Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 18 и 19

нимања. Шта је знала и први мах, до да потражи службу у ка&вој од бољих кућа. Дугих 25 година служила је код разних отмених породица, а у последње време виђамо је свако јутро на »Цветноме тргу«, што нас увераваше да служи негде у близини на Врачару или Енглезовцу. Али ево већ де• сетак дана- како је не видесмо, мора бити да је слаба, јер беше у годинама, или је изашла од овога газде и отишла у други крај варопга. Тако је. Ноџавељала се нзшто, пало јој криво. па тражила отпуст. Једнога дана месеца Фебруара 1897 г. видесмо је где уђе у пиљарницу преко пута жандармске касарне у улици »К«. Свратила беше унутра да упита, не би ли јој могли рећи где би могла за пристојну сумицу новаца наћи стан да би могла ноћивати док не нађе сталну службу. У пиљарници никога не беше до две женске, одкојихјеједна пиљарка, а друга позната вешерка жандармска Лепосава, раздвојено живећа жена Милана В*, сголара и штитара, сад већ милосница Живојина Мојсиловића, жандарма, са којим имађашеи једно женско дете. Она беше дошла у пиљарницу код своје старе познанице, да причека Живојина и оно мало, „цркавице с( које имађаше да прими за прање рубља. Лепосава чувши шта тражи баба Ката, обећа, да ће јој дати за 4 динара да спава у кујни, али под условом, ако ту њихову угодбу одобри Живојин, који на скоро за тим^дође и усвоји све оно што је између њих две уговорено. И тако баба Ката почетком месеца Фебруара 1897 године усели се у нови стан, међу непознати свет. Првих дана баба Ката упознала је Лепосаву и Живојина са својом прошлоћу, причала им је где је служила, оговарала некадашње своје газде и газдарице као и обично што чине мЛађи. Није пропустила да напомене, да би јој требало још 6 дуката да заЈзади, па да престане више служити, јер оно што има зарађеног биће јој доста да скромно и без муке проведе остатак својих дана. Живојин који редовно долазаше код своје милоснице Лепосаве, обећа баба Кати, да јој нађе службу и ова сиротица очекиваше свакога дана неће ли је позвати, да је одведе код кога од господе чиновника или трговаца, јер их овај познаваше велики број, пошто беше »решењар® у кварту палилулском. Четири, пет дана има како је Живојин расејан, не зна шта му се наређује, замишљен је, блед. Постао је чисто страшан. Бегао је од другова, није смео гледати ником у очи, бојећи да ко год не докучи његову страховиту намеру, да га не спречи у извршењу самога дела, и тиме га спасе велика греха и врати друштву једнога доброг члана више. Ио његовој. се глави врзаше непрестано мисао да баба Кату убије и тако постане богат човек, узевши јој новац зарађени. Он мишљаше да је она одвећ богата, кад јој треба само тако мала сумица од неколико дуката, па да више не служи никако. Злато беше његов демон, богаство беше прва и последња мисао његова. Најзад решио се је, поверио је све Лепосави, која га храбраше и одушевљаваше још више да учини злочин. Удесио је све, план је готов. — Она мора умрети, рече Живојин. — Мора, потврди Лепосава. — Још ове наћи!... А сад одлази кући и чекај, док се пе вратим из кварта. То рече, иа продужи пут, а Лепосава сави лево у болничку улицу. По журби могло се приметити да се у души његовој води борба, али да је он ипак остао сталан својој речи. Јавио се ноднареднику, старешини жандармском, кад је полазио кући. Али он не оде право тамо, него удари улицом два бела голуба, св. горском поред ташмајдана, загледајући непрестаио у јазбине пећинске, у којима

