Полицијски гласник

БРОЈ 28

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

215

— Допустите, допустите, ја се с вама потпуно слажем, али допустите и мени да објасним, прихвати опет Раскољњиков, не обраћајуКи се пословођи, него неирестано Иикодиму Фомићу, али трудећи се свима силама, да се обрати у исто време и Иљи Петровићу, ма да се овај навлаш чинио. као да се зарио у артије и на њега с презрењем не обраћа пажње, — допустите и мени, да са своје стране објасним, да ја станујем код ње већ око три године, од самог доласка из провинције а пређе... пређе... у осталом зашто и да не признам, да сам још на самом почетку обећао оженити се њеном ћерком, обећао усмопо, потпуно слобоДно... То је била девојка... у осталом, она ми се чак и допадала... ма да и нисам био заљубљен... једном речи, младост, тј. хоћу да казкем, да ми је газдарица тада отворила велики кредит а ја сам махом водио такав живот... био сам веома лакомислен... — Од вас се не тражи баш такве интимности, господине, нити ми имамо за то времена, ирекиде га брзо и победоносно Ил.а Петровић, али га Раскољњиков ватрено задржа, ма да му на једанпут постаде веома тешко говорити. — Али доиустите, допустите ми, да, у неколико, све иснричам... како је било у ствари и... с моје стране... премда је то и сувишио, у томе се слажем с вама, приповедати, -тали пре годипу дана је умрла та девојка од врућице, а ја сам остао у стану, као што сам и био, и газдарица ми је, чим се преселила у садашњи стан, рекла... а рекла ми је пријатељски... да она мени потпуно верује и тако... али, да ли бих јој хтео дати меницу на сто петнаест рубаља, то је било све, игго је она срачунала, да сам јој дужан. Допустите сад: Она је нарочито казала, ако јој само издам ово писмено, да ће ме опет кредитирати колико год хоћу п да се никада, никад, са своје стране — то су биле њене рођене речи, — она неће користити овим писменом, док сам не платим... А гле сад, кад сам ја и лекције изгубио, и кад ништа пемам, она даје за наплату... Г1а шта сад да кажем? (Насташће се).

СЖКЕ ИЗ ПРИТВОРЕНИЧКОГ ЖИБОТА 3. Хајдуди. (СВРШЕТАК) * * * Није прошло ни пет минута, а ред је повраћен и притвореници похватани и позатварани. Приликом пуцања „ у вис"-, једно зрно окрзнуло је случајно притвореника Илију Вујановића, али му ништа није наудило. Све осгало, захваљујући кундацима стражаревих пушака прошло је на миру. * * * Истрагом, која је поводом овога вођена, утврђено је, да су творци ове иобуне били: Илија Вујановић, Спасоје Ненадовнћ и овога брат Страхиња који беху под ислеђењем због хајдуковања. Опи беху притвореници првост. београд. суда за округ подунавски, али их, као веома оиасне, беху спровели у затворе управине, који у сваком погледу беху сигурнији од судских. Хајдук Спасоје нешто се споречкао с једним полиц. нритвореником, из које се препирке, на крају крајева изродио бој. Помоћник апсанџијин покуша да их развади, али Спасојев брат скочи на њега, што опет изазва остале полиц. нритворенике, за које је помоћник апсанџијин важио као ненрикосновена личиост, да нападну хајдуке. За тренут ока направи се читав лом... Хајдуци се јуначки бранише, а нарочито Спасоје, који, и ако беше окован најтежим оковом, прескакаше преко наших притвореника. Можда би он на крају крајева остао још и победилац, да му један коцкар не подметиу згодно ногу, те га тиме заплете и свали на земљу. Као хијене кидисаше тада на њега сви полиц. притвореници и ко зна, како би се он ировео, да му остали судски притвореници не прискочише у помоћ. Они, под иредвођењем хајдука Вујановића, који у постави од капута имађаше сакривеп један велики нож, — успеше, да за тили час савладају нолиц. притворенике и номоћника апсанџијиног, па се онда упутише и на самог апсанџију, али им овај срећом беше благовремено измакао. Да ли су ови зверови имали још каквих планова, истрагом се није могло

* * * Илија Вујановић — Вујанић, којн је дуго времена живео у Србији под лажним именом »Милан Драгашевић®, јесте један од најопаспијих данашњих зликоваца, или још боље, он, по својој дрскости и злочину, долази одмах после свога имењака — чувеног Илије Гавриловића. Ие зна се тачно одакле је родом овај зликовац, али се мисли да је из Восие, и да је отуд амо иребегао, но што је претходно извршио масу злочина, који би га, нема сумње, одвели на вешала. Неко време, по преласку у Србију, живео је у окрузима: подринском, ваљевском и нодунавском издајући се, према приликама, за шпекуланта или трговца, а најрадије за емигранта босанског. То је тако трајало неколико месеци, управ дотле, док су трајале и паре, што их је упљачкао у Босни. Остав без истих, он се опет лати стара заната — • хајдуковања. Пун ранијег искуства, до крајности одважан и свиреп, овај зликовац иуне две године, задавао је страх и треиет Посавини, Колубари и Мачви. Јатаци његови беху махом најимућнији људи из тих крајева, и власт, поред свих својих напора, да га ухвати или убије не могаше му ништа учинити. Тек кад му је похватала и иоапсила јатаке — долијао је и он. У времену, кад се десио догађај који причамо, он"већ беше

Спасоје Страхиња под ислеђењем код првост. београд. суда за округ подунавски због више разбојништава, од којих су, само четири, мо.гла бити иотиуно доказана. То су ова: 1. Разбојништво над Милојем Пантићем, земљоделцом из села Липовице, среза посавског, окр. подунавског, извршено ноћу између 10. и 11. јуна 1893. год. Том ириликом Илија је

утврдити, али, судећи по њиховој дрскости и корпоративном поласку из затвора у канцеларије управине, без сумње да јесу. Да су стражари само за један минут доцније стигли, побуњеници би већ изишли из дворишта ансанског, али овако, спречили су их на самом изласку. Били су још толико паметни, на су се одмах повукли натраг , иначе би их жандарми побили, јер веома беху огорчени на хајдуке, а нарочито на Илију. То с тога, што се они увек с нама грдише и псоваше, а нарочито пак за то, што је Илија неколико пута већ кидисавао на апсанџију, а једном приликом у мало га није удавио. То беше и узрок, што га је оно зрно „случајно' 1 окрзиуло. [Илија