Полицијски гласник

ВРОЈ 18 и 19

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

151

Милосављевићем овд. из Палилуле на преноћиште у пећину мајданоку, јер су његов газда и Илија закупци исте, али овце никако нису хтеле дубље улазиги, бегале су натраг, тад, вели, Илпја запали свећу да види за што се овце плаше, и наиђе на леш некакве бабе. Он ме викне, ја уђем унутра, опипамо леш, да се уверимо да није жива, леш беше још врућ, иначе никаквог другог знака од живота не ноказиваше. •— Ама људи, то мора да је неко извршио убиство пред долазак ових људи, иримети г. Арса. — Хајдмо, хајдмо — рече кмет, па се упути са свима својим гостима на место где је леш. Тек што они дођоше, кад_ стиже и дежурни писар г. Ђока Ј И* кога већ известишео истом случају. Он учини нотребни увиђај и нареди да се леш пренесе у варошку болницу ради секције и саране. Од присутних грађана нико није познавао чији је леш. а о убици и да не говоримо. По првом увпђају писар је констатовао, да убиство иије извршено на самом месту где је леш нађен, јер обућа беше чиста, а блато беше до чланака, снег се отопио, па по улицама толико се блата навукло, да је човеку немогуће „Ки. Михајловом« улицом проћи да се не укаља, а камо ли кроз ПалилулЈ. Дакле, леш је донесен ту. Сутра дан, сви београдски листови донели су вест о тајанственом убиству. Полиција је живо трагала на све стране, али залуду. Убица је био у овој прилици венггији, но што се могло у први мах мислити. * * * Наш народ вели: „заклела се земља рају, да се сваке тајне знају«. Живојин извршив убиство, не имађаше мира никако, сан га беше оставио, тражио је пута и начина да заборавн свој злочин. Он се нропио. У напнтом је стању потезао и оружје на каплара жандармског, услед чега буде отпуштен из службе. Нашав се на улици, он отпутује у Шабац и погоди се, да као калфа опанчарски ради. Он је напустио Београд, да га не потсећа на његово дело. Његов живот у Шанцу био је буран, почео је свађати се и са Лепосавом, која му прећаше, да ће га одати, што и учини. Она се поверује својој сестри Роси, која их прокал^е полицији. Начелство шабачко учинило је одмах своје, притворило је Живојина, и на захтев Управе вароши Београда упутило га је кварту палилулском, као надлежном за извиђање по овом делу. Кварт је живо предузео све мере, да дође до праве истине. Пстрагом утврдио је, да је он извршилац овога убиства, а Лепосава да му је саучесница. Обоје се налазе у нритвору код кварта ; шта буде даље јавићемо.

СКРЕЂЕ ОЕ ПАЖЊА. Ноћу, између'23 и 24. априла тек. године непознато лице украло је из канцеларије суда општине паланачке, а из свеске сточних пасоша серија СУП осам комада пасоша, дупликата под Бр. 2838, 2839, 2840, 2841, 2842, 2843, 2844 и 2845, — па за тим побсгло. Начелник среза јасеничког актом од 27. априла т. г. бр. 6821, моли све власти да строгу пажњу обрате на лица која би употребила горње пасоше, па ако некога ухвате, да га спроведу заједно са стоком на коју буде гласио пасош. Пропађени лопови могу се спровести и Управи гр. Београда с позивом иа бр. 9644. ИЗ ПОЛИЦИЈОКОГ АЛБУМА г К >0 |тђе Маринковић, звани „Еоцтсар", родом је из Ииша, занимао се некад обућарским заиатом; стар 45 год., ожењен II има петоро деце. Раста осредњег, јако црномањаст, очију п бркова црних, косе такође црне, браду шиша у »шпиц«. Осуђиван је раније на 2'/ 2 године робије због одвођења девојке. Новембра 2. пр. године, када се сумрак поче хватати, увуче се овај коцкар у једно двориште, а када ноћ овлада у велико, прескочи преко плота у двориште каФане код »Баната«, у Пишу, а одатле увуче се и у саму кафану и стаде претресати џепове сељацима, који су спавали. На његову несрећу, један сељак се пробуди и из свега гласа повика: »лопов!«" Хитро као срне поскачу остали сељаци и механџија; нападну на лопова, савладају га и предаду власти, која предузе