држаху чобани овце на преноћишту. Прође Тркалиште, седе на трамвај и врати се ратарском улицом натраг. Видео је све, у осталом знао је он добро овај крај, по ипак неки унутарњи нагон гонио га је да обиђе ове улице. Пун задовољства изађе из каФане „Седам шваба", тамо беше свратио да попије коју ракицу ради поткрепљења, управо да би добио куражи. Журно се крете пут куће, али што беше ближе њој, срце му стаде све силније ударати, а ход му беше спорији. На један мах застаде, беше пред кућом, пред вратима авлијским, само да пружи руку до браве, један притисак и врата ће се отворити, један корак па је у авлији, у којој ће се одиграти трагедија, у којој су главне улоге у рукама његовим и Лепосавиним. Стресе се, дрхтавица му обузе тело, а из груди му се оте један бони уздах, зажмури, отвори капију, залупише се врата и на кући, на пољу опет наста тајац, а из собе чу се живљи разговор. Те вечери као и природа да тужи, нигде звезде, а о месецу ни помена. Време да Бог сачува, прст се пред оком не види, помрчина густа ка > тесто, а снег се у велико почео топити и начинио грдно блато и баре по улицама. — Немој Живојине, шта сам ти скривила сиња кукавица! — Шта кучко, — иродера се Лепосава. Хоћеш да врачаш. Вештица је то, мој Живојине, вештица. Куне и гунђа по цео дан. Вели хоће да нас тужи. — Шта море, шта? Да нас тужи! Е, не ћеш вала. Ја ћу ти судити. Лијала си, ама си и долијала. Ти мене да тужиш. Да ја губим службу. Због рђе једне. Па стиште баба Кати ударац за врат. Ударац је био силан, јер се Ката поведе. Живојин се саже, стеже је за гушу, прсти његови оставише дубоке бразде но врату бабином. Ката је мртва. Лепосава, која помагаше Живојину, брзо донесе џак из кујне, стрпаше несретну бабу, увезаше добро, а за тим Живојин изађе на улицу, да осмотри да кога нема. Нигде живе душе, за њега згода, моћи ће доконати дело, а да га нико не ухвати. Врати се у кућу, где затече Лепосаву да претура по прњама, а гле, под 'душеком, нађоше један увијутак, отворише га, у њему само ,16 дуката у злату. Тековина баба Катина. Живојин узе све ларе к себи, стрпа их у новчаник, а џак с бабом на леђа, па Јсе упути кроз сокачиће право Таш-Мајдану. Сретно је стигао, нигде патролџије, нигде човека, уђе у отвор пећине ташмајданске, и на 200—250 метара од улаза спусти терет, одреши џак и извуче леш, спусти га на леђа, рашири јој руке, па за тим опрезно пође кући, али закачи за ногу лешине, сав претрну, коса му се диже, мислио је, баба Ката је .жива, ухватила га је руком, хоће да га задржи, он нагло јурну напред и скиде једиу плитку ципелу, која се откотрља за један метар од жртве. У помрчипи изгуби се Живојин, оде милосници Лепосави, да у њеном загрљају и у пићу тражи мира души својој.

Ко не зна још где је каФана „Шумадинац" у Палилули. Ту сте свако вече као сталну публику могли наћи десетак, петнаест људи, које чиновника, које имућнијих Палилулаца,' где код кмет Владе, који држаше кафану, свраћају на коју чашицу доброга вина, а да у пријатном разговору, или којој партији „санса« скрате дуге зимске вечери. Фебруара 24. беше се искупило, као и обично, свакодневно друштво. Разговор је текао живо, једни друге задиркиваху, претресаху дневна политичка питања на начин како су управо знали, други пак ватрено нападаху општину, коју опет заступаше са пуно достојанства кмет Влада. У сред таквог ^зазговора уђе један човек, сав каљав, у руци држаше дугу батину, беше уплашен, црелети очима ио ка®ани, док се најзад не заустави на кмету, приђе му, саже се^р шапуће му негато на уво, нови гост беше обратио пажњу свију. — Шта рече? Где, говори? — У Таш-Мајдану, газда Владо, одговори чобанин. — Шта то ? — упаде у реч Арса, чиновник главне контроле. — Убиство, море људи! одговори кмет. Ето, догнао човек да нам јави, да су нашли убијену некакву жену. — Кад ? Ко је уби ! — полетеше питања од свију. — Не знам, брате. Тражио сам патролџију, али њега нигде нема. Чобанин им тада исприча све, да је он слуга Јове Милосављевића, да је као и обично дотерао овце са Илијом