Полицијски гласник

*

ВРОЈ 38 ПОЈЈИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 293

Но о њему и његовој Фикс -идеји можда ће бити речи другом згодном приликом. Беше пријатан пролетњи дан. Кестенови се развијаху, липе беху пуне свежег зеленила, а шарено пољско цвеће, свуда около дома, заносило је својим бојама и опојним мирисом. На једноме крају прекопаваше земљу једна гомила вредних посленика. Погледасмо на њу као на какав свакодневни и сасвим обичан појав и јамачно би је минули и не скренувши на њу пажњу. Али када јој се приближисмо, подиже се старац, који је до тога часа погрбљен неуморно копао, наслони се на ашов и погледа нас оком тако празним и физиономијом тако безизразном, да смо одмах, на први поглед, познали у њему лудака. Кожа ми се најежи ; у тренутку сену ми кроз главу мисао : »лудак... агаов... а шта би, ако..." и не баш с најпријатнијим осећајем минусмо га. Када измакосмо неколико корачаји од њега, он истом тада намаче капу, коју беше држао у руци, и мирно настави прекинути посао без и једне речи. У тој прилици први пут сам схватио тежину речи Светога писма: „Л ко би брату својему рекао лудаче, заслужује огањ вечни." Сећам се, да су нам нагаи вероучитељи у средњој гаколи објашњавали те речи са чисто верског становишта, али нигда дотле нисам могао да појмим : колика грдна увреда лежи у тој једној речи. Како су народи на првоме ступњу својег развитка веома бистри посматрачи човечји (види у томе погледу многобројие белешке у Дарвиновим списима), то и није чудо, што су и Јевреји лако падали у ватру, када би им ко рекао „лудаче®, дакле, ко би им дао име онога бедног створа, од кога човека хвата гроза. Будући рад да видим само оне умоболне, који су у томе болесноме стању свом извршили злочино дело, и та ми је жеља испуњена. Ево нас у дугачкој соби, која обликом својим личаше на железничка кола. С обе стране беху постеље просте али доста чисте, а по средини дугачак, дрвен сто. 0 вратима виси списак болесника, који ту ноћују. Ту, крај самих врата, затекосмо повећу гомилу умоболних злочинаца: један се на нас блесасто церека и дочекује нас као старе познанике, други је тужно упро поглед у под, трећи се срдачно здрави и одмах улази у жив говор, четвртога морају служитеље да држе »у шаху", јер је, веле, немиран, пети, шести... ама ко ће ту ненадну слику ухватити у целом пространству њезином! Ту су, под једним кровом, мЛади, стари, људи, жене, само ове последње чине засебно одељење. Па ево ту је и онај старац, кога мало чао видесмо на пољу с ашовом на руци. Бедник отпоче, сада ваљда ио хиљадити пут, да ирича један део мучнога живота свог. Мимовољно рука ми се прихвата хартије и писаљке, те верно бележим његову исповест. »Како си амо дошао?« пита га лекар. „Па знате, дотерао ме је пандур". При том обори старац поглед к землзИ; говори без промене гласа, монотоно... »А за што те је амо дотерао пандур?« »За то што сам убио брата.« »Ти си убио брата?« »Јесте. Убио сам га, јер је био злочинац." »Чиме си га убио?« »Па, дрветом. Размахнух оберучке (иоказује рукама) и када га треснух (смеје се задовол>но), иао је као свећа," „А је ли лепо убити човека ? <( »Тхе, ко те још и за то пита." »Ко те је проказао?" »Сам сам се пријавио среском.® »Шта те је нагнало, да се сам предатп полицији?" »Па савест." „Је ли ти сада жао?® »Па и јесте (смегаи се), оно је то човеку жао када убије брата". »Би ли га и сада убио?" < »Сада не би, ама када би ми крао дрва — опет бих га убио." »А зар није грехота од Бога убити човека и јога брата!" »Оно да је грехота — јест', ама човек се помоли Богу и ствар је свршена. Историја тога човека сасвим је обична и безначајна. •Откако је био је миран, тих, миловао је своје домаће огњи-