над њим истрагу. Ђорђе се при испиту веома дрско понашао, и вели да је на њ механџија „киван", те га је увукао у механу и в подвалио" му. Никако ие признаје, и ако је на делу ухваћен. Пронађене су још две крађе, које је недавно он извршио у Нишу, одневши неке ситнице, револвер, ципеле, шешире и др., прво из каФане »Новог Пазара", а ио том из ка®ане »Српска Круна". Револвер и ципеле нађени су при њему те је тиме утврђепо да је он извршио горње крађе. Ђорђе је у Пишу довољно познат као неваљала и опасна особа, те га се свак клонио и нрезирао га. Он је од малена неваљ.ао и назив „коцкар" носи још од ранога детињства; извршио -је небројено крађа и задавао је много нута труда властима. Увек је умео вешто да се прикрије, нгга више, често су га виђали да је посио лажну браду и да је ишао маскиран, али сада му је дошао црни петак ! Ђорђе је снажне конструкције, здрав је и свеж, али кад год изађе иа испит, прави се болан, изнемогао, наиван, што се никако не слаже са његовом појавом. На махове, очи му тако севају, да је човеку страх погледати га. Несрећна жена и оно петоро дечице! каква неваљалог мужа, односно оца имају! Он је пошао кривом стазом, па је унесрећио и себе и своју породицу. А како би срећни били, да је Ђорђе прегао на рад, да је само у свом занату гледао насушни хлеб?! Био би срећан и честит човек.

П 0 Т Е Р А Љубомир Стевчић, родом из Селевца, среза јасеничког, слуга Косте Петковића, трг. из Смедерева, ноћу између 21 и 22. априла, тек. године разбио је асталску канцеларију и из ове украо и однео 90. динара у српским новчаницама, па незнано куд побегао. Љубомир има 15 година, црномањаст, од одела има ианталоне и сукнену антерију. Начелсгво округа смедеревског, актом, од 25. априла моли све власти да Лзубомира пронађу и пронађеног стражарно сироведу. Пронађени Љубомир може се спровести и Управи града Београда, с позивом на бр. 9403. Миљко Катић —• Симоновић, из Више-Села, на дан 18. априла тек. год. у 1. сат по подне убио је из пушке Игњата Тодоровића, из истог села и одмах побегао незнано где. Миљко има 65. година, стаса је средњег, погурених леђа и на једну ногу рамље, плав је у опште и просед. Од одела има на себи иоловне чакшире од црног сукна и нрслук без рукава, на главн сигави Фес, око кога везује белу мараму, на ногама опанке. Начелство округа топличког актом од 24 априла т. г. бр. 3088, моли све власти да Миљка потраже и нађеног стражарно спроведу. Пронађени Миљко може се снровести и Уирави града Београда, с позивом на бр. 9394. 11ауи Миклић — Геочеловић, из Шарбановца, среза ■бољевачког, који је оптужен за убиство извршено над својом сестром и зетом, развалио је апсану начелника среза бољевач'ког где је у притвору био и незнано где побегао. Паун има 21. год. стаса новисоког, изгледа блесастог, у опште плав, ћосав, од одела има црно гуњче на Форму блузе, чакшире беле, на ногама опанке, а на глави „кнћију". Начелник среза бољевачког депешом од 2 маја т. г. бр. 4152 моли све власти да Пауна потраже и нађеног стражарно спроведу. Пронађени Па_ун мбже се спровести и Управи града Београда с нозивом на'бр. 9786. Јован Цековић, родом из В. Извора, среза зајечарског, осу!)еник нишког казненог завода, 29 априла о. г. побегао је са рада из» Брестовачке Бање. Јовану је 50 година, стаса високог, косе седе, обрва проседих пуних, очију зеленкастих,