Полицијски гласник

182

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРО.1 23

„Не требате, господине, ништа даље говорити", одговори му судија с пријатним лицем. »Ја сам вашу новелу читао и ја вам се клањам. Мени је позната та. чудновата манија, у којој ви од неких осам дана уживања налазите. Да је други на мом месту, можда би вам за зло узео, што са влашћу шалу терате, али ја сам пријатељ књижевности и не љутим се, што и са мном хоћете шалу да збијате, пошто на тај начим имам срећу, да с вама познанство учиним." »Господине«, поче опет Оскар Лаписот нестрпљиво, „ја вам се заклињем, да сам ја Оскар Лаписот; ја сам онај злочнн починио и ја ћу вам то доказати." »Добро, господине", настави чиновник, »ја вам и за то стојим на расположењу; то ће за ме бити уживање, да видим, како ће један тако духовит човек, као што сте ви, хтети да докаже оно, што је немогућно. „Али за Бога, све оно што сам у приповеци рекао, све је оно сушта истина. Кочијаш није крив, ја сам све то учинио!« »Мени се чини, да сам вам већ рекао,-да сам читао вашу новелу. Ако хоћете и сами да ми то испричате, то ће ме особито веселити ; али доказати — доказаћете ми само једно, што већ знам, да имате необично живу Фантазију." »Али кад вам кажем...." »Молим ! Ви ћете ми допустити, да у криминалним стварима и ја себи нешто знања присвајам. Сад дакле, ја вас уверавам са свим отворено, ваш злочин није са свим природан. Ваш сусрет са служавком некако је сувише случајан. Као уметничко дело ваша је новела дивна, оригинална, просто осваја човека; али ваш злочин сам по себи је немогућ. Драги мој господине Дезрозе, жао ми је, ако вас вређам; ја вам се дивим као писцу, али као са злочинцем с вама не могу озбиљно рачунати.« »То ћемо видети!" рикну Оскар Лаписот и устреми се на чиновника ; и он би га сигурно задавио, да иа његову вику није помоћ дошла. Разјареног Лаписота везаше, затворише у једну ћелицу, а пет дана касвије отправише га као лудака у Шарантон. У целој ствари је било најстрашније то, што Оскар Лаписот не беше Јтуд ; он је био при потпуној својој памети. Оваки »наступи", како их називаше управитељ луднице, лечили су се хладиим тушевима, На крају крајева убица одиста полуде, а тад га пустише као излечена. Он је на име на послетку сам веровао, да је он Анатол Дезроз и да није никога убио. Умро је у уверењу, да је своје »дело С( сањао, а не извршио.

ИЗ ОТРАНОГ ОВЕТА Младожења као варалица. — У сграним новипама често се налазе огласи у којима људи траже себи »жену® или женске траже »мужа.« Обично се гарантује »дискреција® и тражи се слика. Преписка се шаље иод каквим знаком Роа1;-ге8(;ап1е, У Пешти постоји нарочити завод за посредовање »за женидбу и удадбу." Тешко ономе или оној, који иадну у руке овима што „посредују." Одеру га до голе душе и на крају крајева: ништа се не сврши. Ако је каква боља личност, ћути н не казује своју бруку те швиндлер добро прође. Али тако увек не бива. Ових дана налази се пред бечком полицијом такав један »младожења." Он је анонсирао преко свију виђенијих бечких иовина »како жели да се ожени девојком или удовицом ; да није старија од 35 год.; да има коју стотину кранака мираза итд. За себе је рекао да је благајник болничке касе; да има сталних .100 Фор. месечно; да има 33 год. итд. На овакво тражење добио је масу понуда. Кад је све понуде разгледао и проценио, дао се па посао. Узео је неколико сганова у разним квартовима и свугде је друго име казао. По што је овако удесио, зашао је код својих жртава. Представио се и одмах изјавио да је вољан при< тупити венчању. Тако је долазио два-три пута и кад се веК време приближи, онда је тражио аконто да набави намештај и друго што треба. Задовољавао се колико му се да: 50, 100, 120 Фор., колико било.

