Полицијски гласник

294

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 38

Психијатрија учи, да је свака душевна болест, болест самога мозга. Али испитајте и процените мозак жива човека ! Састав је мозга тако нежан, да се врло згодно на њ' примењује она пуна духа изрека Хамерпургшталова: »То је хијероглиФима написана и са седам печата запечаћена књига". Па како је тек студирати умоболне промене, које леже може бити само у нежним нијансима! Ни после злочинчеве смрти, у сумњивом случају, не може се с поузданошћу судити. Гепијални песник Едгар По цео је свет покренуо против себе својим суровим ноступцима. Страсно се одавао пијан'ству и био је у тој мери ексцентричан, сва је болест његова ума била јасна до очигледности. Па ипак не мисли о њему тако ни један од његових супарника, нити разазнаваше иеправилно стање његове душе. Али По је и у другом погледу занимљив: он је аутор прослављене песме »Гаврана®, а био је умоболан ! Сада узмимо за нример, да је По у томе стању извршио злочин, да је, рецимо, кога убио, суд би га за то јамачно осудио, јер би се казало: ко је у стању да тако иише, тај не може бити лудак. Па није то само једини пример са тим несретним песником. Фриц Рајтер, познати одлични писац немачки, који је писао мекленбуршким наречјем, био је такође на сличан начин умобопан. И он је у навали лудила, топио у пиКу невољу своју. Енглез с!е Ошпсеу, чији спис „СопГевзшпв оГ ап еп^Нзћ оршт — са1;ег доноси историју његових мука, исто је тако следовао примеру предње двојице. Стање своје међутим описује веома генијално, а нарочито где се дотиче болеснога стања свог и свога мозга. (Свршиће со).

СМРТ МИХАИЛОБА *) од Ф. Достојевског ...Баш сада, када пишем ово, живо се сећам једнога јехтичавога, који је умирао, оног истог Михајлова, што је лежао готово према мени, недалеко од Устјанцева; умро је четврти дан по мом доласку у ту собу. Можда сад споменух о јехтичавим, несвесно понављајући оие утиске и мисли, које ми искрсоше у глави поводом те смрти. Слабо сам познавао самога Михајлова. Био је још врло млад човек, висок, танак, врло пријатне спољашности. ЈКивео је у засебном одељењу, и био је чудновато ћутљив, увек некако тихо, некако мирно туробан. Као да се »осугаио® у тамници. Тако су се бар о њему изражавали робијаши, међу којима је оставио лепу успомену о себи. Сећам се само да је имао врло лепе очи, и ие знам тачно, зашто ми је тако живо остао у сећају. Умро је у три часа после подне, једнога хладног и ведрог дана. Сећам се, како су јаке, косз, сунчане зраке пробијале замрзнута окна и падале на несрећника. Умро је без свести и врло тешко, дуго се борећи. Већ у јутру, његове очи нису могле познати оне који су му долазили. Хтели су му ма како олакшати, јер су видели да му је врло тешко; дисао је споро, дубоко кркљајући; груди су му се јако надимале, као да му је мало било ваздуха. Бацио је са себе јорган, све одело и најзад је почео кидати са себе и кошуљу. Страшно је било гледати то дугачко тело, са рукама и ногама осушеним до костију, с упалим трбухом, угнутим грудима, испалим ребрима која су се јасно разазнавала, као код костура. На целом телу његовом остадоше само дрвен крст и окови, кроз које би сад могао нровући осушене ноге. На по часа пред његову смрт нагаи сви као да умукоше, и стадоше говорити готово у шапату. И ко је прелазио собом, ишао је тако, да се готово није ни чуло. Међу собом су се мало разговарали, и то само о узгредним стварима, каткада бацивши поглед на несрећника, који умирагае и све јаче и јаче кркљаше. Најзад несигурном руком напипа на прсима свој крст и поче га кидати са себе, као да му је он био тежак, узнемиривао га је и давио. Скинуше и крст. Кроз десет минута умре. Закуцаше на врата за стражара и јавише. Уђе слуга, тупо погледа на мртваца и отиде по лекара. Лекар, млад и добар човек дође у скоро, корачајући брзим корацима но тихој дворани, приђе покојнику, онипа му пулс, ману руком и изиђе. Одмах одоше да јаве стражи;

*) Одломак из Заиисника из Мртвог Дома.

