Полицијски гласник

308

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 40

ексцесивном. Кад ко изгуби какву парницу, ако се коме учини каква неправда, па ма то он само мислио, тај се убија, не би ли његова крв излила се на главу онога, који га је увредио. Хебер прича, да је један човек из округа Шазајпура (Хиндустан), пошто је на суду изгубио неко поље, довео своју жену на то место, спалио је живу, не би ли се њен дух ту вратио и не би ли поље остало проклето. Пре освојења енглеског једина борба против тираније раџине била је, да се мирно искупи маса људи пред двор раџин и да умре од глади, ако тиранија не попусти. Човек сасвим примитиван, нпр. Аустралијанац, убија и једе своје дете без икакве гриже савести; Хинду пак толико верује у алтруистичко осећање човека своје расе, да на њему оснива своју освету. Ова два човека су потпуно противна један другом. Само је други био што и први, и његов нам пример показује, колико је бескрајно поље људскога развића. При свем том, ништа не би било погрешније него сматрати хумане осећаје као изналазак тако зване аријске расе. Они се налазе, као што смо видели, и код нижих људских раса, као и код сваке расе, која је достигла извесан ступањ развића. Хришћанство је налазило саучешће , љубав према ближњему, али су се Кинези узвисили дотле, да су подигли и храм милосрђу. Свак зна у осталом, како се симпатија, способност осећати туђи бол лагано развијала од грчко-римскога доба до данас. Између Ормузда и Аримана борба је дуго трајала, и она још ни близу није окончана. У ночетку историје грчке, грчко је срце било сурово: сваки странац беше, више или мање, непрнјатељ; а роб, једна врста домаће животиње, коју су могли, по Аристотелу, ловити као дивљач. Али је још рана религија грчка подигла уточишта за прогнате, побеђене, робове, па чак и за грешнике. Еврипид је назвао праведним онога, »ко живи за свога ближњега«. *) У Риму се готово сва популација наслађиваше крвавим играма у циркусу; весталинке (о нежности женска!) убијаху побеђене гладијаторе; али мало по мало ФилозоФија грчко-римска Формулова хумана начела, која хришћанство мисли или кал^е да је изнашло. Јесмо ли достигли крајњу тачку ове еволуције? Да се то мисли, ваљало би и одрицати и прошлост и затворитп очи пред садашњошћу. Али се не мора враћати чак првобитним Фазама друштвене еволуције, да би се утврдили непобитни напреци људски. Наша нам га историја пружа у изобиљу. Тако у првим столећима средњега века, право на разбијене лађе било је законо право, и један принц од Леона, у Бретањи, посматрајући задовољно страшне стене на Сени, рекао је, без и најмање гриже савестн, да вреде више него икакво благо каквог силног монарха. И заиста, све што је море избацивало услед каквог бродолома, тако страшних на овом месту, доносило му је сваке године десет хиљада златника. Данас, пак, ми трошимо знатне суме да подижемо,' с великим трошковима и опасностима, на овим убитачним местима куле светлиље. Наша историја Европе, ма како да је крвава, само је један покрет, и то не увек свестан, ка напретку човечности. Мало по мало, ропство у првим вековима претворило се у сужањство; за тим је и сам роб завршио тиме, што је постао политички раван своме господару; избрисале су се разлике кастинске и сталешке; вазали су уништили право сизеренско. Поступно су властелинске класе, управљајући дотле правом победиочевим, губиле ратничке врлине својих предака, не задобивши увек врлине човечнијега доба. Нема сумње, да овај рад на уједначавању још ни далеко није довршен; али већ у цивилизованим земљама сама способност човечја вуче за собом »права®, настава постаје и постаће све више опште добро свију оних, који могу да је приме; отуда ће се права неједнакост, неједнакост морална и интелектуална, смањивати све више и више. Ово поступно узвишавање духа и свести је потребно, јер је оно резултат конкуренције народа; и народи, који не учествују у овој спасоносној утакмици одређени су да ишчезну с позоришта овога света.

*) Ова хумана еволуција грчкога духа дивно је изложеиа код Е. НауеЈ, Ог^тез с1и сћпвиагште.

ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. I. Су1,ен.е по гра!>анским сиоровика Суду општнне слатинске Миливоје Јанић, овдашњи земљоделац, дугује ми по овој под •/. ориђиналној признаници коју је сам написао и потписао 120 динара дуга од датог му готовог новца. Како је рок за наплату овога дуга протекао још 2 јануара ове године, а дужник ми дуг неће да плати, то га тужим томе суду, са молбом да га на плаћање дуга у 120 динара са 6% год. инт., од дана тужбе па до наплате осуди, и да ми накнади плаћену таксу у 6-50 динара и на име трошка и дангубе 10 динара. Основ тужбе дуг од зајма. Вредност тражбине 120 динара глав. дуга са 6% инт. од дана тул^бе до наплате. Доказ приватна исправа. 20 маја 1899 год. Негосав Лазић, трг. Ваљево. из Ваљева. НБ. Завести тужбу у деловодни протокол, затим одредити рочиште за извиђај и пресуђење овога спора, на које позвати обе парничне стране. 20 маја 1899 год. Председ. суда. Слатина. Рађено у суду општине слатинске, 26 маја 1899 год. Белешка по спору Негосава Лазића, трговца из Ваљева противу Миливоја Јанића, земљоделца из Слатине Судили судије: Н. Томић Због 120 динара дуга од зајма П. Спасић са 6% год. интереса од дана И. Савић гул^бе до наплате. Бележио писар Доказ приватна исправа. Н. Крстић. На рочишту су парпичари и сведоци. На понуду суда нису могли да се поравнају. Прочитана је тужба. Тужилац оста у свему при истој. Тражио је за данашњи предстанак 10 динара дангубе. Тужени рече: Дуг пе признајем пити хоћу да га нлатим, истина признаницу сам ја писао и потписао, но то је било још 20 марта прошле године, када сам ја био под туторством и малолетан. Ја сам за пунољетног оглашен тек 24 априла ове године, као што се види из овога под •/. приложеног решења старатељског судије првостепеног ваљевског суда под Бр. 12483, а да сам тек у Фебруару навршио 21 годину старости, ево подносим под •//. крштеницу из које ће се суд о мојим наводима уверити. Све до 24 априла ове године, свим мојим имањем руковали су моји стараоци. Ову обвезу издао сам Негосаву, пошго ме је био салетео, да му признам неку вересију к^оју, вели, да је учинио још мој отац за свога живота, а тутори неће да је признаду и плате. Био сам лакомислен и на његово наваљивање дао сам му признаницу. Но када сам добио решење о моме пунољетству, ја сам одмах, преко званичних новина, како тај дуг, тако и остале које нису хтели признати моји стараоци, одрекао, о чему ево нодносим за доказ и под •///. број званичних Српских Новина. Молим суд да тужиоца одбије од тражења, јер ја нисам дужан дугове учињене за мога малољетства платити, а нарочито оне, који су без знања мојих старалаца учињени. Дангубе тражим 10 динара. 'Гулшлац изјави: да је доиста ову обвезу њему дао тужени за време његовога малољетства, но он је руководио кућом као старешнна непрестано, а стараоци ни о чему нису водили рачуна. Када им је он тражио, да му признаду и исплате рачун за пок. Марка оца Миливојева, они су изјавили: Иди к Миливоју, па се с њим обрачунај, ваљда ће ти платити, а неће дозволити да му срамотиш мртва оца. Тако је и било и онда ми је Миливој издао обвезу, по којој тражим наплату.