Полицијски гласник

214

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ч БГОЈ 28

„Лако је теби сада говорити, к рече Аксенов. »Али ја трпим већ дуго овде. Куда бих могао сада ићи ? Моја жена? Она је мргва. Моја деца? Она су ме заборавила. Иемам вигне куће, и не знам куда бих." Макар је непрестано клечао и јецао: »Опрости ми, Иване! Не бих ни под кнутом толико трпео, као испред твога погледа... Па кад још помислим, да си спрам мене имао милосрђа, да ме ниси хтео да издаш !... За име Бога, опрости мени беднику!" Плакао је као дете. Аксенов рече: »Бог ће ти опростити. Ја сам можда сто пута грешнији од тебе.« Макар Семеновић призна своје злочинство, које је теретило Аксенова. Кад је догала заповест, да се Аксенов пусти у слободу, он је лежао на самртничкој постељи. Д. В.

ЗЛОЧИН И КАЗНА ромаи ф. м. достојевс^ога с руског Јефта Угричић 17 Али у самом том тренутку догоди се у канцеларији нешто као гром и муља. Поручник, још сав потресен непоштовањем, зав зажарен и очевидно агелећи да одржи посградалу амбицију, баци се свима својим муњама на бедну »сјајну даму," која га је, још од како је ушао, непрестано гледала са ужасно глуиим осмејком. — А ти, таква и таква и онаква, викну он на једаред из свег грла (дама у жалости беше већ отишла), — шга се то код тебе тамо прошле ноћи догодило? А? Опет брука, шкапдал правиш, да читава улица чује. Опет туча и пијанчење. 0 апсани сањаш, је ли? Ама ја сам теби већ говорио... па зар те нисам већ десет пута опомињао, да ти једанаести пут нећу опростити! А ти опет, опет, ти... ти... како да те назовем ? Чак и артија испаде из руку Раскољњиковљевих, и он застрашено гледаше накинђурену даму, коју су тако без икакве церемоније мајсторисали; али у скоро разумеде у чему је ствар, и одмах му се цела та историја чак поче и веома допадати. Слушао је са задовол.ством, шта више са таквим уживањем, да му се прохтело прснути у омеј, па да се кикоће, кикоће, кикоће... Тако су му и сви живци поигравали. — Иља Петровићу! отпоче деловођа брижно, али застаде да причека згодније време, јер разјарена поручника не бегае могуће уздржати иначе осим за руке, гато је знао из рођенога искуства. А гато се тиче прекрасне даме, она је с почетка задрхтала од муње и грома; али чудновато: што су поруге бивале многобројније и силније, то јој је изглед бивао све љубазнији, и у толико је чаробнијим посгајао осмејак, упућен ужасноме поручнику. Она се вриољила на месту и беспрестанка поклецивала, с нестрпљењем очекујући, да ће се најзад и њој допустити, да извије своју реч, на је и дочекала. — Пикаква ларма и тучњава ие био код меие, г. капитен, забрбља она на једанпут, као кад се пасуљ просипа, са снажним немачким нагласком, премда и течно руски, — и никакав, никакав гакандал, а они су догаао пијан, и то ћу све испричати, г. капитен, а ја нисам крива... у мене је благородан дом, г. капитен, и благородни одношаји, г. кагштен, и ја увек, увек сама нисам хтела никакав шкандал. А они су сасвим дошао пијан и за тим опет три бутеле наручио, а после један подигао ноге и почео ногом Фортепиј.чно играо, а то сасвим није лепо у благородни дом, и он је ганц Фортенијано ломио и сасвим, сасвим ту нема никакав манир, па сам казао. А он узео бутелу и стао све иас одостраг бутелом лупао. И кад сам ту ја брзо вратар позвао и Карл дошао, он узео Карл и око му нребио, и Хенријети такође око пребио, а мени нет пута ударио по образу. А то тако не деликатно у благородни дом, г. капитен, и ја викала. А он отворио прозор према канал и почео кроз прозор као мала свиња да цичи; а то срамота. И како је могуће кроз прозор на улицу као мала свињацичио? Фујфуј-фуј!... И Карл га је одостраг за Фрак вукао од прозора и ту му је, то је истина, г. капитен, зајн рок исцепао. И онда он викао, да њему ман мус ггетнаест рубаља штраФе нлатио. И ја сам, г. капитен, њему пет рубаља зајн рок платио. А то

