Полицијски гласник

БРОЈ 32 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК _245

у кућу, заједно с мајком. Мајка јој је била једна, простићеш ме, како да ти кажем, шарена женска. С ким ти она није врдала, па се њеиом деверу досади да му брука кућу, те дете задржи, а њу одјури из куће, те она оде оцу. И тамо ти је била така иста, па најзад утекне с неким Циганином, што је био ковач у селу. Кад је детету било пет година, потегне те умре тај мој пашеног Сима и поручи ми да узмем Виду себи у куКу. Знаш он није имао деце, па заволео то дете од брата му ка' своје. Код мене је готово рећи Вида и одрасла с мојом децом, и нисам је одвајаб од своје деце, већ сам је пазио, чини ми се, боље но моје рођено. Е, ал' шта ћеш кад, што веле, сам ђаво не да мира ни добра. Хтео сам је удомити као и своју Соку, ал' се не даде, баш као да је неко проклество, ил' шго ти рек'о сам ђаво. . . . Ту се механџија замисли као да тражаше дубља узрока свему оном што је намислио даље иричати, па после подужег ћутања настави: — Шта ћеш му — ту одмахну руком, као да одбаци са себе сваку кривицу и слеже раменима, и као да би хтео тиме рећи: ја не дадох ником памети. И ноћута но том још читав минут готово док иродужи: — Шта ћепт му? Ја се трудио као за своје, а вала у мојој кући није могла примити ништа рђаво. Ето имам и ја ћери, па чик ко 'волицко изнесе за њи'... Него и крв му, брате, така. Што но реч: кака мати така кћп !... — Приметим ја једном да она врдака с неким Мплисавом, а то ти је најгори момак био у селу. Ето га сад је робијаш у Топчидеру. Украшће, шго кажу, покров с Божје Мајке. Сатирао је јагњад по селу горе но курјак.... — Па шта је било с девојком ? опоменем га, да се не би удалио те прешао причати о Милисаву. — А, ја!... Приметим ја, кажем ти да она с њим врдака. Девојка знаш у мојој кући, а на моју кућу нико није могао прст пружити за таке ствари. Куд сам могао да трпим, но намислим да притегнем и девојку и Милисава, а он ми и онако био се овде поиео (ту ноказа р-уком на теме) због крађе. Пре тога ми украо најбол>е назиме, на га с неким несретницима иснекао и нојео ено баш онде иод оним обрешком. . . . — Па шта си урадио с девојком?. .. — Издеветам ја њу на мртво име и заиретим, да више никад не сме ни погледати, а Милисава јавим кмету. Тај несрећни Вићентије беше онда кмет, а и за њега се говорило много таких ствари како иде код туђи' лшна. Он одмах потеже те уаиси Милисава. Таман ја помислим : Боже помози, кад не прође иеко време, а Вићан учеста долазити нашој кући и чим улучи прилику, а он нешто шушка са Видом. Знам ја и њега и Виду, а и мајку јој несрећну знам, п;у одмах видим да ту нису чиста посла. Уватим ја Виду оиет, На ожежи бре, па ожежи и заиретим јој да се не појави жива кад дође Вићан иашој кући. Опет ништа: само ме од то доба намрзе Вићентије, а кмет је знаш, па ми је сто невоља правио, а долази опет сваки дан: јутровече он ту окука. Веже, ви'ш, оног ^огата за крушку пред качаром, а он беше у бесу коњ: вришти па све се разлеже. Од то доба ми се, право да ти калсем, огади и коњ, па кад пођем кући с њиве и угледам ђогата везана за крушку или га чујем кад врисне, а мени све мрави уз леђа. . . . Ја и нехотице погледах ђогата. (Наотавиће се) МАТИ И КЂИ ПРИПОВЕТКА Катула Мандеса I. Зора је белила и златила исток; иоћ, на измаку, узмицала је пред светлошћу дана, и скупљала једну за друго растурене звезде, као шго жена журно прикупља своје наките, када се у облшкњој кући појави иожар. Замак де Карноета подизао се у долини, виши него највеће дрвеће. Госнодствен и суморан, покривен тужним застором проређенога сумрака, над њиме је било више таме ио над пољима и шумама. Старој грађевини годио је тајанствен мрак, који је личио прошлости, и тешко се одвајала од њега. Једна мала врата отворише се врло лагано на зиду парка; један човек патрашке изиђе, задржаван грљењем две беле руке,

