Полицијски гласник

БРОЈ 28

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

213

ИСТОРИЈА ИЗ СИБИРА ИСТИНИТ ДОГАЂАЈ Гроф Лав Толстој У вароши Владимиру живео је млади трговац Иван Аксеиов ; имао је једну кућу са два дућана. Био је млад и плав, а волео је весеље и песме. Понекад се и опијао, али чим се оженио, одрекао се свих напитака. Било је лето, када се једиог дана спремао на пут у Нижњи Новгород на вашар. Кад се опраштао с Фамилијом преклиљала га је супруга да остане бар до сутра. Он јој се смејао и запита је, шта се боји. »Ни сама не знам, (( одговори она. „Снивала сам ноћас рђав сан. Видела сам те у сну; скинуо си капу, а коса ти је била са свим бела. (( Иван се насмеја на тај сан, и не хтеде тога ради да остане. Пољуби своју жену и седе у кола. Није се дуго возио сретне једног иознатог трГовца, те се повезоше заједно. У вече одседоше заједно у истој гостионици, попише заједно чај, а за тим одоше сваки у своју собу на спавање. Иван се пробуди око поноћи, и нађе за добро да путује дал>е; па пошто се потиуно довол.но одморио, нареди да се прелсу коњи. Исплати свој рачун и одвезе се даље. Изјутра с& задржи у једној друмској мехаии, да би се коњи нахранили. Он нареди да му се скува чај, иа како је био добре вол>е, узе своју виолину и одсвира неколико песмица. У један пут се зачу топот једне тројке. Кола застадоше, а из њих изиђе један чиновник са два војника. Чиновник нриђе њему и запита га ко је, од куда долази и куда иде. Аксенов му да обав.ештења и понуди га да попију заједно чај. Но овај продужи своја питања и хтеде да сазна, за што је он те ноћи тако брзо отишао из оне гостионице. Аксенов рече све и запита: „А нашто то питање? Ја нисам никакав злочинац. Путујем својим трговачким послом, и нико нема права да ме тако што испитује." Чиновник прегледа пртљаг трговчев, који се веома уплаши, јер увиде, да се ради ту нешто озбил.но. У његовој путничкој торби нађе се крвав нож. Аксенов муцаше: „Ја... ја не знам од куда то... ја... тај иож... то није моје, (( Па то му рече чиновник: „Трговац, с ким сте прошле вечери провели, иађен је у јутру убијен у своме кревету. Даље нађен је нож у твојој торби. Најпосле, твоја се кривица да нрочитати с твога лица. Признај одмах, да си ти тог трговца убио и покрао. (( Узалуд се Аксенов мучио да докаже, да он о тој ствари ништа и не зна, и да су тих нађених осам хид.ада рубаља његов новац. Он је муцао, био је са свим блед и дрхтао је од страха, као какав кривац. Везаше га и стрпаше у тројку. Све му имање би конФисковано, а он би бачен у тамиицу у оближњој вароши. У Владимиру су доставили за њет а, и сва је варош потврдила Аксеновљеву невиност, и ако је он у својој младости волео вино и песму преко свега. За тим буде оптужен да је убио трговца из Ријацана и да је покрао суму од двадесет хиљада рубаља. Жеиа Аксеновљева била је утучена. Деца су јој била још мала, а најмлађе још на сиси. С муком је пустише к њему. Кад га је видела у осуђеничким хаљинама, оцованог и међу злочинцима, она иаде у несвест. Требало је доста времеиа, док је дотнла к себи. Она га са сузама у очима подсети на свој сан, јер је њему коса у затвору са свим нобелила. Нежно му гладећи косу запита га: »Иване, драги Иване, реци својој жени истину... Јеси ли ти убио онога човека?" »Дакле н ти — и ти верујеш!« узвикну он, метпу руке на лице и горко зајеца. »То онда треба само Богу да се обратим, јер он зна за истину." Дан изрицања судске пресуде дође, и Аксенов би осуђен на доживотну робију с тешким радовима и пре тога на кнуту. Пресуда би извршена; он доби кнуту, и кад му ране зарастоше, послаше га с другим осуђеницима у Сибир. Двадесет и шест година живео је он као осуђепик у Сибиру. Коса и брада су му били бели као снег, леђа му повпјена и с. муком је ишао. Стару је веселост сасвим изгубио, ретко је говорио, а често се тихо молио Богу. Чиновници су

