Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 48

са државним обвезницама, за које се доцније при испитивању нашло, да су лиотови од новина. Раскошна Хеприета би затворена, и одмах рече за све своје преваре; и она је хтела једном »тако да живи, као отмени свет", и изабрала је за жртву из Шарлотенбурга једну колико богату, толико и тврдицу госпођицу, коју је из раније познавала. Она је отишла овој иоследњој, причала јој како принцеса Рацивил, с којом она често бива у Берлину, потребује за зидање једне школе 500 талира, и како у тај мах не располаже толиком сумом, она је замолила за те новце госпођицу Еверсман, за коју је много чега лепога слушала. Ова је иначе сваких десет пФенига жалосно и тужпо давла где мора, али је сада била веома радосна толиким одликовањем, те је одмах послала новац преко врло услужне госпођице Хенриете. После ове дошао је на ред нринц, који је много слушао о »доброј и лојалној госпођици Еверсман«, па најпосле и сам краљ, који је нудио у једном писмену 12 процената интереса и в по прилици мале пажње", па како стара госпођица Еверсман није могла лако да дође себи од тако превелике милости, то је он понављао своје зајмове, па је и од куварице Еверсманове узајмио 250 талира. Посредница је била љубазна Хенриета, и за непуне две године нроћердала је Еверсманова на тај начин све своје имање — дала је у готовом 12.000 талира, и једну хипотеку од 8.000 талира — а Хенријета је била толико предосторожна, да је депоновала велику суму новаца у Хамбургу на своје име. Дванаест годинаробије неће баш пријати »златној принцеси« после тако кратког господског живота!® У Шарлотенбургу такође десио се и овај случај. Једно по подне уђе у гостионицу један човек, који је изгледао да прииада бољем сталежу, и рече жени гостионичаревој, која је била сама, да је он служио с њеним мужем заједно војску, и да хоће да га посети. Када жена рече да јој је муж нешто болестан, и да лекар једва даје наде, да ће и оздравити, тај пријатељ њенога мужа умеде да је утеши, и да изради, да му допусти да уђе у болесникову собу, а да га нико не прати, па ни она. Доцније се увидело, да је даље текла ствар овако : Непознати је пришао кревету, говорио је гласно самртнику као свом старом пријатељу, да је могла његова жена то чути, и за тим се вратио к њој. Са жалосним лицем и влажним очима покуша он да утеши жену свога назови пријатеља, и рече јој, да му је пријатељ наложио, да сав гогов новац, који је код ње, претвори у хартије од вредности. Жена се веома обрадова тој одлуци свога мужа, јер је то била њена давнашња жеља, донесе дванаест хиљада марака и предаде их том неиознатом човеку. Овај јој рече да пође с њим до банкара. Обоје тако одоше ка једном шарлотенбуршком банкару, али на захтев странчев гостионичарка остаде исиред банкареве радње, и он сам уђе у радњу. Ту он запита нешто са свим обично, и за тим изи^е напоље и рече госпођи, да ће се хартије моћи дићи кроз један сат, те се вратише обоје гостионици. Да би оправдала свој изостанак код куКе, сети се гостионичарка, да к&же да је ишла да купи кафу, те тако и оде да купи каФу, а пратилац мол^е чекати њен повратак пред дућаНом. Кад је гостионичарка изашла с купљеним стварима на улицу и потражила пријатеља свога мужа, видела је, да је се овај користио првим коњским трамвајем, и отишао у Берлин. Тада је тек приметила, да је пала у руке варалици, и одмах јави ствар полицији, али све би без успеха. Као даљи доказ, колико далеко тера — - добродуцшост драгих ближњих, као и на какав се начин она злоупотребљује за разне дрске преваре, изнећемо извод судског претреса из једних новина по једном скором случају, који је и немало хумористичан. Тога до тада некажњенога, колосалнога младића, коме је тада било једва двадесет и седам година, назваћемо Фриц Хамстер. „Оптужен је био за крађу и лаку телесну повреду; изгледао је ограничен и добродушан, имао је воденонлаве очи, а боја пуне му браде беше као у сламе. Био је житарски раденик и радио је једнога дана у житници господина М., кад је први пут из једног забаченог буџака чуо некакав тајанствен шум. Прво је чуо као неко бректање беснога бика, за тим као гроктање свиње, лајање пса, и за њима су следовали некакви мелодични тонови, којима је заљубљени мачак давао израз својим осећајима. Ствар је била потпуно тајанствена. Фриц Хамстер поче од сграха дрхгати као ирут. Иије се плашио других сгвари, али код ове је застао, размислио, /в