гате, радио је неуморно и — вазда трал!ио самоћу. Нарочито је гинуо за мајком. Поглавити му је био посао да обара грмове у планини, да их сече и у Фатове да их спрема за пекмезаре. Близу њега борављагае му оделити брат, који се некако навади на та његова готова дрва. Нага ојађеник опомињагае га неколико пута да га се прође; једне вечери, бегае недеља, затече га опет па својим дрвима и тада је извршио злочин, о коме је причао тако равнодушно. По извршеном убијству легао је спокојно, сутра дан је игаао у цркву и молио се Богу; када га доцније „ухапсигае, он се томе чудио. Да пређемо у женско одељење. Пред наЈЛа је жена, која је убила мужа, али сугата противност старчева. Збори брзо и много, ниже читаве гомиле глупости и бесмислица а једнако избегава постављена питања. Било би досадно читати сва њезина причања без везе и смисла. Навешћемо само нешто, што је карактеристичније. „Какво си зло ти, снашо, учинила?" »Никако." »Ти си убила свога мужа Н." »Боже сахрани! Ја га убила? А је ли ме ко видео?" И као бујица осу говор. „Је ли ме ко видео? Он ме је омађијао, Када ме је искао у оца, био је двадесет година старији од мене. И ја сам непрестано говорила нећу га, нећу. Он није био, здрав. Господин доктор је казао, да му нема лека. А то су исто и гатаре потврдиле. Живео је доста од лекова. Кашљао је и пљувао крв, па ко би онда могао с њиме век вековати! Када смо се узели мени је било осамнаест, а њему тридесет и осам година. Ја га нисам убида." „Та зар га ниси убила сикиром?" »Боже сахрани. Он је пошао на ме да ме бије, а ја га малко ћукнем — и то је све. Он за тим оде да спава и више се није будио. Па и да сам га убила, ја за то не бих одговарала, Ја сам имала туце јарана и сваки ми је обећао узети ме." »Јеси ли плакала, кад си га убила?" „Хвалимо те, Боже! Ко би још и због тога плакао? И за тим настави бескрајну причу. Жалосна је њезина историја. За младости сматрали су је увек за лакомислену и неморалну. Често се кавжила са својим мужем, који јој владању чињагае замерке. Неколико иута дизала је руку и на његов живот. Давала је „тридесет па и четрдесет динара" ономе, ко га убије. Говорила би, не буде ли друге помоћи, да ће свога мужа одвести џелату, да му он заврне гаију, када ове сељачке стрине не могу. Једне вечери одвали јој муж добар гаамар. То је тако огорчи, да је скочила као дивл>а звер, дочепала сикиру и треснула њоме мужа по глави. После тога се лепо умила и отигала правце срескоме лекару да јој изда за мужа умрли лист, али да не долази кући, па ће му она добро платити. С прва краја није несретњица дело никако признавала, али када се изближе на то потсети она онда говори о томе као о ствари сасвим позиагој. Покагато вели: „Па на послетку и сам ми је једном казао: да га убијем. Давао је једном сто динара ономе, ко ће га убити. Ја му рекох, па гато се сам не убијега." У другој прилици причала би опет о мужу како јој је ово казивао: и цар када хоће да задобије каку земљу мора много људи поубијати; ја имам и њива и ливада, и забраца и вотњака, па ћега све добити ти после моје смрти, али ме морага убити — па да ти имање задобијега" и т. д. Сада замисли, читаоче, да си ти судија, који судига овим злочинцима, па да ти се пос гави питање: јесу ли, онај старац и ова жена, криви по делу убијства? Држим, да би, с обзиром на ово тито је претходило, дао свој одговор речју: не. Обоје су умоболни, према томе не могу ни бити криви за своје недело. Али, на жалост, слични случајеви нису тако јасни и одређени, да би судија могао чисте душе и мирне савести дати свој суд о њиховој кривици. Одговорност за злочин јесте важап, можда и најважнији чинилац у судској пракси. Човек би често рекао, да се студијом психијатричних списа, може доћи до извесног степена сигурпости у оцењивању сличних дела, али како ће се можда с поузданошћу рачунати с дугаом, о којој с правом постоји Лутерова деФиниција, да је душа празна табла, која оно постаје, гато се на њој напигае.