Полицијски гласник

БРОЈ 38 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 295

гово властито, може бити чак и сувише самољубиво сазнање своје пријатие иромене ка бољему, могло би бити опроштено у овом случају, кад се узме у вид, да је Петар Петровић био у положају ђувегије. Цело његово одело тек што је изишло из руку кројачевих, и све је то било лепо, изузимајући само то, што је све било и сувише ново, и сувише одавало познату намеру. 0 томе је сведочио и нови, округли шешир: Петар се Петровић понашао ирема њему некако са сувише великим поштовањем и веома је опрезно држао у рукама. На и диван пар отмених кожних рукавица, јоргованске боје, казивао је то исто, макар и самим тим, што их није навлачио него само носио у рукама ради параде. У оделу Петра Петровића превлађивале су боје отворене и младићске. На њему је био леп летњи капутић отворене циметове боје, лаке светле панталоие, исто такав прслук, пова новцита, танка, лака, бела, батистена поша са ружичастим пругама, и што је најбоље: све је то доликовало лицу Петра Петровића. А његово цице, веома свеже, па чак и лепушкссто, и без тога је изгледало млађе од својих четрдесет и пет година. Мрки залисци су га пријатно сенчили са обе стране у облику двају котлета, и веома су лепо доликовали поред светло избријапог сјајног подбратка. Чак му и коса, иначе овде-онде већ по мало проседела, која је била очешљана и накудрављепа код Фризера, није с те стране придавала никакав смешан, нити пак глуп изглед, што обичио увек бива код пакудрављене косе, јер даје лицу неизбежиу сличност са Немцем, кад иде на венчање. Па ако је и било у тој прилично лепој и солидној Физиономији нечега одиста непријатног, и нечега, што је одбијало , то је већ долазило од сасвих других узрока. Разгледавши без церемоније г. Лужина, Раскољњиков се осмехну јетко, понова се спусти на узглавље и стаде гледати у таваницу, као и мало пре. Али се господин Лужии прибра и, како је изгледало, реши се, да, за време, пе ноклања нажње свима тим чудноватостима. — Много и много жалим, што сам вас затекао у таком иоложају, отпоче он опет, силом прекидајући ћутање. — Да сам знао о вашој болести, свратио бих раније. Али, знате, бриге и послови!... Уз то још имам и врло важан посао, као адвокат, у сенату. А већ и да не помињем о оним бригама, које и ви погађате. Ваше, то јест мамицу и сестрицу, очекујем свакога часа... Раскољњиков се покрете и хтеде нешто рећи ; лице му је изражавало неко узбуђење. Петар Петровић застаде, причека, али пошто се ништа не деси, он продужи : — ...Свакога часа. Пашао сам им за прво време и стан... — Где? слабо изусти Расколлвиков. — Сасвим близу, овде, кућа Бакаљејевљева... — То је на Вознесенском, прекиде га Разумихин, — тамо се у два спрата издају засебне собе ; држи их трговац Јушин; одлазио сам тамо. — Да, соба... — Најужаснији гад: прљавштина, смрад, а и сумњиво место; свашта се тамо догађа: та и },аво би га знао, ко ти тамо све не живи!... И сам сам тамо свраћао, због неког шкандалозног случаја. У осталом, јеФтино је. (Иаотавиће се). -4 Т Р А Ж Е 0 Е. Унрава града Београда тражи ова лица: Косту Косовца, бив. кафеџију, родом из Приштине. Коста нма 35—Зб год,, средњег је стаса, риђ, обично развијен; Адександра Савичића, бив. поднаредника пешад. подофиц. школе у Београду, који је 1894 год. ражалован и отпуштен из војске. Александар је родом из Васојевића, има 25 год., високог је стаса, црномањаст, сувоњав, има мале црне бркове и дугу шиљасту браду; Никоду ФилиповиКа, бив. скретничара жељезничког у Јагодини, родом из Подгорице. Никола има 30 год., високог је раста, црномањаст је, добро развијен; Радована Миловог, родом из Куча, који има 30 година, средњег је стаса, црномањаст, супоњав. Митра Ковачевића, бив. слугу, родом из Црне Горе, који је пеко време живео у округу крајинском. Митар има до 35 година, омален је, црномањаст, добро развијен, у лицу пун. I

Карла Паулини-а, Талијана, који има једаи брк смеђ а други бео. — Власт која ухвати ма које од ових лица, нека о томе одмах извести Уираву града Београда ради даљих наредаба. (Наставиће се).

К0 ЈЕ И ОТКУДА ЈЕ? У претпрошли петак, 10 ов. мес. у 8*30 сахата пре подне, баш кад је београдски жељезпички воз који за Ниш иде, дошао наспрам гончидерске војничке касарне, овај несрећни човек бацио се пред воз на шине, у тренутку кад је овај био близу само на неколико метара. Машиновођа иа тако кратком одстојању није био у стању воз зауставити, и разуме се — прегази га, усљед чега је остао на месту мртав. — Самоубици је 55 — 56 година ; средњег раста , сувоњав, ћелав, браде шпицасте, образа дугих; коса, брада и бркови проседи. Од одела имао је на себи: стари сако-капутзагасите боје, паиталоне и прслук стари затворено зелене боје, старе ципеле, стари црни полуцилиндер, кошуљу од обичног карираног оксФорта, купљену из радње браће Обрадовића. У џеповима му је нађено: једна мала шарена марама, један кључ, наочари са Футролом старом и кутија дуванска од блеха са мало дувана. По свршеном уви},ају леш је пренет у капелу повог гробља. У цељи сазнања који је и одакле је овај самоубица, Управа града Београда , одмах је наредила да се леш слика и овим путем објави. Грађани, који би по овој слици познали самоубицу, моле се, да то доставе Управи града РЗеограда, непосредно, или иреко нашег уредништва.

СТРЕЉАЊЕ АТЕНТАТОРА КНЕЖЕВИЂА Атентатора Стевана — Т>уре — Кнежевића, који је био предмет толиког гнушања и презирања, нестало је са лица земљиног.

Тај изрод људски који] се усудио да у српској престоници дигне руку на Првог сраског Краља аосле Косова; чај