са којих су се чипке пуштале. Саже се, и спусти један пољубац, — журап нољубац растанка, на чело — и, док су се врата опрезно затварала, оп потрча ка младој растовој шуми, у којој је мукло одјекивала пушка зверокрадица. II. Госпођа де Карноет, да би дошла до своје собе, пролазила је кроз дуг и полумрачан ходник, патосан каменом, на чијим су суморним зидовима висиле поцрнеле старинске слике нредака. И одједном застаде: млаз светлости шибао је у лице са неком увредљивом јачином. — Бертранда! Бертранда, одиста. Кћа старога маркиза де Карноет била је ту, усправљена, поносита, висока, врло бледа; и њена одвалша и мушка лепота разгњевљене девојке , држећи светиљку над главом, била је узвишена и страховита. — Мајко! крикну она пратећи светлошћу престрављену и полунагу прељубницу, која је покушавала да измакне, вукла се на коленима, забивала се у мрачне кутове, крила под чипке пеноара своје старо и лепо лице, које је било искривљено дрхтавицама страха. Мајко, зашто сте се враћали у ову кућу? Човека, тога који је спавао у вашој иостељи, са којим сте ви оскврнили дом мога оца, ви треба да га пратите, да идете за њим ио путевима, ио нољима, но крчмама, по јазбинама, као што Циганке нрате Цигане, као што блуднице прате лопове. Враћати се амо, не само да је било срамно, него и неразбориго. Да, ви сте себи рекли: »Нико није видео када сам изишла, нико није осетио мој иовратак. Ко молсе знати да сам ја ноћас примила мога љубазника, да сам му помогла да побегне, када будем мирно поново легла у постељу, када будем засчала, и када сутра снокојно заседнем за поштени породични сто, и без искре стида староме мужу поднесем своје чело, на коме туђи пољуици нису оставили никаква трага." Шта! зар се нисте страшили да прођете кроз врата над којим бди наш стари породични грб? Нисте се бојали да се увређено камење не сурва на вас, да покрије срам нанесен вашем имену? Прошли сте кроз ходник у коме су наши нреци, а није вам ни на ум падало да ће они један по један сићи из својих оквира, и, да вас казне, повратиће им се громки глас из мрачне прошлости. Али, ако се ствари ие свете, ако мртви не васкршавају у својим сликама, ту сам ја, и ви дрхћите сада. Ви, моја мајка! Ја сумњам да сте — ви нисте моја мајка. Моја мајка може бити само неокаљана суируга; није могућно да сам ја од вас рођена! ја имам права да будем чиста и непрекорна. Ах! не знам каквим с<з лаким именом — у томе отменом париском свету где ви лшвите — крсти ствар коју сте ви сада учинили. Варати свога мужа, имати љубазника, за тим другог, иа друге, то код вас, без сумње, није ништа страшно. Љубовање, галантерија! Ко о томе води рачуна. Да, да, причају, а и ја то знам, да су то ваши елегантпи обичаји. Али ми, у бретонској самоћи, где растови расту право, ми смо сачували чудне навике, необичне предрасуде; ми мислимо да је част ствар о којој се не монсе смејати, и да се мора чувати нетакнуто име, које се примило нетакнуто! Ако би хтели, госпођо, да ме учините саучесницом ваших страсти и вашега срама, требали сте ме одвести са собом, одгајити ме ио вашим начелима, начинити ме вама сличном. Не, ја сам живела у манастиру, где ми је пост био пријатељ, а молитва друг. Сгрогост старих молитава створила ме опором и тврдом као што су и оне саме; ја сам одиста кћи старих јунака — који исто тако јуначки носе салонски оклоп као челични оклоп! Али, ирестаниге дрхтати, не будите тако подли, тако ииски. Повратите храброст, јер се ова ствар мора окончати. И непрестано усирављена, још већа, уздшкући све више светилжу, по чија је светлост буктала, као гнев оне у чијим је рукама, — гнев подјармљенога народа — она је изгледала на кобну весталку часги. Но госпођа де Карноет, после ирвога страха, била је дошла к себи, видела колика је оиасност, и назирала могући излаз. И она рече са злобним осмехом: —- Шта ћеш да чиииш? — Известићу опа. — Да ме убије?