Полицијски гласник

350

ВРОЈ 45

Лопови се деле у Берлину на две класе, на лопове ио случају и на лопове из навике. Ови су последњи најопаснији берлински елеменат, који задаје много страха имућним берлинцима, а и много посла полицији, посла који је цолицајцима најтежи. За ове лопове, које зову у Берлину »всћшеге Јип^еп®. нема никакве т.чјне, никакве препреке — за гренут они отворе најбоље начиљену браву, расецају врата. разбијају прозоре, а кад је у изгледу какав врло добар плен, онда проваљују и зидове и иатосе; баш је скоро био један случај у Фридриховој улици, да је злочинац провалио из подрума патос, па ушао у једну јувелирску радњу. Само кад се он налази у простору, где се има шта дићи, онда браве лако попуштају, или од калауза или од турпија и других справа. Често ти лопови, који се баве опасним крађама, иду на браварски занат, да би се усавргаили у свом »посиу®. Кад су намерили да учине какву повећу крађу, они онда понесу собом „помоћни материјал", који се састоји из множине калауза обично тридесет до педесет — даље турпија, великих и малих бургпја, чекића, игала, терпетинског Фластера, неколико свећица са палидрвцима и многих других справа; л у једпом џепу носе. и бурмута, који сипају, но потреби, у очи ономе, који би их затекао у „иослу" ; но каткад носе собом и нож, а ретко кад револвер. За извршење какве повеће похаре удружује се обично повише лопова и злочинаца, и они се својевољно потчињују власти најискуснијег међу њима. Увек се пре таквих иохара сви суделовачи добро упознају са местом, које су избрали као најбоље за похару; даље се упознају са навикама оних, које желе да похарају, а тако исто и са навикама њихових слугу; осим тога имају у виду и потребу бегства и т. д. Да; би све то могли што тачније испитати, они се облаче у најразноврснија одела, па онда дође један од њих да види, да се случајно не издаје тај под кирију; други дође као раденик, те прегледа олуке за гас; или звони каква жена, и жели да говори са кућном газдарицом, па је или нешто нита, или је моли за милостињу ; или долази човек какав са пакетом за господина, но случајно се нађе, да је адреса иогрешна; или на кујнска врата закуца какав торбар и започиње разговор са куварицом ; или долази разносач угља, и пита, да ли је ту поручен угаљ, па кад му кажу да није, а он онда моли да му допусте да се мало одмори, па ту, као и сви његови горди другови , најпажљивије посматра сваки кутак и све што би могло имати важности за похару. Често се дешава, да један лопов утврди љубавне везе са слушкињом у тој кући, или се склапа пријатељство са целом послугом ; понекад је један од другова и слуга у кући, која треба да буде похарана. Кад је све прииремљено за дело, онда се прилази његовом извршењу, и то највише под окрил^ем ноћи; при том се увек пази, да се на улазак. у кућу не улази силом, већ се један од улазника увуче за рана у кућу, и сакрије се негде, иа се у уговорен час извуче из свога легла и украденим кључем отвара улаз својим друговима. За тим се постављају страже, и то прво на> улици, па у ходнику и на степеницама; оие очекују само на уговорене знаке, који су обично тихо звиждање, или која реч, који узвик. Кад лопов уђе у стан, он одмах слуша , да га није ко примегио, па кад тога нема, он се ослободи и почиње тражење ствари од вредности по већ удешеном плану; ту они разликују ствари од обичне вредности, и ствари од велике вредности, и од њих лопов одваја за себе само ове последњс. Како се добро разумеју лопови у тој деоби * ствари, може се видети из овога примера. У Берлину је становао на тако званој Париској пијаци некакав богат трговац, и једног јутра примети он, да је преко ноћ покраден, да му је нестало свега сребрног посуђа, сем два тешка, масивна сребрна прстена за салвете, које је он добио на поклон од једног свог пријатеља приликом некакве породичне светковине. Покраденоме би чудновато, како да лопов заборави да понесе та два прстена, кад су опи били од масивног сребра, те оде к јувелиру, и замоли га, да вештачки испита, да ли су ти прстепови заиста од сребра,; на оппие чуђење свију, јувелир изјави, да ти масивни прстенови нису од сребра, већ од алФенида, и да су само јако посребрени. Поклонодавац се сигурно страџшо љутио, што лопов није украо и његов поклон.

