Полицијски гласник
БРОЈ 18
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
139
2800 динара; после многог премишљаља нашло се, да је ухода дело извео а полицисти да су му доле стражу чували да не би био затечеи на делу! (Наставиће ое).
ПОЖЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. Су1,ен.е код оиштинских судова но гра1,. парницама а., тужба. Суду општиие крагујевачке Михаилу Павловићу, кројачу овдашњем дао сам у готовом новцу на зајам 120 динара још 20. јануара ове године, па ми ту суму ии до дапас није вратио и ако је то обећао да ће учинити у року од месец даиа. Даље, дао сам му из моје радње по овом под *|. приложеном рачуну еснапа у вредности 45 динара, иа ми ни тај дуг до данас није платио. За то сам принуђен тужити га томе суду са молбом да га на нлаКање како дуга у 120 динара од готовог новца, тако и овога дуга од еспапа у 45 динара осуди, да ми накнади плаћену таксу н на име трошка и дангубе 10 динара. За доказ да сам му дао 120 динара у готову новцу на зајам и да ми исти није ни до даиас вратио, подносим главну заклетву, коју туженом нудим и враћену примам, а за доказ да ми је од еспапа дужан 45 динара, подносим потврђен рачун из мојих уредно вођених књига, поред кога ћу се допуно заклети. 20. априла 1899 год. Милош Савић. Крагујевац. трговац. N11. Завести ову тужбу. Одредити рочиште за извиђаЊе овога спора, на које позвати обе парничне стране. 20.ј IV 99. г. Крагујевац. Председ. суда. б., белешиа. Рађено у суду општине крагујевачке 28.|1У 1899. год. Белешка по спору Милоша Савића, трговца овд. противу Михаила Иавловића, кројача овд. Због дуга од зајма и узетог еспапа. Судили су: 11редседник. Кметови. Бележио писар. На рочипггу су обе нарничне страпе. Тужепи овласти да га но овоме спору заступа г. Н. Алексић, адвокат. (Такса у 1 динар за овлашћење у таксеним маркама наплаћена је, прилеиљена и нрописно уништена). На попуду суда париичари се пису могли поравнати. Тужилац оста при тужби. Тражи за данашњи предстанак суду 5 динара. Заступник туженога рече: Тужба тужноца пеуредпа је, јер се истом тражи дуг по два основа са разиородним доказима. Дуг од зајма са доказом главна заклетва и дуг од еспапа са доказом изводом рачуна из трговачких књига и допуњујућом заклетвом. Ово не може бити п тражи да суд ову тужбу као неуредну одбаци. За данашњи предстанак тражи 12 динара. Судски разлози: Тужилац својом тужбом тражи да суд тужеиог осуди да му плати 120 динара дуга од готова тговца датог му на зајам. За доказ овога свога потраживања подноси главну заклетву, коју туженом нуди, а враћену прима. Даље, тражи да тужеиога суд осуди да му нлати 45 динара дуга од узетог еспапа а за доказ овога свога потраживања подиоси потврђеп извод рачуна из својих трговачких књига и допуњујућу заклетву. Овде су два сиорна иредмета разпог основа и са разнородним доказима, и они се не могу једном тужбом и једном иресудом тражити ни расправити, за то суд на основу § 6. и 13. са погледом на § 96. грађ. суд. поступка Решава: Да се тужба тужиоца као неуредна одбаци. Тужилац да платп заступнику туженога 10 динара награде.
Саопштено је решење парничним страпама јавно у суду одмах. Од суда општипе крагујевачке, 28. априла 1899. године у Крагујевцу, Бр. 9544. Писар. Иредсед. суда. Кметови. МВ. Заведи белешку и решење у протокол суђења. II Истуни. Рађепо у суду оиштине позкешке,- 29.11899. год. у Пожези. Предста суду Милош Јовановић, трг. овдашњи, па изјави: Од ире три четири дана у овдашњој вароши налази се пекакав Бенцион Маркус, где са корном у рукама носи разне ситнице, као: мииђуше, ђинђуве, прстење, мараме и разне друге ствари и иродаје јавно по овдашњим каФанама и кућама. Овакова радња је забрањена законом, а и коси се са интересима овдашњих грађана трговачког и занатлиског реда. За то га достављам суду и молим да му се ово забрани и да се према закону казни. Да је овај Бенцион доиста на овај торбарски начин у овд. вароши трговао потврдиће и ови сведоци који се пред судом налазе, а то су: Милан Јовановић, кројач и Павле Петровић, абаџија. Молим да их суд иснита. Милош Јовановић, трг. Оверава кмет. Бр. 574. Испитати сведоке именоване у тужби, за тим нозвати оптуженога и саслушати га. Затим акта суду на решење. Ово учииити одмах. 29.|IV 1899. г. Пожега. Председ. суда. Рађено у суду општине пожешке, 29.|1899. год. у Пожези. Испит сведока по кривици Маркуса Бенциопа из Београда. Због торбарења. I Милан Јовановић, кројач овд., има 42 године, у свему способап за сведока, на питање према тужби каза: Доиста, од пре два три дана налази се у овдашњој вароши тај Маркус, и виђа се ио улицама и каФанама овдашњим где иродаје разне ствари. У својој корпи има разиих ситница као: сапуна, минђуша, прстења и т. д. Ја сам га лично у каФани код Моруне видео, где је овај свој еспап продавао онде каФаноким гостима. Заклећу се. Милан Јовановић. II Павле Петровић, абаџија овд., има 36 година, у свему способан за сведока, каза: У свему као и сведок Милан. Заклеће се. Павле Петровић. Оверава Кмет. Испит оптуженог. Бенцион Маркус, из Београда, има 54 године, до сада пеосуђивап, ношто му је прочитана тужба и исказ сведока он одговори: Ја се доиста у овд. вароши бавим од пре три дана. Догпао сам поради трговиие. Купујем коже. Ову куновину вршио сам јавно и по каФанама и тто приватним становима, али што се тиче торбарења са тим стварима, које се у тужби наводе, нисам вршио. Зашто ме тужилац терети пе знам. Бенцион Маркус. Оверава Кмет. Сведоци су на своје исказе заклети у суду. Судски разлози: Испитом испитаних и заклетих сведока потпуно је доказано дело, за које се оптужени окривљује. § 34. полициске уредбе. Торбарење је законом забрањено и казни се ио § 387. тач. 1. крив. законика. За то суд општине пожешке, као надлежаи — § 4. иолиц. уредбе, са погледом на чл. 89. закона о таксама Пресуђује: Да се оптужени Бенцион за ово дело торбарења казни са тридесет динара у новцу; да плати 2 динара таксе у таксеним маркама за ово дело иступне природе.