Полицијски гласник

ВРОЈ 45

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

«/ 349

— Иа и ви сте врло лепи! рече она. — Како бедно изгледате! примети друга у басу: — као да су вас из болнице отпустили! Раскољњиков пође даље. — Чујте, господине! викну за њим девојка. — Шта је? Она се збуни. — Ја бих, драги господине, с вама увек волела бити у друштву, а ето сад како пред вама не могу да се приберем. Дајте ми, пријатни каваљеру, шест копејака да попијем штогод. Раскољњиков извади колико је захватио: три петака. — Ах, како је господин добар. — Како се зовеш? — Питајте само за Дукљиду. — Ама, какав је то посао! примети наједаипут једна из гомиле, вртећи главом на Дукљиду. — То веК не могу да разумем, како се може тако просити! Ја бих, чини ми се, од самога стида пропала у земљу... Раскољњиков погледа радознало на ову. То је била богињава девојка од тридесет годииа, пуна модрица, са отеченом горњом усном. Она је говорила и осуђивала мирно и озбиљно. »Где сам ја оно 1( , помисли Раскољњиков, идући даље, »где сам оно читао, како онај, што је осуђен на смрт, пред саму смрт говори или мисли, да је, ако би морао живети негде на висини, на стени, и на тако узаноме месту, на коме би могле да стану само две ноге његове, а унаоколо да је бездан, море, вечни мрак, вечита самоћа и непрестана бура, — па да пробави тако, стојећи на простору од једнога аршина, цео живот, хиљаду година, вечност читаву, — боље и тако живети, иего сад одмах умрети! Само да се живи, живи и живи! Живети ма како, — само да се живи!... Каква истина! Господе, каква истина!... Гад је човек!... А гад је и онај, који га због тога гадом назива«, додаде после кратког времена. Зађе у другу улицу: „А! Кристална палата! 11 Мало пре је и Разумихин говорио о „Кристалној палати!" Само, шта сам ја оно хтео? Ах, знам, хтео сам да читам !... Зосимов рече, да је читао у новинама..." — Има ли новина? упита, улазећи у веома пространо, па чак и чисто гостионичко одељење, које се састојало из неколико, у осталом прилично празних соба. Два-три госта су пила чај, а у једној удаљеној соби седело је друштво, њих четворица и пили шампањца. Раскољњикову се учини, да је међу њима и Замјетов. У осталом, из далека није било могуће добро разазнати. „Па ако је! к помисли он. — Заповедате ли ракије? угшта послужитељ. — Донеси чаја. И донеси ми новина, старих, тако за последњих пет дана, па ћу ти дати на ракију. — Разумем! Ево данашњих. Желнте ли и ракије? Донесоше се старе новине и чај. Раскољњиков се намести II стаде тражити: „Излер — Излер — Ацтеки — Ацтеки Излер — Бартола — Масимо — Ацтеки — Излер.,. ггах, до ђавола! а, ево ситне белешке : пала са степеница — један иијан грађанин сагорео од ракије — пожар на песку — пожар на Петроградској страни — још један пожар на Петроградској страни — онет пожар на Петроградској страни — Излер Излер —• Излер — Излер — Масимо.... А, ево... (< Најзад је нашао, што Је тражио, и поче чигати ; редови су му играти пред очима, али је он ипак довршио цео »извештај«, и жудно стаде тражити у новијим бројевима последње вести. Руке су му дрхтале, од грчевитог нестрпљења преврћуКи листове. Наједанпут неко седе покрај њега, за његов сто. Он баци поглед — Замјетов, исти онај Замјетов и у истом облику, с прстењем, с ланцима, са раздељком у црној, коврцастој и напомађеној коси, у кицошком прслуку и у нешто изношеном капуту и старом рубљу. Био је весео, бар се врло весело и добродушно смешкао. Његово црипурасто лице мало се зажарило од испијеног таампањера. — Шта! Ви овде? поче он неодлучно и таким тоном, као да је с њиме од вајкада познат; а мени је још јуче говорио Разумихин, да још непресгано нисте при чистој свести. г 1удновато! Та и ја сам био код вас... Раскољњиков је знао, да ће овај прићи. Он остави новине, па се окрете Замјетову. На уснама му је лебдео осмејак,