је неблагородан гост, г. капитен, и нравио сваки шкандал! Ја, говорио је, будем о вама велику сатиру гедрукт, јер ја могу у свпма новинама о вама све написао. — То је онда један од списатеља? — Да, г. капитен, и још какав је то неблагородни гост, г. капитен, кад он у пристојиој кући... — По-но-но! Доста! Ја сам теби већ говорио, говорио; ама ја сам ти казао... — Иља Петровићу! поново значајио проговори делово^а. Поручик га брзо погледа; пословођа лако климну главом. — ...Него ево теби, многопоштована Лавизо Ивановна, моја последња опомена и то сада већ последњи пут, иродужи поручник: — Ако се код тебе макар још једанпут само у твоме благородном дому деси неки скандал, онда ћу ја просто тебе за јаку. Јеси ли чула? — Дакле литератор, списатељ, па узео пет рубаља у „благородпом дому® за један крај од капута? Видиш, молим те, те списатеље ! и он презирући баци поглед на Раскољњикова. — Прекјуче у гостионици иста посла: наручао се, а платити не жели; в ја ћу вас, вели, за то описати у сатири. (< На пароброду опет други, нрошле недеље, ружио поштовапу породицу државнога саветника, зкену и кћер, најгаднијим речима. А пре неки дан једнога опет избацили из посластичарнице. Ето какви су ти списатељи, литератори, ђаци, јавне лармаџије... Пфуј! — А ти одлази! Ја ћу сам код тебе завирити... али се онда држи! Јеси ли чула? Луиза Ивановна стаде се с иовећаном љубазношћу клањати на све стране и клањајући се досие до врата; али у вратима удари одостраг на једног угледног оФицира, са ведрим свежим лицем и одличном, веома густом брадом. То је био главом Никодим Фомић, квартални надзориик. Луиза Ивановиа похита да се поклони готово до земље и учестаним ситним корацима, поцупкујући, излети из канцеларије. — Опет хука и бука, опет гром и муња, вихор, олуја! Љубазно се и пријатељски обрати Никодим Фомић Иљи Петровићу, — опет узбудили срце, опет узаврели! Још са степеница сам чуо. — Да шта! проговори Иља Нетровић с неком отменом небрежљивошћу и сасвим отегнуто, прелазећи са пекаквим артијама другоме столу, равномерно мичућн плећима са сваким кораком, куд корак онамо и раме; — ето, изволите видети: господин списатељ, хоћу рећи ђак, тј. бивши, новац не плаћа, менице надавао, из стана се не сели, непрестано стижу жалбе на њих, а изволели су се наћи увређени, што сам цигарету пред њима запалио! Сами се н-и-понашају гадно... ама ево, изволите их само погледати : ето их сад у своме најпримамљивијему виду! — Сиромаштво није порок, пријашко, ...али, ето тако ! Познато је, као барут си, ниси могао увреде отрпети. Ви сте се сигурпо у чему год нашли на њега увређени, па се ни сами нисте могли уздржаги, настави Никодим Фомић, обративши се љубазно Раскољњикову, — али нисте имали ираво: на.ј-благо-о-ор-р-роднији човек, ја вам кажем, али барут, барут! Усплам гео, ускипео, сагорео — па ништа! И све прогпло! А на крају крајева само једно злато од срца! Њега су и у пуку ирозвали: »поручшпс барут...« — И какав је то још био п-п-пук! узвикну Иља Петровић, сасвим задовол.ан, што су га тако пријатно заголицали, али још увек набурен. Раскољњикову се на једанггут прохтело, да им свима каже штогод необично пријатно. — Опростите, капетане, отпоче он сасвим одрепгно, обраћајући се на једанпут Никодиму Фомићу, — представите се у моме ноложају... Ја ћу их, шта вигне, и за опроштење радо замолити, ако сам се с моје стране штогод огрешио. Сиромах сам и болестан ђак, невољом утучен (баш је казао : »утучен«). 'Гј. некадашњи ђак, због тога, гато сада не могу да се издржавам, али ја ћу добити новаца... Имам мајку и сестру у -ој губерниЈи... Послаће ми и ја ћу... платити. Моја је газдарица добра жена, али се толико разљутила с тога, што сам изгубио кондиције и не гглаћам ево већ четврти месец, да ми не даје чак ни јести... Ја не могу никако да разумем, каква је то меница! А сад трааш од мене по тој обавези, да јој платим, мислите само!... — Ама то се нас не тиче... охтет примети пословођа...