Полицијски гласник

БРОЈ 40

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

30?

Заробљени мали бразилијански мајмуни предају се свом бригом својим болесницима. У овом случају је права човечност, јер међу њима нема никаквих рођака, већ похватани случајно. Изгледа шта више, да иајниже расе људске у погледу човечности стоје низке од животиња, које смо мало пре набројали. Не може се порицати, да способност бити покренут туђим болом представља уједно и знак и узрок напретка друштвеног; треба дакле још чекати, да се ова способност нађе код раса људских још у варварству. Фијеђани, Тасмањани и Аустралијанци чувени су са своје моралне неосетљивости. Ново-Каледоњани су тако рећи неспособни да појме захвалност. А. Бугарел вели, да је жена новокаледонска много гора од животиње. Тако су исто урођеници источне Африке, Хотентоти и КаФри врло сурови. Путници су само у екваториалној Африци опазили неку човечност, која изгледа, да је искључива привилегија жена. У Габону, где се са женама ноступа у правом смислу као са теретним животињама, оне су ипак приступачне нежности и сапатњи. Ди Шаји прича, да су му поклониле бригу и пажњу, кад је био болестан. Овде ваља напоменути, да човечност према човеку друге расе није заједничка, чак ни код белих људи. У Сенегамбији, где је у осталом крв негарска више или мање измешана с крвљу маварском, алтруистичка су осећања јако развијена. Кад је изгорела варош Бали, Клапертон је видео становнике КулФаније, суседне вароши, како шиљу погорелцима чак и оно, што им је од преке потребе. Код жена овога предела саучешће се порађа, често пута пуно деликатности. Једна стара жена, нашавши изгладнелога и од неког краљића црначког потпуно опљачканога Мунга Парка, даде му одмах своје јело да једе и удаљи се, не чекајући захваљивање. *) Истога путника, који немађаше ништа сем једног коњског седла, пошто су му коња украли, узеше жене и примише у кућу; пре него што је заспао, чуо је жене где певају овј песму: „Ветрови су беснели, а киша је падала; јадни бели човек дошао је и сео под једно дрво; он није имао мајке, да га млеком нахрани, ни жене, да му жито самеље. Имајмо сажаљења према човеку беломе, он нема мајке и т. д. к У истом пределу су исто то урадили и са Француским путником РаФне-ом. »Биле су се наређале око асуре, на којој сам ја лежао; једне ме хлађаху лепезом, друге ме трљаху, док ми треће пружаху млека и печених боровница. Њихова песма. све више и више меланхолична, говораше ово: »Бели човек, који иде далеко преко мора, овде се зауставио. Он беше уморан, уморан, јер га је сунце пекло при ходу. Њему беше велика врућина и зној тецијаше у великим капљицама с његова бела чела; он беше гладан и лседан. Узмите ваше најбоље асуре и прострите их беломе човеку, да положи по њима своје уморне удове. А наш нам је господар казао : Растворите ваше лепезе; скините ваше црвене кецеље и метните их на чело беломе човеку, да би се осушиле капљице зноја, које се сјаје на челу његовом. Узмите ваше најлепше судове и испуните их до врха млеком од мојих крава, да човек бели њим утиша своју жеђ, која га. мучи и т, д. С( Ове и још неке чињенице чине да мислимо, да је саучешће врлина поглавито женска. Међутим , кад је говор о човеку, једном тако покретљивом и различном створу, треба бити веома мудар при генерализацији. Нарочито у социологији пате закони од изузетака. Тако изгледа, да нема у (уштини искључивије женске врлине од срамежљивости; па ипак у извесним пределима само људи носе одело из приотојности. Таио је на обалама Оренока и код многих афричких племена. Тако је и одело привилегија час удате жене, а час девојке. Што се пак тиче саучешћа, различитост није велика. Црнице у Сенегамбији су примчиве за нежна осећања, док оне у Бешуанизији без и најмањег потреса гледају своје мужеве, како носле победе секу главе заробљеним женама само да би добиле њихове вратне огрлице.**) Теве прича, да бразилијански урођеници чувају неко време своје заробљенике у рагу, добро их хране и дају им жене, а после неког времена поједу их уз извесне церемоније. Жена таквог покојника, вели

*) Мип§о Рагк, Швк. шпу. с!ез уоу. XXV. 89. **) НитћоШ1, Кејзеп т Ше Ае^иа!. ОецепЈеп.

