Полицијски гласник

БРОЈ 22

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

175

њено место дошла нека послужитељица, како је госпа слаба, па не може да је посети и како је то по њу баш жалосно. »Разумем!« рече Оскар. >,Ви би је ради видети, је ли? (< »Ах, не за то. Ја се бојим, ако овде умрем, да ће госпа сва писма прочитати, која сам код ње оставила, па ме после смрти презирати.® »Зашто да вас презире?" „Слушајте! Ја ћу вам рећи праву истину. Ви сте ми били нријатељ; него у кући је био још један човек мога сталежа, један кочијаш, кога сам волела. Јао, ја сам толико зла због њега починила! Волела сам га до лудила, па за то је могао од мене тражити, што је хтео. Он ми беше обећао, да ће ме узети. Сад видим добро, да ме је варао. Сад сам се ето нагло разболела — ударила ме канља на путу — па ме донесоше у болницу. Ту ме је госпа и оставила, јер не могаше дал>е са миом. Ја сам јој писала и она ми је одговорила. Њена је слушкиња долазила овамо по њеном налогу, али ни њој, ни госпи нисам могла говорити о том, што ме мучи. Ја имам један свежњић писама од кочијаша. У тим писмима има много гадних ствари: о крађама, које ми је он заповедао и о његовом захваљивању, кад бих ја налог извршила. Јер ја сам крала, да — да, ја сам своју госпођу поткрадала. Требала сам спалити та злосрећна писма, али ту је било и љубавиих заклетава и обећања, да ће се са мном венчати, па сам их задржала. Једног дана занрети ми лопов, да ће ми та писма узети, па ме одати. Ја му не хтедох више давати новаца, а он ми наговести, кад се он једном дочепа писама, да ће са мном радити што буде хтео. Ја сам тад била у врашком страху, али са писмима се ипак не хтедох растати. Да би их спремила на сигурно место, замолих госпу нека чува код себе моје Фамилијарне хартије, до којих ми је врло много стало; и тако сам ја своја писма закључала у њезин писаћи стб. Госпа ми је дала посебну Фијоку и кључ. Ја зиам, ја бих јој могла казати, да требам те хартије, али се не могу у слуппшњу поуздати, која би ми их донела. Из њених речи чини ми се да сам разабрала, да је кочијаш и њу у своју мрежу заплео. То вам је лопов, кажем вам. А што се је са њом спанђао, то је само за то, да дође до свежњића писама, јер она зна, где су скривена. Сад схваћате моју неирилику. Ах! кад бисте хтели да будете тако добри! У истини ја то не заслужујем, али ипак од вас би било лепо, да ми ту услугу учинити." „Какву услугу?« »Да ми добавите писма! <( м Али како да дођем до њих?« »Ах, то је врло лако! У вече узима госпа свој клорал за снавање и тад спава чврсто. За то време нема слушкиње, јер она одлази већ у седам сати, чим вечера. Можете мислити, да јој госпа не казује, да она узима клорад, јер се боји да не буде покрадена. Само мени је то казивала, јер је у мени имала потнуно поверење — сиротица! Но добро ! Пошто она ништа не чује, ви би полако могли унићи и изаћи и мени та писма донети. Ви знате, два су улаза у кућу. Ако будете ишли служинским басамацима, нико ништа иеће видети. Ах, учините ми то ! Хоћете ли? <( »Та ви сте луди! Како да отворим сто? а како да уђем у стан? <( »Од писаћег стола ја имам кључ. Ја сам га дала направити, да могу красти. Ево га, а ево и кључа од басамака. Ја вас молим, учините ми то. Ја не знам за што, али ја имам у вама поверења; ја сам уверена, ви ћете то учинити, да могу у миру умрети.' 1 (Свршиће ое). ИЗ СТРАНОГ СВЕТА Убица своје заручнице. — Ових дана ушла је бечка полиција у траг једном тајанственом злочину, за који је убица рачунао да га иеће никада власт узнемирити. Ствар је у овоме: До пре две године живела је неколико година у Њу-Јорку, у Америци, нека Марија Водичка, родом из Дајч-Брода. у Ческој. Неко је времо становала код своје сестре која је удата у Њу-Јорку, а по томе доцније је служила као куварица. У том времену налазио се у Њу-Јорку и Бартоломеј Кост калФа столарски, родом из Беча, који је до.шао у Америку да потраж.и бол^у срећу.

У половини 1896. год. умре Бартоломеју жена, Ана Фијал и он се на скоро после смрти женине упозна са Маријом и обећа је узети за жену. Тако су они живели до конца 1897. год. када се Марија врати својим родитељпма у Дајч-Брод а после кратког времена дође у Беч и сгупи у службу. Бартоломеј остане у Америки све до конца прошле године а тада дође у Беч, где одмах нађе Марију. Нашавпш се са Маријом изјави јој, Да је вољан венчати се с њом и да је ради тога Дошао из Америке, па ако и она пристаје, онда да се што пре венчају и да се врате у Америку, где је он намеран стално да се настане. Наравио," да треба она да има мало мираза, како би се с почетка могли помоћи. У овим брачним преговорима затекне их и пролеће. Марија се најзад реши на венчан.е и одлазак у Америку, те позове Бартоломеја да иду заједно њеним родитељима у Ческу и да он све то и њима исприча, а отац ће јој дати мираза у новцу.

Ана Марија

Бартоломеј пристане на Маријин позив и 11. марта" т. г. отпутују из Беча за Дајч-Брод, ка Маријиним родитељима. Ту су се бавили пеколико Рдана а за тим отпутују 14. марта за Берлин, пошто Марија прими 600 Фор. од оца на име мираза. Из Берлина се Марија 15. марта јави својој сестри у Бечу дописном картом. Ово је последњи глас и траг о Марији, јер је сада нестаје. Бартоломеј се врати у Беч сам 23. марта и одседне у једноме хотелу под лажним именом: Бертолд Кост. У хотелу је преноћио и одмах се сутра дан уселио у приватан стан под правим својим именом и презименом. Свом брату Бартоломеј није ништа говорио о намераваној женидби са Маријом. а одсуство своје објаснио је тиме, што је ишао у Бремен да експедира своје ствари за Америку. Доцније је одлазио својој старој газдарицп и показивао новце говорећи да је добио из Америке. Ова се томе чудила, јер је знала да је пређе био врло оскудан у иовцу. У овоме времену упозна се са Аном Шимер и већ се 13. априла с њом венча. По што је провео весело спадбу, отнутује са младом својом ка њеним родитељима у Пилзен. а одатле између 20. и 25. априла отнутује преко Бремена у Америку у Чикаго. Дакле јасно је, даје Марије нестало између 15. и 23. марта у времену када је Бартоломеј био ван Беча. Сва је прилика да је Бартоломеј убио или удавио Марију где год на путу и по што ју је опљачкао, вратио се у Беч да весело свадбује са другом проводећи се са новцем убијене Марије. Зверско срце!! Убица је рачунао да је вешто затурио траг и да ћб Фамилија Маријина мислити да је она у Америци са мужем, те