био је опасан злочинац, из засебног одељења; с њиме и мртвим морало се другаче поступити. Док се чекало, један од робијаша сномену тихим гласом, како не би било с горега да се заклопе очи покојнику. Други, који га је пажљиво саслушао, ћутећи приђе и заклопи их. Опазив где поред њега лежи крст, узе га, разгледа га, ћутећи опет метну Михајлову на врат, и преарсти се. Међутим се мртво лице укочило; сунчани зрак играо је на њему; уста беху у пола отворена; испод танких усана показивала су се два реда белих зуба. Најзад уђе подоФицир са страже, са сабљом и са шапком, за њиме две слуге. Примицагае се, све вигае и вигае застајући, ненојмљиво гледајући на робијаше, који су били ућутали и са свију страна мрачно га гледали. Примакнув се на корак мртвацу, застаде као укопан, као да се устручава. Потпуно го, осушен труи, само у оковима, страшно га је пренеразио, и он на једаред скиде капу и прекрсти се. То је било озбиљно, седо, војничко лице. Сећам се, да је у тај час ту стојао и Чекунов, такође сед старац. Цело време је ћутао и укочено гледао . подоФициру у лице, и с неком чудноватом нажљивошћу мотрио сваки његов покрет. И њихове се очи сусретоше, и Чекунову од једном задрхта доња усница. Некако се чудновато искриви, иоказа зубе и брзо, изненадно, показав главом подОФНциру на мртваца, нроговори: — И тај је једном имао матер! И онда отиде даље. Сећам се, да су ме те речи као проболе... И зашто их је рекао, и како су му дошле на памет? И тада узеше подизати лешину, подигоше је заједно са постељом; слама зашугата, а окови с јеком, у сред опгате тигаине, звекнугае о под... Подигогае их. Тело однесогае. Наједаред сви гласно узеше говорити. Чуло се, како је подоФицир, већ у ходнику, слао некога по ковача. Ваљало је отковати мртваца...

ЗЛОЧИН И КАЗНА РОМАИ Ф. М. ДОСТОЈЕВС^ОГА с руског Јефта УгричиГ, 26 -- 0, он је већ одавно догаао себи, још одјутрос! продужи Разумихии, чија је Фамилијарност имала вид тако чисте добродушности, да се Петар Петровић мало размисли и сгаде се ведрити, можда у неколико и због тога, гато се овај одрпанко и насртљивац инак као ђак иредставио. — Ваша мамица... поче Лужин. — Хм! учини гласно Разумихин. Лужин га погледа питајући. — Нигата, ја само онако... продужиге... Лужин слеже раменима. — ...Ваша мамица је, још док сам ја код њпх био, почела за вас писмо. Приспевши овамо, ја сам нарочито причекао пеколико дана и писам вам долазио, како бих био потпуно сигуран, да сте ви о свему обавештени ; али сад, на моје велико чудо... — Знам, знам! проговори на једаниут Раскљњиков, са изразом најнесносније досаде. — То сте, дакле, ви? Младозкења? Е, па знам!... и доста ми је ! Петар Петровић се нађе несумњиво увређен, али нрећута. Усиљавао се веома да схвати, шта све то значи?... За тренутак завлада ћутање. Међутим Раскољњиков, окренувши се мало њему при одговору, на једаннут га стаде на ново посматрати пажљиво и с неком нарочитом радозналошћу, као да мало пре вије стигао да га разгледа свега или као да му је нешто ново на њему пало у очи: чак се тога ради нарочито иридигао са узглавља. У општем изгледу Петра Иетрбвића одиста је падало у очи негато особито, а нарочито негато, гато би као хтело да оправда назив »младожење«, који му је мало час онако без церемоније дат. Прво и прво, било је јасно, па чак и сувигае упадљиво, да се Петар Петровић с напрегнутим силаља трудио користити се својим боравком од иеколико дана у престонипи, како би успео, удесио се и пролепгаао очекујући невесту своју, што је у осталом било сасвим невино и допуштено. Шта више и ње-