Чим је новац примио, њега је нестало. Овако је преварио шест девојака и једну удовицу. Наравно све су ово : штумадле, раденице, и сиротице оно, што су уштеделе, овај им је бездушник отео. Код власти је све признао и дрско се смеје својим »заручницама« док оне плачу, али не за њим већ за својим новцем. Наравно, да ће за своју поштену радњу добити и одговарајућу казну, јер се у Аустрији строго казне овакве варалице. Но он је појачао себи казну и тиме, што се под лажним именима пријављивао у својим становима. Једна дружина варалица пала је у руке париској иолицији и сада се налази с оне стране катанца. Дружина је била састављена из десет које људи које жена. Седиште им је било у Паризу, али су оперисали по целој Француској. Ово друштво, чији се чланови држаху отмено и ношаху племићске титуле, које су по вољи мењали, зваше се сходно својим претензијама: »Ба ђап(1е с!ез аив1о8. (( Занимало се »куновином властелинских имања" и придигло је за ове четири године преко милиои Франака. »Аг1з(;о8 <( је скраћено од ап8(;окга1;е, као ргорпо место ргорг1с1;а1ге н Сћа1еаи за Сћа1еаићпапс1. Аристо зваху се охоло, јер се држаху за отмене варалице, а у извесној мери и били су то; имали су велике, богате станове; држаху лене метресе, а после тога и сигурну Фијоку у СгесШ; Вуопа18 или којој другој банци, где су остављали завидан доходак од својих превара. Али што их је нарочито одликовало од сличних лоповских багра, то је њина сопствена полиција, којом су назили на преФектурину тајну полицију. Главно им се оруђе састојало из једиог дводуплог котера, који је се употребљавао на следећи начин: Обично изашљу по једног вредног члана да се извести о продајним имањима у појединим пределима, а по том да ступи у везу са сопствеником, те да га психолошки испита о његовој лаковериости. Иокаже ли се сопственик као уиотребљива дивљач, то се члан представи као секретар каквог богатог човека из вишег сталежа, који тражи да купи добро, у коме би сместио своју љубазницу. Сад овај секретар, да би побудио лакомство у сопственика, понуди му много већу суму од тражене продајне цене, али само под условом: да онај вишак заједнички поделе. Наиђе ли на то сонственик, а изгледа да се ово дешавало радо, то наскоро допутује богати, отмени господин, гроф X или маркиз У. Доручкује се журно, а по гом се закључи посао. Сопственик није иридавао велику важност привидно незнатној примедби господина грофа, да обе стране положе но повећу суму као капару, које ће у случају да се пре нотарског потписа један попишмани, припасти другоме, те је гроФа радо послушао. За тим су обе суме остављене у сандучић једног коФера, кога је гроФ са собом донео; он је требао да остане код сопственика, а кључ узме секретар код себе. „Задржите коФер — каже гроф — ја узимам кључ, а кроз 14 дана, по мом повратку, ићи ћемо заједно нотару. С( Међутим, секретар је по правилу увек имао при иоласку да нредстави невину молбу: како гроф ипак неће моћи без куФера угодно путовати, рубље му је у њему; због тога ће бити боље, ако сопственик просто узме к себи челични сандучић с капарама, а коФер иреда грофу. Зашто не? Сопственик је, дакле, допустио. да се сандучић извади. Ну, при том је превидео, да се кофер састоји из два сасвим једнака сандучића и, да онај што му је предан, садржи само бакарне новце и папире без вредности. Сопственику се тек онда разјаснила горка истина, када је прошло 14 дана и када је дао да се сандук пред полицијом отвори. У провинцији су лупежи ироменили папире од вредности и новац оставили на сигурно место. Главни аристо зове се Оиа1ау ОиШеаише; изгледа да је кОФер он направио. Други, Ппапсе, живео је бурно. Кад су га хтели ухапсити наишли су у његовом салону једну даму у ноћном оделу, која је носила звучно име НаппеМе с!е МогапсП, и таман извођаше на пиану једпу гшесу од Вебера, беше јој врло тешко растати се од пиана, те да прати Ртапсе-а у затвор. Већина аристоваца су стари осуђеници, чији је рапији живот познат преФектури. Жив. А. Д. Друштво за кра^у. — Неколико чиновника великих трговина париских имали су ту идеју да оснују једно такво друшгво. Улоге су биле поделили: лопов из радње са намештајем снабдео је своје другове са класичним намештајем за трпезарије у стилу Хенрика II. и Луја XV., лопов из радње са тапетима набављао је свилене тапете, скупоцене ћилиме; трећи