Полицијски гласник

348

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

БРОЛ 45

Брзо се сви нађосмо у иоверљивом разговору, и посвећују^и с наше стране пажњу свима занимљивим, по кашто и претераним назорима о свету наших другова за заједничким столом и ми опет њнх изненађивасмо многим појавама јевропске цивилизације. Поистиха поста забава тако хучна, да се поједини гласови не могаху распознавати, јер се сви сливаху на један и личаху на хук буре. Мало по мало, почеше се и предмети и људи у крчми сливати нред нашим очима у неку нејасну смесу — — и истом тада паде нам на ум, да се отргнемо из тока забаве, те одлучно одбисмо крчмареву ласкаву понуду: да попијемо још по једну, како он збораше, чудотворну клековачу. И као што се види из онога, што мало час рекосмо, збиља смо већ подлегали необичном, чудотворном дејству њеном. Прилегосмо у самој крчми, чија половина помоћу два снопа сламе беше промењена у ложницу. С торбом под главом и побрканим мислима у глави бесмо поспали у непосредној близини с домаћим псом и у зазорном суседству неке сеоске лепотице, која убаве Форме свога једрог тела беше немарно положила но целој дуасини дрвене клупе. Шта је било даље, не знам. Први тренуци, у којима ми се свест враћаше, бијаху испуњени неодређеним представама о удаљеној бури, која се све јаче примицаше. »Имате седам сатлика!" »Шест ! с< »Седам ! С( „Шест, Чивутине ! сс »Седам, кад вам кажем! сс И оштри говор пређе сада у гласну зађевицу. На једној страни Чивутпн, на другој неколико сасвим пијаних бедника. Седам ! — Шест ! — У том упаде у крчму жена. Власи пуштене а очи плачне. »Баш добро што дођосте <( , кличе Чивутин, »имате красна мужа! .Тедна од уздигнутих песница спусти се, глава паде на груди; он стајаше као грешник, који се каје. »Хајде кући, дошла сам по тебе сс , рече жена пришавши му доста мирно. Он учини покрет, као да хтеде поћи за њом; али се у том заори крчмом гласан смех, из кога се јасно издвајаше глас Чивутинов. „ЈезоФ је послушан, нема збора", примети неко заједљиво. „Шта — батине га неће минути!" додаде другн. И осу се грохотан смех. »Та да вам докажем — — <( »Не, не, ЈезоФе, ти само ћути — сс мољаше га жена. »Баш да им докажем — Мојсије, донеси још једну, хоћемо још да пијемо, »Хајде, човече, к'о Бога те молим сс „Отиште је снажно од себе; рука му оста нрома њој уздигнута, песница се стеже а мишићи на лицу заиграше. »Нећу да идем — мичи од мене В А ја велим ићи ћеш! И сви ћете ићи!" Иоред жене обре се на једном снажан човек, широких плећа, горостас; с претњом окрете се гомили. »Рвач!« кличе Чивутин и нађе за добро, да се сакрије за келнерај. Наста тајац; али мало за тим диже се граја, јаче но пре. »Шта, зар ти да нам заповедаш!" — Напоље — напоље" И зађевица пређе у дело. Рвач стаде до врата, докопа ЈезоФа и — за мало, па се цело напито друштво нађе на улици. И опет наста тишина. И жена хтеде сада отићи. Рвзч јој се склони с пута. Уставивши се на вратима, дрхтавим гласом дозиваше мужа: »ЈезоФе, ЈезоФе •—" Не доби одговора. »Човече — човече —- — с< У томе тренутку као муња прискочи јој рва?ч, да на своје груди допека камен, који је правце летео њој на главу. Ударац потмуло одјекну и рвач се срупш на земљу. Жена с вриском паде крај рањенога. Подиже му тело и

усправи бледу главу. »Није он твој убијца — није — није он — чујеш — <( нарицаше очајно. »Михаило — разбери се — почуј — — <с Ни речи одговора. „Михаило — живога ти Бога — Михаило —■" Рањени отвараше по мало очи. »Тај ударац није смртоносан, не бој се. Оно онда беше за ме горе, сећаш ли се " »Не помињи прошлост, ако Бога знаш, не помињи —" »И знаш га — оида — — с< говораше све живље, што је више к себи долазио, »када ми рече: одлази •—« »Михаило, не помињи —■ —" И његово блеђано лице добијаше по мало боју. »И други ти бијаше срце освојио — иа и у будуће биће ти мио и драг — — али овај тренутак припада мени — —«. На уснама његовим указа се осмех а глава му утону у прса њезина. И како ту лежаше снажан онај човек насмејана лица и ведра чела, на рукама плачне жене, тихо и предано као дете, нико не би ни слутио, шта се мало час збило и нико не би рекао, да је то — рвач. С чешког.

310ЧИН И КАЗНА РОМАН Ф. М, ДОСТОЈЕВС^ОГА с руског Јефта Угричић 30 Раскољњиков постоја мало, размисли се мало и по1^е десно, тротоаром. Кад је ирешао тржиште, он зађе у споредну улицу... Он је и пређе често пролазио овом кратком улицом, што се савијала на колено и водила са трлшшта у Садовују. *) У последње време њега је, шга више, вукло да лута по свима овим местима, кадгод му је било тешко, »да би му још горе било". А сад је овамо зашао ни о чему не мислећи. Овде је велика кућа пуна пивница и осталих гостионица; из њих су сваког часа истрчавале женске, одевене као код своје куће — гологлаве и само у лаким хаљинама. На два-три места су се на тротоару скупљале у гомиле, нарочито на уласцима приземних просторија, куда се по двојим степеницама могло спустити у разна веома весела забавишта. Из једног од ових орила се, у овај мах, ларма и галама по целој улици. ударала гитара, певале се песме и ишло веома весело. Велика гомила женскиња згрнула се на уласку; остали су седели на степеницама, други на тротоару, трећи опет стајали и разгонарали се. Поред њих, тетурао је по калдрми пијан војник са цигаретом, гласно псујући; изгледало је, као да је хтео некуда ући, али као да је заборавио куда. Неки одрнанко свађао се с другим одрпанком, а неко се, опет, трештен пијан ваљао по улици. Раскољњиков застаде код оне велике гомиле' женскиња. Оне су се разговарале промуклим гласовима; све су биле у цицаним хаљинама, у ципелама од јареће коже и гологлаве. Некима је било преко четрдесет, али их је било и од седампаест година; ну готово све с модрим колутима испод очију. Њега је нешто занимало певање и цела та галама, тамо доле... Отуда се чуло, како је неко, усред кикота и цике, уз преташси Фалзет разуздане песме и уз гитару, бесио одигравао, ударајући потпетицама такт. Раскољњиков је иажљиво, суморно и замишљено слушао, нагнувши се на улазак и радознало загледајући с тротоара у ходник. Раскољњикову се страшно прохтело, да чује шта певају, као да му је то сада баш и било главно. „Да ли да свратим? помисли он: »Кикоћу се! Пијани су. А како би било, да се и ја напијем?« — Зар нећете да свратите, драги госнодине? запита једна од жена доста јасним и још не сасвим промуклим гласом. Била је млада, иа, шта више, није била ни ружна — једина из целе гомиле. — Гле, како је лепа! одговори он, исправивши се и погледавши је. Она се осмехну ; комплименат јој се веома допао.

*) Вртна улица. 11р.