Полицијски гласник

БРОЈ 38

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

291

ста и до'ста дута читаве гомилетине протокола не дају толико јасноће, колико један једини цртеж, скица итд. К° ј е Г °Д П Р°Учавао акта, која је неко дјруги написао, могао с1з уџерити, да је ,он на основу протокола створио представу ствари,'*аа коју се доцније, кад је нашао површну скицу у актама, уве.рио д& је представа била погрешна. Само нацрт може бити јасан. Ца онда иследник много олакшава и себи самоме, кад се уме помоћи у извесним стварима, кад не мора вазда пискарати и описивати оно, што се с мало муке може технички представити. У току рада почне иследник сам себи пребацивати, почне га кињити узбуђење и зебња, кад се ствар окрене друкчије, но ^ато је у иочетку изгледала, кад више не може Да се нрибави неки важан доказни материјал, и то само због тога што иследник није умео у своје време да се нађе, није знао да црта и тако је пусТио један важан доказ. Овде ћемо да дамо неколико мзлиј упустава у цртању, потребном иследнику. Пре свега имамо да каасемо да човек невеште руке.не само да није за иследиика, већ не ваља ни за оиератера, машцнског техничара или микроскопичара. И у нашој струци потребан-је чорбк иззежбане руке. Иследник се мора више пута лаћати разних ручних радова, те му неће бити нотребно да сваки час зивка некога другога у помоћ. За тим извежбаност руке иде у неколико руку нод руку с оштрином погледа, тј. искуством је доказано, да човек оштра погледа има и извежбапу руку; изгледа као да су то двоје симитоми једне извесне "Сиособности. Да пак иследник мора имати оштар поглед (тј. поглед који све промери и на све стране види), у то ваљда нико неће ни сумњати. Ми бисмо сваком младом правнику, који мисли да кадгод буде иследник, најживље препоручили, да се користи сваком" приликом-да изучи какав техиички посао. Чује ли или види, да неко нешто ради,'нека никад не помишља, да се то њега не тиче, да то њему неће требати. Ми и опет велимо": иследнику молсе требати све, шго се зове знање и умење, и кад. он данас употреби неколико минута, посматрајући како неко нешто паслује, он тада уштеђује за касније сахате и дане у неком послу. Међу тим за то изучавање може увек употребити оно време, које би ииаче ироћало, а ои би се тиме у сдакој ирилици користио. — Сад ћемо најпре прећи на носао, који је иследнику најпотребпији и овДе ћемо о њему донети неколика написа чувенога немачкога криминалисте Гроса и других великих писаца по овој струци. 1. Цртаље Не мислим — вели Грос — да сад дајем упуства за цртање онима, којн не умеју пи оловку држати. Тако исто пећу да поучавам људе, који су темељно изучили цртање те знају бар добро крокирати, али сам рад да иомогнем онима, који умеју мало цртати, али су невешти• у скицирању, које је нама потребно. Задаци, који се у овом погледу могу поставити иследнику, имају сасвим узак круг. Нико неће захтевати, да иследник, рецимо, борбу, која се десила између ловаца и шумара, или место, где се догодила нека л-гељезничка несрећа, представља живописно. Али опо што се од иследника молсе захтевати, то је да створи скицу неког унутрашњег простора у кући, целог стана, околине неке куће или веће 'Иоврпшне кога нредела. Као оптпта правила могу се поставити: Пре ссега на.јвеКа тачност у мерењу. Оио истина је, да за многе случајеве могу бити довољне сасвим површие скице, израђене нросто од ока; ако су те скице израђене добро, оне ће доста пута бити јасније но и најтачнији нацрти, који су на сантиметре и милиметре рађени, а у оиште дају нејаснију иредставу, но тако зване крокије. Ове су можда у свима детаљима нетачне, али су боље у томе, што гледалагд и не мерећи, врло лако сазнаје и уви^а оно, што је цртач хтео да му изнесе. Али такву крокију није лако створити, и то ће добро испасти за руком само вешту цртачу, коме ове поуке нису ни потребне. Али неизвежбан цртач мора да тачношћу надокнади оно, за шта нема вештине ; ни један, пак, цртач не сме покушати да створи мешавину, тј. један део да мери а други да ради од ока. Такви нацрти никад не могу бити поуздани. Јер нпр. кад се тачно по мери нацрта дужина и ширина собе, а намештај се изради онако од ока, рђава ће страна тог рада бити та, што ће за иоследњи комад намештаја до неког зида или сувише много или сувише мало простора остати, или ће на послетку средина собе испа-

