Полицијски гласник

ВРОЈ 25. У БЕОГРАДУ СУБОТА 26. ЈУНА 1899. ГОДИНА III. ~ ГЈСг> с/ур ојоо с/уа (уујгсуур ооо" осге ооо.ооо с/ур оро ооо ооо с/у? о& о ооо оуо оро ојсг > <уџо оспТл к осл>~<гаг) ооос^ оео ооо осо о^о ооо сгу ? о ? о ооо о5о о < у :- ос : ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ' С ј С /г СУУ .. 060слс ссо с//.' ос2 сло 0>0 '-'х/-.- <УУ. ал оу^ оу- 0>0 050 осо 0>0 0>0 0>0 осз осо осо ооо с-со v/. осо осо ух.) осо ул 0>0 ооо о^о осо осо v/. осо сло_осо v/. осс> осс' осо осл"' осс)_осс осо (у/ »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једаннут недељно. Ио нотрсби биће ванредних бројева. Претчлата се шаље уредништву у Београду »Краљеп трг« до Унраве града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Цона је листу: селима, које улазо у састав ошптипе а која је већ прстилаћона, чинопницнма, учитељима, званичницима, општинским нисарима и осталим зваиичницима у опште годишњо 12, полугодиц1ње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из упутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, иолугодишње 5 дииара, иу ови се по овој цени могу прстплатити само проко својих командира полицијских односно пограничнИх одреда. Надлештвима у ошпто 20 динара на годину. За ииостранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједиии бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукониси не враћају се. УУ) УУ) у/г' >сс> УУ1) УУ. /x УЛ •//, -уу.) У/~.> уу УУ. УУ. УУ. УУ. УУ УУ. УУ? *УУ УУ> УУ. УУ УУ) 0// УУ) ~УУ? УУ7) у/р осо ~У/7) сусс) у/г' схур у/г^ /л) ух) УУ.) оу0 УУ УУ ~УУ) УУ уу;- ууг' /x) у/г 'ууг' оуу; Прекјуче на Ивањ дан у (5 сахатн нрсд всчс, швршен је атентат на Н.егово Велнчанстпо Крал.а Милана, у часу када се из Актинне Командс враћао у двор, а у улици, која води од гостионице „Срнска Круна" за дубровачку улицу. — Атеитат је извршио најнл.снн зликовац, нореклом Посанац. Милост Пожја заштитила јс драгоцени жииот милог родитеља нашег узвишечог Гоенодара и Краља, а на срећу нрестола и Отаџбине; јер је Његово Величанство Крал. Милан, благодарећи Својој нриссбности, из ове жнвотне онасности изишао само лако рањен. Свет, који се одмах искунио око кола Његовог Всличанства Краља Милана, ноздравио Га је одушовљено узвицима: Живео ! нскавујући тимс своју искрену радост за срећно спасење Њсговога Всличанства. Овом нриликом ран.ен је у лево раме и Ађутант Њсговог Величанства Крал.а Милана, нотнуковник Никола Лукић. Зликовац је ухваћен и налази сс у рукама влаети.

ЧОВЕК КАО ЗЛОЧИНАЦ од М. П. Јовановића. Раније једном приликом у овом месту ( Појшц . Гласн. за ирошлу годину, стр. 221., завршетак чланка: Још нешто о берлинској полицији), ми смо већ указали на иут како да се сузбије непреСтано растење броја злочина п све веће гомилање злочинаца. Треба уздићи, рекосмо тада, запуштепо и иренебрегпуто васпитање, нарочито морално, у нижих слојева данашњега друштва, уређењем кућс и проширењем круга рада школч. ЈБудима треба кућа, у којој би као људи живели ; школу треба извести и иавап зидова даиашњих јој учиниоца, иа припудпом васпитању, озбиљно падзираканом од страпе државе, подложити иодмладак где је год сумња да се оно пренебрегава; а децу нижих редова друштва што раније у:'.ети из оиасне околине у којој су, како би добила нотребно домаће васнитање. Паравпо да ту иотребу, напоменусмо онда, није тако лако увидетп онима, који на злочинце гледају само ио спољњим знацима дела самога за које се суде, сводећи све на то: да се злочинац ухвати, дело му подведе под закон и оп на робију отера. Али као што у медиципи озбпљни радници данао почињу мање марити за болести саме ио себи, увиђајући да ових, тако апстрахованих, управо п нема, него да има само болесника, тако се и у Казиеиоме Праву дандс хоће проучавањс злочинаца место простог излагања појединих врста злочина, под које би се поеле поједиии случајеви само подводили. Болести и злочини, рекосмо на послетку, обећавајући и нарочито иа то свратити се другом приликом, без детаљиог проучавања свих прилика у којима је постао и даље се развијао дотични пацијенат док се није поболео да ое то да видети и опазити, пли злочинац док није зло учинио, само су апстракције довол.не за радњу шаблонску, каква мало може бити достојна озбпљних и правих радника. И ево иас сада да се на то свратимо. При овоме ми ћемо се поглавито служити делом Д-р А. Бера: Злочинац у аогледу антроаолошкол1, 1 ) које је, како и то рекосмо пређе, поводом иузгова приказа у овоме листу, ностало дело светскога зпачаја, задобивши пажњу свих стручњака, који му се одају парочитој студији. То смо дужпи учинити и по самом обећању у том нриказу, да ћемо о нстој књизи и пространије говорити, наводећи како се немачка стручна критика изразила, да „треба