Ако су поједине ствари незгодне за ношење, лоиов их разбија и узима само најскупоцеиије делове. Лопови иајвише воле кад нађу готов новац у металу или банкнотама, али не стиде се баш ни хартија од вредности, само ако их није тешко продати. С коликом дрскошћу располажу лопови у таквим случајевима, може се видети из тога, што улазе чак и у спаваће собе, где има становника, те се машају и дижу кесе, сатове, прстење и т. д. Али у колико су тада дрски, кад их нико не узнемирује, у толико су више плашљиви, кад их ко изненада затекне на делу. Тако пре неколико година уђе један лопов у стан једног лекара, па је веК ушао био пажљиво улекареву собу за рад, но тада се нађе баш према једном људском скелету, те се толико уплапш, да је добио епилептичне грчеве. Већ дубоко у ноћ дође кући лекар, и пађе лопова у таквом стању на патосу, те га предаде полицији. * * * Можемо сада видети, како прича о својим делима један лопов, који је познат у берлинском лоповском свету под именом »Матроз Албер", и који је био врло много пута кажњаван за своја недела. Он је изнео своја сећања и усиомене у једној књизи, којој је наслов »Из мрачног живота, успомене једног злочинца«. Не можемо да пропустимо, а да не изнесемо прво увод из његових мемоара : »Кад погледам за последњих осамнаест година у назад, које сам проживео, видим за собом све мени равне мрачне егзистенце; све ми оне излазе пред очи — ти стари моји друзи. Многи су већ и умрли, али њихов помен живи међу нама, када се у своме кругу сетимо њихових дела. Нека им је лака хладна земља! Видим баш сада у духу онога сгарца са сребрном косом; — како смо сви нетремице гледали у њега и слушали његове поуке, које је он црпео. из својих доживљаја, из свога искуства! Видим своје другове, који су ме пратили на мрачиоме путу, — данас у радости и у весељу, сутра опет заједно с оне стране тешкога катанца. С њима сам у друштву пробао сваку радост, а и трпео сваку муку и невољу. Ако нам је посао пошао за руком, тада смо се уз најбоља вина забављали у орфеуму или УШа поуа, а ако нас је потерао »малер«, тада смо опет задовољно у подрумчићима гшли своју кафу или пиво, као и тамо вино. На пољу је могла падати киша, могла је сипати вејавица, нама је увек било угодно и топло поред наших драгана у каФаницама. Како се лепо забављало у тим нашим локалима! Једино, што нас је могло прекинути у нашем слатком задовољству и нераду, био је по који »Огипег® (тако су се звали странци, који би случајно запали у те локале). Но и кад би такав странац засео да се забавља, он би ускоро увидео, да то није друштво за њега, те би отишао и никад се не би враћао... Хе, али тада је и било друкчије него данас, тада смо ми били са свим у тосном иријатељству један с другим. Нисмо за марку, две продавали свога друга »грајферима« (полицајцима.), већ смо били безгранично поверљиви један према другоме. У критичним тренуцима помагали смо један другога на све могућс начине, па и новчано. Наш је тада ланац био чврст, и тешко ономе, ко би се покпзао мало неверап — тај није могао побећи од наше освете! Ето, тако ми се ређају слике из прошлости —• лепе и ружне! Свакоме младићу и дечаку, коме дођу до руку ови моји редци, морам да узвикнем озбиљну опомену: Чувајте се, да не учините први корак ка злу! Тешко томе, ко га учини!" Као и многи његови другови, тако је и »Матроз Алберт 1< отишао због љубави на страннутицу. У својој петнаестој години био је добровољац у Француско-пруском рату, а у седамнаестој години био је помоћник у једној трговини берлинској, и тада обнови неко старо пријатељство из детињства с једном девојком, па да би јој могао н&бавити лепу тоалету, он скрене с правога пута. Његова недела идиђу на видело, ухвате га, казне, и даду му прилике да се први пут упозна с другим злочинцима, и од тада никада не остави странпутицу, којом је тако рано пошао. Ево како он прича о своме првом учествовању у крађи: »На углу Александринске и кирасирске улице била је једна посластичариица. Пошто су лепо разгледане све околности и предвиђене све могуће евентуалности, рад би подељен међу нама. Кад смо се добро припремили одемо на место, где је