га ценили због благог му карактера. Осуђепици су га звали »дедом (( и »-божјим човеком.« Од куће није добијао никаквих вести. Није знао да ли су му жена и деца живи. Једног дана дође једна нова група осуђеника. Разуме се, да су новајлије много запиткиване, за што су осуђени. Међу њима је био и један висок старац од гаесет година, с раздељеиом брадом. Он је тврдио, да је овога пута неправедно кажњен, и радо је додавао, да је другим својим неделима ве1. десет пута зарадио Сибир. „А од куда долазиш?® упитаће неко. »Из вароши Владимира. Имам тамо један дућан. Зовем се Макар Семеновић.® На то диже главу Аксенов н запита: »Репи ми, Семеновићу, ниси ли што чуо у Владимиру о Аксеновима, трговцима? Да ли су јога живи?" »Наравно. То су богати трговци, и њихов је отац због некаквог злочина иослат у Сибир.« Семеновић запита старога, за што је он овде. »Бог ме је казнио за моје грехе, (( одговори Аксенов. Други иснричаше новајлији историју »дедину, (( који је пре двадесет и шест гоцина оптужен за неко злочииство, које пије учинио, и све друге околности. На то се Семеновић јако збуни, удари се рукама по коленима и узвикну: »Чудо! Право чудо! 0 дедице, како си остарио ! <( Када га запиташе, какво је то чудо, што он мисли, одговори он: »Чудо је, да иас је судбина обојицу одвела у тамницу.« Те речи пробудише у Аксенову сумњу, да има пред собом правога убицу онога трговца. И оп га запита да не зна случајно, ко је учинио то убиство. »Ко? (( узвикну Семеповић. »Бесумље онај, у чијој је торби нађен крвав нож. Па ко би га други могао и метнути у торбу, кад је она била под твојом главом ? Ти би га морао чути. (( Тако сазнаде Аксенов, да има заиста посла с убицом онога трговца. Нико му није казао, да је торба била употребљена као подглавље. Аксенов се диже п оде. Целе ноћи није могао да заспи. У полу будном стању имао је снове и визије. Појави му се пред очима његова жена, онаква, какву је оставио, пре но гато је хтео да иде у Нижни Новгород; то је била она, то су биле њене црте, он је чуо њен глас и њен смеј. За тим виде децу, како се играју на њеним коленима; виде самога себе, младог и веселог, с виолином у руци. И најзад му изиђе нред очи сва његова несрећа; виде како му дају кнуту, човека с бичем, народ, своје лаице, и свих дугих двадесет и гаест година изиђоше му пред очи. »И свему је томе тај бедник крив! (( мислио је он. Неисказано га огорчење обузе. Реши се, да се освети, па ма га коштало живота. Залуд се молио Богу читаве сате, али се не мога умирити. Ноћи је проводио без сна, блудећи по мраку. Тако се деси, да испод једне постеље примети хумку земље. Он хтеде то да испита, али му препречи пут Семеновић. Осуђеник је ископао руиу у зиду, а земљу је крио у обућу, па је даљу непрестано износио напоље. »Чувај тајну, стари, па смо спасени. Ако пак прокажега, ја ћу бити игаибан, да ми све крв потече, али ћу тебе убити. (( Страшно огорчење обузе Аксенова. »Ја нећу да белшм, (( рече он, »а не треба да ме убијаш, јер си ме већ одавно убио. Што се тога тиче, то ће ти Бог илатити.' 1 Сутра дан би пронађена рупа у зиду. Осуђеници су питани, ко је учинилац, али га нико не хте проказати. Аксенов је мислио: »Крв ће му линтети под кнутом... А ако није ои убица као што ја мислим?... А хоће ли то моју несрећу гато ублажити?...® И он не изда Семеновића. Идуће ноћи, кад је већ хтео да заспи, примети, да се неко на коленима приближује њему. То је био Семеновић. »Шта хоћега још? (( запита Аксепов. Шта то радига ту? (( »Опростите, Иване, опрогатење!« »Опрогатење — а за гато? (( »Ја сам тај, који је убио онога трговца, и који је метнуо нож у твоју торбу. Хтео сам и тебе да убијем, али чух ларму, опростих се ножа и побегох кроз прозор... Оггрости, Иване, за име Бога, опрости ми... Све ћу признати, и ти ћеш битц ослобођен, ти ћеш се вратити својој кући ! (<