и најиосле увидео, да је најбољи спас у томе бегство. Већ се беше окренуо да ступи на степенице, кад на један пут чу некакав потмуо глас, који му је наређивао: в Остани ту! (< Фриц Хамстер иослуша »Остани ту, или ћу ти окренути леђа ! ж Сиротог Хамстера свега ироби зној, зуби му цвокотаху, а ноге клецаху од страха. — в Ја сам дух сгарога Цанцига" — поче онај исти глас ионова — »и гладан сам. — Чујеш ли, Фриче Хамстеру, гладан сам и жедан ! Захтевам од тебе, (ту постаде говор громогласан) да ми донесега добар доручак и пола литра вина — иначе — — (( . Као да су га Фурије појуриле, побеже Хамстер одатле. Стари Цанциг, његов пређашњи колега, био је још за живота рђав компањон, и с њиме се није смело шалити. Није се, дакле, могло ни помислити, да је он променио своје навике и на оном свету, где је такође по свој нрилици запао у рђаво друштво. Чегврт сата после тога носио је наш добри Хамстер једну повелику чинију лепог јела, половину хлеба, добро парче кобасице и пола литра доброг старог вина, и све то оставио на трећи басамак од житнице, па за тим побегао као без душе. За тим се јави своме господару да је болестан, и како је то потврђивало његово бледо лице, то га овај иусти кући. Два дана после тога дошао је Фриц Хамстер опет. (Наотавиће се).

ИЗ 0ТРАН0Г 0ВЕТА Писмо из Париза »Полицијском Гласнику«. Изложба је на прагу, радови, припреме и преваре у највећем су јеку. Скоро је целокупиу штампу занимала велика превара, позната под именом џиновсни кишобран. Жртва скандалозне преваре била је трговина са кишобранима госпође Перша-Живерн, која је оштећена са не мање него са 250.000 динара. Њој је било пало на ум да изложи један огроман кишобраи, од сто метара висине. са платном од сто шездесет и иет квадратних метара, и под њиме гостионица, сала за представе и више различитих забава. Како јој је зато требала службена дозвола, то јој се стави на службу неки Батај, и обећа јој потпору своју и својих многобрјних и утицајних пријатеља. Око лаковерне трговкиње сакупи се цела једна чета, који су јој измамљивали новац на рачун подмићивања људи од утицаја и листова. Госпођа Перша-Живерн потписивала је чек за чеком, и сва уверавања њенога бележника да је варају и упропашћују остала су безуспешна. Тек јој је онда иукло пред очима када је на њену молбу добила од изложбенога одбора негативан одговор. Несрећница је хтела да полуди, и нолиција је отпочела серију затварања тих честитих »људи од утицаја«, међу осталима Дипиша, ОФицира Почасне Легије и барона ШабреФија. Скандал са кишобраном само је увертира у низ других превара које су у велико ночеле. Једна је нарочито опасна, и како има изгледа да ће се проширити на иностранство, па и на нашу земљу сматрам ва дулшост да је изнесем у »Полицијском Гласнику® и скренем палсњу наше публике. Већ неколико месеци многа лица у унутрашњости Француске почела су добијати проспекте једнога париг.кога друштва, које је обећало да ће за малу суму од четрдесет и девет динара дати могућности својим претплатницима да проведу педељу дапа у Паризу за време изложбе. Понуде треба слати у друштвени стан, улица с!е 1а Тотће-18801ге. Неколико лаковериих људи послаше свој пристанак и први улог, али како нису добијали никаквих гласова обрате се полицији. Истрага која је чињена показала је да цело друштво сачињава једна сумњива личиост, и да је друшгвени стан једиа дрвена барака на једном празном плацу у улици с!е 1а Тотће18801Ге. Још једном, треба бити врло обазрив и не дати се варати и штетити. Србин. Врачара. — Иетроградски дописник Тетрз-а ту скоро, у истом листу, прича овај случај: »У сред Петрограда, један трагикоМичаи ироцес показује нам нростоту и злу срећу једие младе девојке из угледне грађанске породице, која је била л^ртва једне врачаре цпганке. Девојка је била романтичне природе, срце јој је пламтело љубавном ватром, и по савету једне своје пријатељице I отиде код гласовите врачаре. Врачара, елегантна и достојан-