0 својим решењем наредио. Новог закупца ствари још леже у дворишту. Молим власт да ме узме у заштиту и да ме уведе у моје право, како бих могао одговорити мојој обавези према законитом закупцу, који хо).е од мене да тражи накнаду штете. Марко Андрић трг. Оверава Кмет. Одмах дозван Илија Станишић, абаџија и упитан, зашто се из имања тужиочева, према ретпењу овога суда, није иселио па изјави: Ја сам суду и раније казао да се селити нећу, јер сам рок закупу продужио до Митрова дана ове године. Зато стан нисам ни тралшо нити имам куда. Илија Станишић, абаџија. Оверава Кмет. Судски разлози: Илији је судским решењем од 2 Маја ове године Бр. 2473 наређено да се из тужиочева имања у року од 24 сата исели. Ои се овој наредби општинске власти није одазвао, нити то хоће да учини. Овим својим поступком навукао је на себе последице из § 356 а крив. закона, с тога суд општ. ужичке са обзиром на чл. 89 закона о таксама, тсао надлежан — § 4 полициске уредбе Пресуђује: Да се за ову непослушност Илија казни са пет дана затвора, и да се силом власти из куће истера; да плати 2 динара таксе у таксеним маркама као за дело иступне природе. Иресуду извршити одмах. Кмет Никола Мандић у присуству двојице грађана да Илију одмах из куће истера и исту иреда тужиоцу на слободио руковање. Од СЈ -да опптт. ужичке, 4 Маја 1899 год. Бр. 3245 у Ужицу. Писар. Кметови. —> »■»<>■ УБИ0ТВ0 У КЛЕНОВЦУ ЦРИМИИАЛНА ПРИПОВЕТТ^А Написао В. (СБРШЕТАк) Међутим, у кући Прекићевој било му је врло добро и није се имао на шта жалити. Докле је био млађи и нејачак, пазио га је домаћин Ненад, а кад је стао на снагу, предузела је бригу и сгарање о њему Станица. Нису га сматрали као слугу, већ као свога рођенога. И цело село, и сви парњаци његови, сматрали су га као друга. Чак се, са млого поузданости, тврдило, да ће му Прекић дати Росу и узети га као зета у кућу, докле ту претпоставку не обори Факат : да Роса оде у Кленовац. Зуцкало се по селу о неким сумњивим односима између Станице и Милана, али ко може знати шта је од тога истина? Свет хоће да рекне и што није. А може бити да је ову сумњу навукла сама Станица, јер она је, истина Бог, зорли волила Милана, па је чак и сама протурала глас, да ће њему дати своју Росу. Но, зар га она није могла волети и онако?... Играли су Роса и Милан једно до другога а Станица их је посматрала, уздишући.

Кад се коло растури, она махну оком на Милана, те заједно одоше у један угао оџаклије. — Бог убио ко поквари те се не узесте, а Бог вас је створио једно за друго, рече Станица Милану. Милан је погледа тужно а дубок уздах оте му се из груди. — Али добар је Бог, настави она. Треба се њему молити и у њега се уздати. — Како то? питао је Милан суморно. — Па тако, одговори Станица. Ко зна шта може бити до идућега Св. Николе? Ко зна шта може бити до сутра? Човек је ко срча: данас јесте — сутра није. Може свашта бити, ја. —• Ама шта ти то говориш, Најо ? Запита Милан. Ја неразумем нитшга. — Говорим: да Богосав може и умрети. Онда би се све поправило. Роса би се вратила нама, и, била би твоја. — Бог с тобом, шта говориш? настави Милан. Где ће Богосав умрети, здрав као дрен! При тим речима он ноново уздану. Размисли се неко време а затим му у очима сену нека ватра. Он се приближи Станици и шапатом упита је: — А да ли би Роса тада била моја? — Још питаш, голубе мој, одговори Станица. Међутим, домаћин одазва Станицу те се овај разговор прекиде. Али од тада нико не виде Милана у колу. Он је био тепшо замишљен. — Бто гостију из вароши, повика неко с врата... Домаћини се устумараше. Милан истрча да дочека госте нове, а стари гости помакоше се да направе места новима. — Честит свети! повикаше неколико њих с врата. — Ви живи и здрави, одговори домаћин. Изљубигпе се, и, нови гости поседаше уз трпезу. Ту су били: газда Ђука дућанџија, Милосав опанчар, Арсеније абаџија и још њих неколико из Тодоровца. — Е да видимо сад, рече газда Ђука. Кладио сам се са Милосавом, да ћемо стићи за Фртаљ сата из Тодоровца довде. Ево видиш, и показа Милосаву опанчару свој сат, равно 10 саги а ношли смо у 9 и 46 минути. Стигли смо један минут раније но што сам ја казао. Море нема мога ђогата на далеко. Знам ја њега. — Бога ми бравос, одговори Милосав. Добио си опкладу, признајем. Сутра ћемо код газда Које попити опкладу. — Оставимо сутра за сутра, но деде сад, рече газда Ђука, узимајући чашу у руку. Домаћине, срећна ти Слава! У здрављу много година дочекивао је. Част чинио части дочекао. Дао ти Бог све што желиш: у дому среће и здравља; у пољу берићета. За шта се год прихватио све ти напредно било, да Бог да ! Здрав си! — Од Бога. ти здравље и хвала ти, одговори Ненад, а цела трапеза отпева: Амин, амин. — Бога ти, Ненаде, кажи нека виде је ли мој коњ уведен у ар. Знојав је, знаш, па нека га и покрију, рече газда Ђука. Ненад повика Милана. Милана не беше. Послаше једно слушче да га потрал^е. Оно оде и после некога времена врати се. — Коњ је, рече, у ару и покривен је, а Милана нигде нема. Мора бити да је отишао по славама. Домаћин се љутну, но други узеше бранити Милана. Младић је, веле, ври крв. Весеље се продужи још бурније но дотле. Наравно, дођоше одморне снаге. А пошто то беху чаршилије, то сад, поред песме и бројаница у колу, настаде врисак женскације, те се беше дигао читав урнебес. Два пуна сата ова чаршилијска најезда држаше у оисади кућу Ненадову... Играче ноге издадоше. Певачи иромукоше. А и вино је учинило своје. Код оних који непрестано сеђаху за трпезом наступи тромост и дремеж. Газда Ђука извади сат и погледа у овај. — Дванаест је прошло, рече. Време је да идемо. Ајде Милосаве, ајде Арсеније, ајдемоте. — Ама нема зар дванаест? примети Арсеније, коме се, како изгледаше, није ишло.