Лери, пошто је привидно кукала, прва почне јести комад од свога привидног мужа. Међутим су урођеници централне Америке увек били, па су и данас иријатни, дружељубиви. Један нут покорени, они се лако подвргогае шаци Шпањолаца. Д' Орбињи је видео такве, који плакаху од бола, што мораше заклати какву ламу. Становници острва Кубе примили су Колумба најљубазније. Један њихов главар, коме су били узели жену, у сузама је молио Бартоломија, да му је врати, и кад му је учињено по вољи, дошао је са пет или шест стотина својих поданика, да раскрче земл.иште за Шпањолце. Ко би веровао? сиромашни Ескими, у осталом веома сурови, кат-када су веома племенити. На колима Росовим донели су многе дарове од свежих риба, не очекујући никакву накнаду. Са ванредном углађеношћу молили су Енглезе, да сврате к њима. Једна жена, коју је лечио један лекар са експедиције, донела је лекару своју најскупоценију ствар; кремен, којим се ватра креше. *) Код примитивног човека, чија је моралност јога на путу Формације, код које животињски инстинкти играју велику улогу, и чија је ћуд тако ироменљива, нема ничега одређеног у карактеру: доброта и дивљачност могу у исто доба постојати. За време ове првобитне Фазе има, да се тако изразим, више психичких бића; умни живот је Фрагментаран и делање зависи само од утисака тренутних. Кук је видео Таићане да чак и хлеб равно деле и мењају своје одело. Блај с дивљењем го« вори о веселости, распололсености и дружевности у Таићана, чији је живот обично био права забава. Тако су и на острвима Баши неколико одбеглих морнара добили од урођеника по једну жену, поље и све алате, потребне за пољопривреду. Још једном понављамо, да су код човека непотпуно развијеног могуће и највеће противности. Тако су племена малајске расе чувена због своје дивљачности, док Уолес веома хвали моралност Дајака на Борнеу. Он вели о њима, да су поштени, скрупулозни, и да не допуштају никакво насиље у свом племену; и у исто време су ти исти људи неустрашиви »ловци глава". Познато нам је, да се код Кинеза хумано осећање показује у виду оснивања великог броја азила, установа за помагање слабих, болесних, удовица, ггодизањем добротвориих завода и т. д. Овоме се није чудити, јер се овде ради о великој и старој цивилизацији. Више нам изненађења пружа преФињено каваљерство татарских Монгола. У Татарској, ко жели да прође мирно кроз непријатељску земљу, довољно му је, да на чело каравана стави жену, којој се поверава вођење животиња. Част њихова не допушта, да се жене нападају, нити пак да се краде стока, коју опе воде; па инак су ови Монголи потомци оних страшних Монгола, који су својим крвавим инвазијама заплашивали цео стари континенаг. Тако је исто код Туркомана, код којих преовлађује монголска крв и чији живот је само ред крађа и убистава, гостопримство сачувано у племенитој Форми. Не само да није оглашени непријатељ, већ напротив странап бива најљубазније примљен под њихов чадор и једина је опаспост по живот променити домаћина. Ова особина није, као што се зна, привилегија туркоманских номада. Она је, у неку руку, морална карактеристика племенитости арапске. У Арабији је свак обвезан да поштује гостоприметво, иа био он ноглавар или прост бедуин, богат или сиромах. Јавно мишљење чини од тога закон, и просто осећање дужности натерује свакога на то. Најгори прекор, што га могу дати каквом племену арапском, јесте, »да његови људи немају срца да даду све, и да њихове жене немају срца да одбију ништа." Ми ћемо доцније испитивати постанак осећаја дужности. Ван сумње је, да се ово осећање појачава цаслеђем, али његове маниФестације варирају до крајности, као и све, што долази у област савести човечје. У шеснаестом столећу Антар је славио гостопримство, отерано до херојизма.**) Оно мора бити дакле јака морална обавеза код Арапа данашњих, који су сачували цивилизацију своје расе. Осећање људске солидарности, одговориости за туђе невоље, узело је код Хиндуа такву Форму, која се може назвати

*) Козз, Ша4. ишу.сЗез уоу. 172. **) Ауеп1игез с1'Ап1аг.