а некакво ново раздражено нестрпљење провиривало је кроз тај осмејак. — Знам ја, да сте били, одговори, — чуо сам. Чарапу сте тражили... А знате ли, да Разумихин лудује за вама, каже, да сте с њиме одлазили Лавизи Ивановној... та оној, за коју сте заузимали онда и поручнику Баруту намигивали, а он све није разумео, сећате ли се? Е, како није могао да разуме тако јасну ствар... а? — Ах, какав је он кавгаџија! (Наотавиће се). ■■)»««. БЕРЛИНОКЕ ПРОПАЛ.ИЦЕ, ЛОПОВИ И ВАРАЛИЦЕ »У Берлину нема лопова и разбојника по занату, с< рекао је један врло искусан берлински полицајац, и заиста те речи врло тачно обележавају берлинске преступе и влочине. У Берлину се врло ретко дешава. убиство с предумишљајем, и то у циљу похаре ; убиства се при похарама дешавају већином само онда, ако лопова неко ухвати на делу, па овај нема никаквог другог излаза, већ да пређе преко мртвог тела онога, који га је ухватио. Па и то се врло ретко дешава, јер то чине само они лопови, који су били дотле више пута осуђени, па за то у таквим случајевима не презају ни од чега. Већина се лопова плаши од крви, и за то су врло ретко у Берлину умешани лопови при убиствима. Мржња, завист, љубомора освета љутња, сумњичење — то су највећим делом узроци убистава. Тога ради и има у Берлину много мање убистава, но у другим провинцијама и земљама. Тако се рачуна једне године, дн је на Берлин долпзило 0 02, на немачку царевину 0-08, на Винтерберг 0" 11, и на Баварску 0 - Г2 проценга убистава. Берлин је у толико несрећан, што његов сјај заслепљује многе људе из свију царевинских провинција, те често долазе у масама у њега, и ту се задрже, тражећи ухљебија; али многи од њих не само што не могу да нађу рада. већ га и не знају и кад трбух захте своје, они су тада способни за свакојака прљава дела. Тако н. пр. дође млад какав човек у Берлин, покушава све да нађе занимања; дању прелистава све новине и тражи у њима расписане стечаје за разна места, па трчн по Берлину као без душе, а у вече до^е у стан, без икаква успеха; како нема много новаца то одлази у собе, где су јевтинији кревети, и где има много разног света; у вече иде и у кафанице да утоли глад и жеђ, па се на оба та места упознаје с људима, који су већ скренули с правога пута. Њихове речи почне он по мало и више слушати те оне почну добивати његово допадање; али он се још један пут упиње да нађе занимања, но — узалуд! Огорчен тога ради тражи чешће друштво у пијаначким подрумима, и најзад се скрха свако његово одупирање од чињења рђавих дела: у једном ће се магацину извршити крађа робе, он треба да помогне, те да крадену робу склања на страну, та то је бар безопасно предузеће, а награда се обећава масна, и — он загази ! Тиме престаје он за свагда бити члан људскога друшгва; јер ако не буде ухваћен при првом покушају, њему се допадне тако сразмерпо лака зарада, те упада све више и више у лоповско друштво, а ускоро „авансује" од помоћника за саучесника јер и ту има „каријере" — а после дужег или краћег времена упознаје се оп и са полицијом. Ако пак буде ухваћен при првом покушају, бива готово исти ресултат, јер баш и ако хоће да се окрене на прави пут , он носи на себи већ једну велику љагу, а осим тога дошавши у затвор — кога често зову »великом школом за злочинце" — ту стиче познанство са старијим и искуснијим злочинцима, сазнаје за њихова лукавства и вештине, те често скује план за злочин још с оне стране браве, а кад буде пуштен на слободу, он га и изврши. Ми смо овде навели само један пример такве врсте, али није само увек нужда и невоља узрок оваквим корацима, већ често и лакомнсленост и жудња за леним жпвотом, често и то, да би се човек сравнио у трошењу са каквим својим познаником, често и која згодна прилика, или најпосле уроћена нагон за чињењем зла, који се отхрањује рђавом лектиром и нокушајима свега и свачега, јер је берлинска младеж створена за све. Отуда све долази, да је веома велики број злочиначке младежи у Берлину.