Полицијски гласник

БРОЈ 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Да не заборавим чувара Превоа, негдањег стотинара који је, пре него ће умрети на ешаФоту, молио милост у Администрације. У извесним случајевима, остацима, које је полиција налазила, није се могла утврдити идентичност. Моји претходници и мој последник, као и ја сам, узалуд су се мучили и трудили да расветле налазак жалосних остатака човечјих, које је какова мистериозна рука бацила у неки кут Париза. Још и данас се спомиње искасапљена жена у Монруту која, године 1885., зададе толико муке г. Тајлору, ше®у безбедности, његовим агентима и репортерима париских журнала. И ја, као шеФ безбедности, имао сам своју мистерију, једну жену исиарчану у комаде, и отишао сам са Управе, а нисам могао пронаћи чији су били остаци нађени у улици Вочарис, у нодруму једне куће која се тада градила. Експерти лекарски не могоше ми олакшати моја испитивања. Изјавише да су ти остаци били неке жене од двадесет пет до четрдесет пет година... ако нису остаци какова млада човека... Требало би ми исписати читаву књигу, кад бих хтео да опишем све оне перипетије кроз које је пролазила та аФера у улици Бочарис,... све оне ситне догађаје које је она изазвала: тражење жена, налажење, одвађање њиховим мужевима и родитељима, против воље им, она силна писма којима су луде, мономани сами себе денонсирали... Други су ишли тако далеко, да смо их морали похапсити, и требало је читавих процедура да би се доказала њихова невиност. Најзад ја и данас нитам се да ли су то остаци каквога човека или какове жене, нађени у улици Бочарис. Да ли чак беху то остаци жртве какова злочина? Ја сам још увек склон да верујем противно: остаци су били, доиста, посути трпнама од дрвета јако натопљеним Феничном киселииом, али, још у то доба, било је савршено доказано да није било немогуће украсти из болнице или амФитеатра анатомске препарате. Ма шта било питање је још једнако отворено. И мој последник г. КошФер имао је своју искасаиљену жену. Његова је пловила низ Сену, затворена у једну торбу... Ова је аФера још свежа, и дана,с Се спомињу опити које је полиција вршила да би сазнала одакле је могла бити бачена торба... Метнули су у сличну торбу парчад од говечета... и сукцесивно бацали са више места у воду, и студирали правац који је торба добијала утицајем струје водене. Неки заједљивци, причајући догађај »Булоњске жене", градили су читаве шале на рачун Шстње говечета. У Лијону налази се полиција сада пред двама лешевима... Када се провинција да на посао, онда није се шалити! Безбедност лијонска уређена је врло добро; она ће поуздано успети да сазна које су то жртве чији су остаци нађени у барици наиуштене виле у улици Франгавил. У осталом Лијонци имају драгоцена помоћника у лицу мога пријатеља, у учену доктору Латасању, по мом мишљењу првом кривичном лекару у Француској. Све даје наде да ће судије у Лијону, у бољим приликама но ови у Паризу, открити тајну која обавија лешеве ових жена нађене у дну баре у улици Франшвил. С Француског. ЗЛ.0ЧИН И КАЗНА РОМАИ <Р. М. ДОСТО ЈЕВСЈ^ОГА с руског Јефта Угричи^ 41 — Слушај, рече он Зосимову, — ти си красан младић, али си, поред својих гадних особина, још и распусник, знам ја то, и то још од оних гадних. Ти си нервна, слаба ништарија* ти си тврдоглав, угојио се и ништа не можеш себи да ускратиш, — а то ја већ називам гадошћу, јер доводи управо до гади. Ти си се толико разнежио, да ја, то признајем, најмање могу да појмим, поред свега тога, да будеш добар па чак и пожртвован лекар. На перју спава (доктор човек!), а ноћу устаје ради болесника! Кроз три године ти већ нећеш устајати због болесника... Ах, да, до ђавола, није ствар у томе. него ево у чему: ти ћеш вечерас ноћити у газдаричином стану

