Полицијски гласник
БРОЈ 2
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
13
—- И врло добро мислиш, рече X. Али о томе ћемо већ више говорити. Него молим те, извини ме, да ја за неколико тренутака довршпм мој посао, а ти већ нађи овде оу чим ћеш се дотле забављати. Одмах ћу доћи. —• X. оде у свој кабинет. Наде ми у очи, да мој нријатељ није ни једну реч проговорио са женом. То није био њпхов обичај. — Ш га ће то значити? мислио сам. Да не будем ја дотпао у незгодаи час? Та знате: „где је ватре мора бити и дима,® Тек ја размншљам о томе, а жона мога пријатеља дођо и седе до мене. — Ах, господине, рече; вн с.е његов иријагељ. Ви сте сигурио приметили да је између нас запето сгање. Нећу да кријем од вас. Казаћу вам све.... Извади малу намирисану мараму и обриса очк, Иогледнем — сузе. Охо! — Молим, молим, рекнем ја. — Помислите, продужи гоопођа кроз илач, да он заборавља на своје достојанство, на своју част, на свој образ! Блудници једној изјављује љубав... Њу иретпоставља мени... Ах, то му никад опростити не могу.... Зар то није брука? Па зар и даЈБе да живим са њим заједио? 0 не ! Чекала сам да дође данашњи дан. Знала сам да ћете иам ви доћи у госте, па хоћу пред вама да пречисткм рачуне са њим. Би сте и његов и мој пријатељ, иа хоћу да будете ви сведок зашто напуштам ову кућу, у којој сам толико срећиих дана нровела..., 0 ја малоумна! Веровала сам му да ме љуби, а он ме само варао.... Негса га буде срам.,.. —• Ама о коме говориге пп то? пнгао сам ја. — 0 коме ? вели оиа. 0 њему, о моме драгоме мужићу, а да о коме би другом? — Да то не буде каква обмана госпођо? приметим јој. — 0 камо да је, ирихвати госпођа. Алп чућете већ. Казаће му девојка све у очи. 0, удеоићу ја све то тако, да ће он доиста бити иосрамљен, ако има образа,.. Али, молим вас, ћутиге, ево њега.... X. уђе. — Тако, говорио је још с врата. Сад је готово. А сад. драги мој, хајдемо на главнн посао. Отб је већ постављен..,, Одемо у трапезарију. У трапезарији приметим једну женску, која ми се учини иозната, али нисам се могао одмах сетити откуда је познајем... Мој пријатељ и љегова жена ћуте.... Положај у којем сам се налазно био је врло иезгодан. Случајно ми наде на ум оно, што сам пре неки дан чуо на Зеленом Венцу, И баш у добрп час. Погледам боље ону девојку. — Она ! Баш зацело она млађа од оне две што су испод багрема разговарале. Ха, помислим. Сад ми је све јасио. Овде је, дакле, примењен савет, што га је она асиида ономад дала, то је сигурна ствар... Поседасмо за сто. Девојка изађе из трапезарије. — Хоћете ли ми доиустши госпођо, обратпм се ја жени мога иријатеља, да вам иоставим неколико питања? Сгвар је од интереса и свима ће добро доћи. — Изволите. — Ова девојка птто је сад била овде, то је ваша служавка? — Јесте. — Она од неког времена желп да изађе од вас али јој вн не дате? — Истина је. — Она има нешто свога новца код вас? — Име јој је Ракила? — Ракила. — Оиа вам је казала да јој је X. љубав изјавио? — Да она, одговори госнођа. Алн откуда ви све то знате? — Казаћу вам, рекнем ја. И онда им испричам све што сам нре пеки дан чуо на Зеленом Венцу. — Ха, то је рђава услуга господптте, рече ми жетта мога пријатеља. Не дам се ја тиме заварати. — Молим, госиођо, ја тте варам. Одкуда бпх могао ја све то знати?
— 0 то је врло лако, рече она. Знам ја то већ.... Онда ћете ми дозволитп да вас ја на један полицпјски начин уверим о нстинитооти мојега казивања. Баш као поручена тада уђе у трапезарију девојка. — Је ли ти, девојко, обратим се ја њој строго. Опомад, кад је бттла она велика киша, куда стт ти ишла преко Зеленога Венца? Девојка се промисли па одговори: — Код моје тетке. — А која је била отта жеиска Јттто је за време кттше стојала са тобом испод багрема код оне пекарнице на ћошку, на Зелеиом венцу? нтпам је ја даље. Она ме ногледа разрогачених очију. Као да јој пређе преко лица црвенило. — Једна.... Моја другарнца.,.. — Добро, добро, велим ја. Хајд сад да нам кажеш праву истптту: чему, те је та твоја другарпца учпла оттога дана: како ћете најбрже отпустити из службе одавде? Ја сам чуо све, немој лагатн. — Није ме учила ништа, одговори она збуњено. — Јесте. Ја сам бтто под стрејом код пекарнице и чуо сам све, ттначе 1^у те сад овог часа иослати у затвор, подвикнуо сам. Ракила ћути. — Говорн, иНаче ћу сад звати жандарма', поновим. При том устанем и дођем до нрозора који гледа на улицу. као да зовем жандарма. — Молим госнодине, пзмојте звати. Казаћу све, рече девојка. И онда узе своју кецељу, мету је на очи као да брише сузе, па кроз илач исирича све. Све како је бпло. Мој пријатељ X. зинуо од чуда. Његова госпођа гледа час у девојку, час у свога мужа, час у мене... Кад девојка сврши иоповест, госпођа уздахну дубоко. — Ах, неваљалице једна! рече. Сад ћу ттт дати све тито је твоје, тта се с месга торњај без тр>ага, — Хвала вам срдачно, окрете се мени. Ви сте нас сачувалн тт од пзвесне бруке. При том много вас молим да ми опростите, ако сам се према вама у љутини послужила неодмереним изразима. — А ти, драги мужићу, окрете се најзад мужу, немој се љутттти што сам посумњала на тебе. Да те не волим јако, неби ни желела да сп само мој. И пол.убтт га. — А ништа, одговори овај, смејући се. Забележи ту љугњу на рачун, па други пут. када будеш имала разлога да се љутиш, ттемој се љутити, већ ми отпиши с рачуна. И онда настаде оишти омеј... После тога ручак нам је, дакако, био пријатнији свима.
ДЕЦОУБИЦА .— 110 ГУСКОМ „Утвђена иотина, да мајке-децоубице своје недедо обично понављају, доказујо јасно, да им је здочип урођен. Оне имају неодољиву скдоноот проституцији и морају се с тога записивати у званичне дисте проституткиња. 8 (( Да би се задао страх, морале би се, за поновљење случајове, завести нарочите казне, које ипак не би требадо да буду онако страховите, како су нх иаши нретци примењивади. Оваким бн се женама могда, можда, подстрићи коса; прописати им одедо, које би их понижавадо и забранити им, да носе накит и драгоцеиости, за које, као што је иозиато, гаје оне особиту накдоност.? Ломброзо. Бпло јој је осамнаест годииа и живела је код своје старе старамајке; родитељи јој беху одавио умрли; ■— више их се није могла ни сетити. Били су веома сиромашии п могли су животарити само уз помоћ доброчиних суседа; о кинђурењу, и луксузу у онптте, није, разуме се, било ни разговора. Она је била млада, здрава и ваљана раденица, осим тога леиа и увек весела; њен јасан глас чуо се надалеко. На свима народним забавама, играпкама и иоселима она је била ирва, —