Полицијски гласник

БРОЈ 23

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

183

је набављао порцеланске иећи, четврти скуиоцене вазе и ситне украсе. Систем на који су ови трговци пуне две године трговали био је врло прост. Сваки дан они су били у магазинима и и експедовали ствари продате у трговини; како су то биле врло велике трговине, промет је био огроман, и ништа се није примећивало, ако се нродатим стварима дода још који предмет. Кочијаш који је разносио ствари био је њихов саучесник, имао је свој део, и ништа није било лакше но изнети ствар из магацина и предати је коме члану друштвеном. Али пре неки дан освануо им је црни петак. Сопственику једне велике радше паде у очи велика потрошња персијских ћилима а мали приход од њих, и он свога чиновника ухвати на делу. Овај је одведен код полицијских комесара и ускоро све признао. Исгога дана чињена је преметачина код свију ортака, и у љиним скупоценим и раскошним становима нађен је силан покраден намештај који је на пет великих шпедитерских кола однет у полицију. Тринесторо њих до сада је ухапшено првога дана; другога дана ухапшено је још осморо и само код једнога на^ено је троја кола ствари. Полиција мисли да је у ову Панаму, чиновника и помоћпика персонала великих париских магазина умешан још већи број личности за којима се данас најживље трага. Самоубиство једног декара. — Из једног провинцијалног места у Енглеској јављају за овај случај: Доктор Л..., човек који је уисивао одличан глас, ожењен и отац двоје одрасле деце, био је под кривичном истрагом због провођења блуда са девојчицом у тамошн.ем сиротишту, које је било под његовом управом. Испочетка је све одрицао, али сви су докази били противу њега, и месни листови већ су били јавили за његово хаишење. Онда се сам он реши да затражи да га затворе, па шта га је жена гонила, да би спасао углед породице. Прошле недеље пошто је био код истражног судије и тражио да га затворе, и пошто га је овај одбио, доктор Л... сав изнурен и душевно клоиуо врати се кући, и гушећи се у сузама призна грех својој несрећној жени. \ И од тога гренутка драма узима трагичан карактер. Да би избегао срамоту парнице и осуде, доктор Л... се сагласи са својом женом да се убије. У самоубиству му је несрећна жена помагала. Попео се у своју собу за рад, и закључао се. Тада је јако отворио фитиљ од лампе са гасом, сео у Фотељу и очекивао смрт. Жена га је кроз кључаоницу куражила. У два и по часа по подне, када је комесар полиције дошао да га ухапси, госпођа Л... му је јавила да њен муж није више одговоран нред судским законима. Када су развалили врата, затекли су доктора Л... укочена на Фотељи, мирне физиономије, с наочарима на носу, и мртва. Срећа у браку ! — У Катоу, у Северној Француској, свршио се један несрећан брак на још несрећнији начин. Делатр, тамошњи економ, био је у дубоком сну, када се његова млада жена дигла, из суседне собе, узела секиру, и из све снаге ударила га по глави. Овај поче викати у помоћ, жена тога часа скочи у бупар и удави се. У јутру ни једно није било међу живима.

ПОЗНАТ Онај дечко, што смо му изнели слику у претпрошлом 21. броју нашега листа, на стр. 1(58., познат је, чим је паш лист стигао у општину америћску, ср. космајског. Општински персонал познао је у тој слици Драгутина, сина Спасоја Стапојевића из Амеића. Отац је одмах дошао у Београд да своје дете води кући из опгите душепне болнице. Том приликом изјавио је: Да је Драгутин мутав, глув и да има падајућу болест, да је у лудилу побегао од куће и дошао у Београд. Изјавивши благодарност уредништву, што му је дало могућиости да своје дете нађе, одвео га је кући.

КО ЈЕ 0В0? Пре десетак дана дошао је у Београд, али откуда нити се зпа нити он то уме да каже, јер је и мутав и блесаст. ов.

м. нађен је у реону кварта варошког, ту задржат да преноћи а сутра дан пуштен. Још истог дана, 4. ов. м., топчидерска гголиција нађе га у Топчидеру где седи према трамвају и црта трамвај. Одатле га спроведе Управи града Београда, где се и сада налази. Има му око 13 година ; добро чује али не уме да говори. На питање, како му је име, одговара: На...на...ди...јв,...ија. Врло је миран и послушаН. Одевен је мизерно; јер носи преко голог тела подеран прслук, а преко овога тако исто подеран капут. На глави има Фес и на њему пришивено дугме, које представља копиту и у њој коњску главу; више дугмета пришивен мали рог од бубе — јелена. Обично понавља оно што му се каже, на пр.: упиташ га »јел' теби тринаест година® одговара : тр..и...нај. Упиташ ли га дал.е: »Јел рече да ти је иетнаест година? он опет одговара: ие...т....нај... — При себи има једну прошивену књижицу од малих табака писаће хартије ; на њој је пуно оловком израђених сличица, што их је сам цртао, и из којих се види да има сликарског дара. Врло је лепо израдио: електрични трамвај са летњим вагоном, изглед Београда са Саве, неколико зграда по Београду, неке цркве, џампје итп. Слику доносимо у цељи да се сазна ко је... Ко ма шта зна да каже о овоме дечку нека јави Управи града Београда с позивом на њен акт под Бр. 14023.

Уредништво моли добре људе, да му преко иашег уредништва пошљу што год од одела и коју кошуљицу.

СКРЕЂЕ 0Е ПАЖЊА. Вудимка Јовановик, циганка врачара. Родом је из Аустрије, али јој је овде врло згодно земљиште за њену »трговину." Од куће до куће иде и безобразно се натура лаковерним женама да им врача и на тај начин не само што им мами новац, већ им је јОш правила несрећу у кући, — представљајући им својим враџбинама, како су им корсем мужеви неверни, како на друге зкенске троше новац издржавајући их и купујући им презенте од вредности, и т. п. Неколико пута кажњена зато није се опаметила, већ је увек по издржању казне продужавала са враџбинама. Последњи нут је од стране кварта савамалског' кажњена са 10 дана затвора, и 20. пр. месеца прогната тамо одакле је и дошла у Аустро-Угар. Органима полиц. и општ. власти скреће се пажња на ову врачару, да јој приликом покушаја за^.повратак из прогонства, спрече улазак у нашу земљу; а оиа ће јамачно покушати да се врати, ако не на Београд а оно на које друго место ду.ж границе. (Акт Управе града Београда Бр. 12.787).