Полицијски гласник

6

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 1

зиме, у пркос старе топле бунде коју је био огрно, тако да је једва чекао да се дочепа кревета... Брр ! он се стресе. При самој помисли на ноћашњицу спопаде га језа, у пркос топле пећи иза леђа. »Шта ли човек мора осећати при таквом умирању? Можда такова смрт и није тако страшна као што се нама чини. Дрхћући од зиме тражи човек склоништа, па кад га не нађе он се шћућури ма где, увлачећи се све више и више у себе. Немоћ га лагано обузима као сан, и док му се мисли баве прошлошћу, изгубљеном срећом и пролећем, савлада га немоћ сасвим, и он без икаквог бола заспи... да се никад више не пробуди! Правникове се мисли вратише далеко натраг у дане његовог детињства. Беше леп, летњи дан. Сунчани зраци продирући кроз густо лишће велике липе, кретаху се лагано тамо амо по зеленој пољани која је окружавала велики бунар у касарни. Цветови прстенка, чије бело-жуте главице вираху из зелене траве, лелујаху се лагано под поветарцем, који тихо чарлијаше. А на трави лежаше, окружена цветовима, лешина једног војника, којег су чежња и бол за кућом и селом, а можда и војнички живот, отерали пре осам дана у велики бунар, где га другови тек сад нађоше и извукоше. Са разрогаченим очима и уплашено-зачуђеним погледом посматраше дечко, који је дошао да бере прстенак, огромну главурду војника са које је сва коса опала, чудећи се како је могао војник да одебља, да му чак и широке каваљериске чакшире морадоше пући. Па онда онај комшија, богати трговац који је једнога дана пројурио себи куршум кроз главу. И њега је дечко видео. Седео је у једном углу своје со®е са испруженим ногама и млитаво висећим рукама. Глава му беше клонула на груди, а малени револвер лежаше поред ногу на поду. Лева страна лица беше лако опрљена, а на слепом оку налазаше се малена рупица, из које се једна велика капља крви упутила на ниже па се на сред образа задржала. Изгледало је као да је мозак самоубице хтео да да израза своме изненађењу, јер капља личаше са својим крвавим трагом потпуно знаку дивљења. Обоје, и удављеника и револвером убијеног, већ је једном видео, а сада му случај пружа прилику да види и смрзнутог. Знао је, да сви мртваци, пре но што се сахране, леже у мртвачкој кући, и он се реши, у пркос зиме, да оде да види и таквог мртваца. Он зовну келнера, плати кафу па обукавши зимски капут и подигнувши јаку на истом, изађе из локала на се упути у мртвачку кућу, која се је у близини налазила. Када је у исту ступио удари му у сусрет онај необични задах, састављен из мириса тропског зеленила, горећих воштаница и Фарби којом се мртвачки сандуци Фарбају; задах по коме се већ на сто корачаји даљине да осетити близина мртваца. Зидови комора, једа од друге дрвеним преградама одвојене, беху застрвене црном чојом на којој се блистаху крстови и венци од посребрног метала. На средини сваке коморе стајао је ио један мртвачки одар са мртвацем, опкољен горећим свећама и разноврсним палмама и другим зеленилом. Правник корачатпе из једне коморе у другу, тражаше смрзнуту жену и посматрајући притом мртваце. У првој комори лелсаше један старац чије се чело губило у ћелаво теме, по коме је лишће окружавајућих га палми, при треперећој светлости свећа, цртало Фантастичке слике. У другој лежаше млада жена по чијем се тавно-бледом, мршавном лицу са јако исиупченим јагодицама, јасно видело да ју је смрт спасла дуге и тешке болести. Мирис који окружаваше мртваце удари правнику у главу, и он се реши да не тражи дуго, но да старца, који је обучен у дугачки зимски капут, са портирским штапом у руци стајао на улазу, упита за лешину смрзнуте женске. Овај га упути у једну споредну велику одају, где у простим неФарбаним мртвачким сандуцима, или само у црно платно увијене, лежаху лешине варошке сиротиње. Он уђе у исту. Овде владаше дубока тишина коју је само по кадкад прекидала зврка точкова, када би која кола пројурила кроз смрзнуту шосирану улицу. Ваздух у овој одаји, где не беше ни зеленила ни горећих свећа, беше чист али хладан и влажан. Голи, прљаво-бели зидови окружаваху велики простор који беше готово празан; само у једном углу лежаху иапоредо два проста мртвачка сандука од чамових дасака и једна проста, црно преФарбана носила, на којима... Правник стаде на једанпут као укопан па бесвесно и разрогаченим очима посматраше легпину, која је увијена у црпо 4.