(с муком сам је наговорио!) а ја у куини: ето вам прилике, да се ближе упознате! Није то, шго ти мислиш! Ту, брате, ни сенке тога нема... — Ама ја ни на шта и не мислим. — Ту је, брате, стидљивост, ћутљивост, бојазљивост, чистота најузвпшенија, и при свем том — уздаси, и топи се као восак, управо тако ! Избави ме од ње, тако ти свију ђавола на свету! Преслатка је!... Одужићу ти се, тако ми живота, одужићу се! Зосимов се још јаче зацерека него отоич. — Али шта ће ми оиа? — Уверавам те, брига је мало, само говори глупости какве хоћеш, седи само поред ње и говори. Сем тога ти си доктор, почни је лечити ма од чега. Кунем ти се да се нећеш кајати. Има тамо код ње и клавир ; та ја, ти већ знаш, ударам по мало ; тамо је једна моја песмица, руска,'права:.»Прелићу се сузама врелим"... Она воли ове ираве песме, — па, од песме се и почело; а ти си, међутим, на Фортепијану виртуоз, мајстор, други Рубинштајн... Веруј, да се нећеш покајати! — Ама да јој ниси каква обећања надавао, шта ли си радио ? Формалну нисмену обавезу ? Обећао си, може бити, женити се... — Ништа, ништа, ама баш ништа од тога није! Та она и није сасвим таква; Чебаров је хтео... — Е, па онда је остави! — Ама није могуће тако је оставити! — Та зашто да није могуће? — Е, иа де-де; просто није могуће, па то ти је! Ту је, брате, замамљив ночетак био. — А зашто си је онда завео ? — Та ја је у опште нисам заводио, ја сам можда сам заведен, по глупости својој, а њој ће најзад бити све једно, ти или ја, само да има неког, који поред ње седи и уздише. Ту, брате... Не могу ја теби то да изкажем, ту, — али ево ти знаш добро математику, и сад се још тиме заиимаш, знам ја... па, почни јој изводити интегрално рачунање, Бога ми се не шалим, говорим озбиљно, њој ће сасвим бити све једно: она ће на тебе гледати и уздисати, и тако целе године без престапка. Ја сам јој, пзмеђу осталога, веома дуго, два дана један за другим говорио о пруском горњем дому (та о чему би и говорио с њоме?) — она је само уздисала и знојила се. Само о љубави немој говорити, стидљива је до крајности, — али се претварај, као да отићи не можепг, — тако, и то је доста. Код ње су изванредне удобности; сасвим као код куће, — читај, седи, лези, пиши... Шта више може се и пољубити, са опрезношћу... — Ама што ће ми она ? — Е, не могу ја теби гшкако да објасним! Видиш ли: ви обоје потпуно приличите једно другом! И пређе сам о теби мислио... Та ти ћеш већ тако и тако тиме завршити! Па зар ти није онда све једно — раније или доцније? Ту ти, брате, иде све као по перју, — ех! па не само то! Ту те све мами, ту је крај света, сидро, мирно пристаниште, средиште земљино, есенција палачинака масних, великих рибљих паштета, вечерњих самовара, тихог уздисања и топлих кацавејака, загрејаног банка, — ето ти, дакле, као да си умро, а у исто си време и жив, две добити наједанпут! Али, брате, ђаво да ме носи, забрбљао сам се, време је, да се спава! Чуј, ја се ноћу по који пут будим, па ћу отићи до њега, да га обиђем. Само неће бити ништа, будалаштина, све је добро. Немој се још и ти нарочито узнемиравати, а ако хоћеш завири и ти једанпут. Али чим штогод запазиш, грозницу, например, или ватру, или тако што, одмах ме пробуди. Уосталом, није могуће... II. Сутрадаи, око осам часова, пробуди се Разумихин забринут и озбиљан. Много нових и непредвиђених недоумица наједанпут се појавило у њему тога јутра. Он дотле није ни замишљао, да ће се икада тако пробудити. До најмањих ситница сетио се свега јучерашњега и разумео, да се с њиме догодило нешто необично, да га је испунило једно дотле сасвим ненознато осећање, које није личило ни једном дотадашњем. У исто време је јасно увиђао, да је сањарија, која се распламтела у његовој глави, сасвим, сасвим неостварљива, — толико нео-