сти мала или велика, или довршена скица неће »ни у колико чинити прави утисак." А тај »прави утисак® је више пута од великог значаја; по таквој скици, не мо?ке човек себи представити, да се тамо одиграло ово или оно, и без икакве потребе код њега се раз'вија сасвим неоправдана сумња, које не би било, да је скица учинила »прави утисак. ;( Ако би хтели да наново ства^ ' прецр^гавамо, не би нам .испадало за руком а све због тога, што је један део ( цртан правилно, а други неправилно. Тачност је дакле прво правило. Друго је правило: Гледајмо да ире но што аређемо на аосао обухватимо једиим аогледом оио, што хоћемо да скицирамо. Да се тако више пута не ради, види се на први поглед на многим: скицама. Нонеки цртачи узму Да^цртају неку споредну ствар и употребе за то целу хартију. 'Споредне ствари су код њих најтачније нац-ртане, главпо је занемарепо, у кратко види се, да је цртач почео рад пре но гпто је размислио шта да ради. Неопходно је, дакле, потребно да се најпре ирегледа и пређе цео дотични простор, да се одреди, шта је важно и шта може бити важно, докле ће се и колико скица нротезати, од које тачке, у ком правцу, и како ће се она држати, да би се, кад у своје време затреба, могла најподесније и најјасније употребити. Она мор а бити у глави готова, ире но што се оловка узме у руку. Треће правило гласи: Треба гледати да се удеси ираво . време, кад ће се скица израдити. То време је прилично тачно утврђено: скицу не треба израђивати пре, докле се толико не оријентишемо, да тачно знамо, шта ће се и како радити, али већ мора бити израђена, кад се почне са саслушањем. Ако се сувише рано нацрта, онда настуиају напред побројане зле последице, а ако нацртамо сувише доцкан, нропада нам труд, време и ствар неће бити јасна. Јер кад сведока саслушавамо, пре но што је скица готова, онда ћемо нпр. морати рећи: »До првог прозора десно од врата, која су источно од коњупшице;® док међу тим, кад је скица готова, просто се каже: »До прозора П. к Оваква описивања, која су заморна и тропте време, практикују се веома миого. Како је то досадно кад иследник мора проучавати дугачке оиисе у протоколу саслутиања сваког сведока, док после великих мука. изнађе, Да су она разноврсно и опширно описана врата просто врата В на скици, да се под великом собом разумевала соба С, а под великом јабуком у близини стаје просто дрво Д. Веома заплетена и нејасна може бити ствар, кад исти предмет у разним актима различито име добије. Нпр. иследник молсе на дан изласка на лицу места у протоколу обелелшти нека врата као „друга врата од удице на северозападној страни куће. (( . Кад се за-тим после неколико педеља неки сведок саслушава, иследник обично заборави како је пре написао и метне у протокол: »Врата до потока, према селу Брувну. <! И ко све то прочита има да се намучи, док увиди, да су то једна и иста врата. До дутпе може затребати. да се иа скици још накнадпо штогод доцртава, кад нпр. одре^ени предмети саслушањем итд. буду јасиији, али то ништа не мари, само кад је скица за саслушање већ готова. Напослетку вал,а упамтити још неколико мањих правила: Пе заборавимо никад одредити стране света (и то не од прилике, већ по магнетској игли). Мерити морамо увеК сами, и пи по што се не смемо ослонити на другога, Да нам он мери. Никад не треба цртати сувишности, које би могде створити само иејасноћу и тешкоће. За тим не треба никад, апсолутпо никад, цртање одлагати, тј. остављати да 6е »тачдатје изради код куће« да неке детаље на намет додајемо. Јер док је нетпто пред очима, дотле и памтимо, а кад одемо кући ко зна да ли ћемо одмах моћи сести за рад, те целу ствар можемо заборавитн и тако писмо ништа учинили, или тпто је још горе створићемо неку збрку. Осем тога нека нам буде правило да никад скицу не израђујемо у тексту протокола, већ на засебном листу, који се може увек с текстом упоређивати. Листање књига у назад несносно је. Писмена, која служе као знакови, обележаваће се оловком, а код куће мастилом, и то по могућству црвеним, јер је тада скица много јаснија. (Наставнће се). — '