') Бег Уегћгесћег 111 агЦћгоро1о§18сћег Вемећипд', уоп Пг. А. Ваег, Оећејтег батШв-КаШ, Оћегагг4 ап с!ет бкгаГдеМп^шзз Р164хепзее шк1 Вегггкв-РћувИсег т ВегНп. МН 4. Шо^гарћјзоћеп Та{е1п, 11.еЈр/1{Ј 189 3. Уег1ае уоп Оеоге' ТШете.

дићи руке с оиих, којима је позив да са злочинцима нмају иосла, а с овом.се књигом нису упознали". Прпстуиајући томе задатку, нама је, ире свега, нужно да кажемо какав је тај одношај, у коме стоји Криминална Аитропологија с Криминалистиком према Казнеиоме Праву. Кримнн.члна Аитропологија и Криминалистика две су засебпе дисципчине, и ако се врло често мешају додирујући се цри заједничком раду у разиим правцима а увек у истом цил 3 у: да, као сномоћне иауке, послуже Казпеноме Праву, прибирајући му с једпе стране нотребно градиво, а са друге изводе11И и чииећи могућним што бп одговарало сврхама Казненога Права. По тој скромној улози што је имају као спомоћне дисциплине и према кратком времеиу откад су се научио јавиле, све им је обрађивање још поглавито у посматрању, у прибирању и сређивању, тако, да ое још никако не смеју чипити закључивања, којима би се стварали и поставл.али иринципи. Примера ради да кажемо одмах, да у категорију таких још недопуштених закључивап.а долази, ире свега, постављање тако звапог „злочиначког типа" у Криминалној Антропологији. Грађе је, за ово, још и сувише мало, посматрања су од времена и одвише краткога, редови пз којих би се закључци изводилн мали су. Треба доста годпна и великога и мучнога рада још, да би се могли имати готови закључци и сигурни ресултаги. За данас се све још, у иогледу тих ресултата, ограничава на то, да се види да ли се оно, што се у тим дисциплинама нађе, може унотребити у Казненоме Праву. Ми већ рекосмо, да је постављан.е неког парочитог »злочиначког типа", најблаже узевши, једно прерано закључивање. Међу тим, Кримииална Аитропологија с почетка баш због тога је и сувише уско узета, схваћена је као наука о телесној и дугпевпој нарочитој природи злочинаца. Већ одмах, дакле, унесено је баш у саму деФиницију њену оно, што истом ваља доказати, а то је, да је у злочинаца нека засебна, бајаги само њима својствеиа, природа, те је овим сав рад Кримииалне Антропологије упућен само на то, да ту »нарочиту природу« тражи у свим могућим иравцима и да је оода изпесе и покаже у каквим одређеним нравилима и облицима. То пак никако не може бпти прави појам и задатак Криминалне Антропологије, који је у проучавању душевних и телесних појава код људи у иогледу на злочин п без икаква заузимања, у напред за ма што. Ми данас заиста добро знамо гата је злочин, али нам јога иико није казао шта, у научном смислу, имамо да разумемо нод злочинцем, не. знамо гата чини човека злочинцем у научном смислу; а док то не знамо, не можемо говорити ни о »нарочитим особинама« злочинца, као што ово врло лепо излаже данагањи признати криминалист Д-р Ханс Грос, чијим се речма овде служимо. Молсемо, јамачно, посматрати шта наI лазимо у осуђепога, на кривцу, какве се особине виде на њему,