платно лежала на носилима. То бледо. узано лице са великим црним обрвама; та малена уста са поплавелим уснама, кроз које се бељаху лепи, ситни, сада чврстб. стиснути зубићи... Та то је... Правнику се смрче пред очима. ' »Хедвига !. <( оте му се као јаук из груди. Он пређе себи руком преко очију као да хтеде пребрисати немилу слику и растерати ону масу светлаца који му пред очима играху као мушице у мраку. Узалуд, Хедвига лежагае и даље на носилима. Један узан сунчани зрак који је кроз мутно стакло продро у одају, лебдео је, лагано се крећући, преко бледог лица мртве девојке, тако да је изгледало као да јој се усне мичу. Правник не могаше даље гледати. Колена му клецаху и он носрћући изађе из одаје. Напољу га опет дочека мирис зеленила и горећих свећа и сада би зацело пао да га старац са портирским штапом није ухватио под мишку, и извео напоље на хладан зимски ваздух. Хладноћа га опет поврати али му глава и даље зујаше. Морао је све силе да напрегне да би скупио своје мисли, али узалуд. Једино што му се у глави врзло било је питање: „како је то могло бити? с( које је по стоти пут понављао. »Да, како је то могло битп?» Већ пре две недеље био је са њом раскрстио. Изрично јој је рекао да неће да зна више за њу, и да га остави на миру. Два месеца је морао трчати и пре и после подне као луд у каФану где је била касирица, док ју је добио. Читавих осам дана, сдана у дан, састајао се је са њом, било код ње, било у стану. Купио јој је и лепу златну иглу, па шта хоће више. Није она једина. У осталом, са касирицама он не води љубав ; кад би се хтео везати само једном, онда би знао нешто боље, на пример жену оног гимназиског проФесора, или удовицу трговца М... Све јој је он то пре две недеље лепо и потанко разложио. Она га је мирно саслушала, није чак ни плакала, па онда отишла. Био је већ сасвим заборавио на њу, када ал прошле ноћи, било је дванаест прошло кад је кући дошао, а он је затече у својој соби. Лежала је на софи читајући при запаљеној лампи једну од његових књига; сасвим као да је у њеној рођеној соби. Одкуд она ту? Како је ушла? Дошла је да види шта ради. Казала је његовој газдарици да ју је он позвао, па јој је ова отворила и пустила је унутра. Шта је знао да ради? У осталом... Али она није била дошла само да га види. Тек што јој је иошло за руком да га одобровољи и разнежи, поче му пребацивати. Он хтеде спавати али му она не даде мира. »Зашто си отпочео са мном кад си ме већ после осам дана мислио оставити? Шта сам ти учинила? Зар мислига да то свака девојка тако олако узима?" »Остави ме на миру, хоћу да спавам.® Она поче плакати, »А знала сам какав си, али зар сам се могла одбранити од тебе ? Два месеца ми ниси дао мира; хиљаду пута си ме уверавао и клео се да сам ја једина и прва коју доиста искрено љубиш, и да се са мном нећеш титрати као са другим! (< јјОстави ме на миру, кажем ти! (< »Због тебе сам сада и без службе. Док си долазио у каФану ниси се одмицао од биФета, и ниједан госг није могао да проговори реч са мном а да га ти ниси почео изазиватп; зато ми је господар, чим је приметио да сам се с тобом упустила, и отказао службу. Право је и имао, касирица мора са сваким гостом да буде љубазна и да се шали. Али ти... (( »Ако још једну проговориш, бацићу те наиоље! (( »Напоље да ме избациш! ? то је дакле... (< Даље није могла. Скочио је из кревета, дохватио је за мишку и једним јединим потезом висаше јој горњи део тела из кревета. »Напоље! ! (< Запаливши свећу, дохвати њене хаљине које лежаху на једној столици, па јој их баци пред ноге. Она стајаше као кип поред кревета. па га гледаше својим. великим, црним, пуних суза очима, уплатнено и у исто време зачуђено, као да је изненада пробуђена из сна па не може да дође к себи и да појми гата се то догодило. „ Глодај да се торњаш!®