Полицијски гласник

ВРОЈ 47

363

ПОЖЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. а.Ј Тужба. I. Суђење по гра!,анским споровима Суду општине куршумлиске Мијаилу Марковићу, костреџији овд., дао сам на зајам 140 динара готових новаца, са том обавезом, да ми овај дуг плати о Митрову дану 1897 године, без икаква интереса, а ако ми тај дуг о року не исплати, онда ће ми дузкан бити платити 12°/ 0 годишње интереса од дана прошлог рока до наплате. Као доказ за постојање овога дуга дао ми је облигацију својеручно написану и потписану, на којој су ми у случају неисплате, од стране дужника одговорни за исплату дуга, са припадајућим интересом јемци и то: Павле Лазић, мумџија и Стеван Берић, пекар овдашњи. Ову облигацију прилажем уз ову тужбу под •/'. Пошто је рок за исплату протекао а дужник ме по својој обавези није измирио, ја сам га чекао и после рока до Ђурђева дана 1898 године, а тада сам му се обратио са молбом да ме у потраживању измири, но он то није хтео, или није могао учинити, услед чега сам био принуђен тужити га томе суду са молбом да га на плаћање овога дуга са интересом осудити изволи, да ми накнади плаћену таксу и на име трошка и дангубе 20 динара. Тај суд је овај спор пресудио, тако, да ми тужени плати дуг, у 140 динара, са 12% годигнњим интересом, од 26 октобра 1897 године, као дана прошлог рока до наплате, да ми накнади плаћену таксу у 8'50 динара и на име дангубе и парничних трошкова 10 динара. 0 овоме служи за доказ пресуда под •//. коју у ориђиналу подносим и која је »извршном« постала. Ову своју пресуду, суд тај узео је у извршење за нанлату од мога дужника Мијаила Марковића и када је приступљено попису његове имовине, није се могло наћи ништа што би се према закону могло узети у попис, те да се продаји изложи и за мене овај дуг наплати. 0 немогућности наилате за овај дуг известио ме је суд тај својим уверењем од 24 септембра 1899 год. Бр. 7594, које овде под ■///. прилажем. Како се од главног дужника Мијаила Марковића, кафеџије, нисам могао наплатити, то сам принуђен тужити томе суду јемце: Павла Лазића, мумџију и Стевана Берића, пекара, и молити суд, да их осуди, да ми плате 140 динара главног дуга, са 12°/ 0 годишњег интереса од 26 октобра 1897 године до наплате, да ми накнаде плаћену таксу, по спору дигнутом и вођеном противу главног дужника Мијаила у 8-50 динара и досуђених ми судским путем 10 динара на име трошкова парничних, даље да их осуди на плаћање таксе коју по овој тужби полажем и на име трошкова и дангубе по овоме спору 20 дин. За доказ подносим испрапу о задужењу, пресуду о осуди главног дужника на плаћање дуга, и уверење о немогућности наплате дуга од главног дужника. Вредност тражбине 140 динара јемственог дуга са 12°/ 0 год. интереса од 26 октобра 1897 год. до наплате са осталим споредним трошковима. Докази исправе. Основ тужбе јемствени дуг. 1 октобра 1899 год. Покоран суду Куршумлија. Најдан Петровић магазаџија. Прилози: I. Облигација На сто четрдесет динара, коју суму новаца узео сам на зајам од г. Најдана Петровића, магазаџије овдашњег, с тим да му исту вратим од данас до 26 октобра 1897 године, без икаквог интереса. Но ако му о року ову суму не бих платио платићу му на име интереса по 12°/ 0 годишње од дана прошлог рока до наплате. За бољу сигурност даћу му овај дуг о року исплатити дајем му два јемца и то : Павла Лазића, мумџију и Стевана Берића пекара, који ће после рока ако ја дуг неби измирио бити дужни моме повериоцу исти измирити. 24 марта 1897 г. с. р. Мијаило Марковић Куршумлија. костреџија из Куршумлије.

За горњи дуг у суми сто четрдесет динара са припадајућим интересом у случају неисплате о року до наплате јамчим. с. р. Павле Лазић, мумџија. За горњи дуг у суми сто четрдесет динара са припадајућим интересом у случају неисплате о року до наплате јамчим . с. р. Стеван Берић, пекар. II. Уверење На захтев Најдана Петровића, магазаџије овд., суд општ. куршумлијске издаје му следеће Уверење: Када је приступљено извршењу пресуде овога суда од 24 маја 1898 год. Бр. 1563, која је изречена у спору Најдана Петровића, магазаџије овд., противу Мијаила Марковића, костреџије овд., за наплату дуга по истој и то: главног дуга 140 динара са 12°/ 0 год. интересом од 26 октобра 1897 године до наплате, таксе парничне 8'50 д. и 10 динара трошкова, није се у државини дужника Мијаила, а у присуству три грађанина ништа нашло што би се у попис узети могло за наплату овога дуга. 0 овоме се поверилац Најдан извештава, пошто је прописну таксу у два динара за ово уверење платио. Од суда општине куршумлијске, 24 септембра 1898 год. Бр. 7594. Куршумлија. Писар. Председ. суда Бр. 9250. Завести тужбу и позвати обе парничне стране ради извиђаја и пресуђења овога спора. 1 октобра 1899 год. Председ. суда. Куршумлија. б. Белешка. Рађено у суду општине куршумлијске, 20 октобра 1899 год. Белешка по спору Најдана Петровића, магазаџије овд. противу Павла Лазића, мумџије и Стевана Берића, пекара овд. Због јемственог дуга. Судили су: Председник суда Кметови Бележио писар. На данашње рочиште дошле су обе парничне стране. На понуду суда нису могли да се поравнају. Прочитана је тужба. Тужилац оста у свему при истој, тражећи и за даиашњи иредстанак пет динара. Тужени изјавише. да су они доиста потпнсали ову приложену облигацију, као јемци, за Мијаила, са обавезом, да ће је платити ако је он о року не исплати, али њихова обавеза после рока не вреди, јер је дужник требао одмах после рока тражити наплату, када би се могао од дужника наплатити, јер је исти тада био у могућности, да дуг нлати. Он то није хтео чинити, но га је чекао, ирема чему с њих пада обавеза јемствена. Траже да се тужилац од свога тражења, као неумесног одбије. За данашњи предстанак траже по 10 динара. 'Гужилац изјави: не стоји то што тужени наводе, јер да су они јемчили само до рока, онда не би у своме јемству јемчили и за интерес који тече тек после рока, јер га дотле није ни било. Тражи да се осуде на плаћање овога дуга са свима трошковима, којима је он по оба спора био изложен. Судски разлози: Поднетом приватном исправом коју је тужилац за доказ поднео и која иотпуно одговара прописима § 192 грађ. судског поступка, доказано је то: да су оба тужена одговорни за исплату овога јемственог дуга за Мијаила, од кога се дуг није могао наплатити, као што уверење општ. суда гласи. Њиховој одбрани, да овај јемствени дуг од њих отпада, јер није одмах носле рока тражен од дужника, не може бити места, јер го нису у своме јемству на обавези ограничили. Овај су дуг дужни платити као и све остале споредне трошкове и-зато суд општ. куршумлијске на основу § 6 13 грађ. пост. и 834 и 837 грађ. законика Пресуђује: Да тужени Павле ЛазиК, мумџија и Стеван Берић, пекар овд., плате солидарно тужиоцу Најдану јемствени дуг, за Ми-