Полицијски гласник

БРОЈ 18 и 19

ИОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

139

исељење из закуиног имања, јер нема више гарантије за панлату свога нотраживања, са погледом на имовно стање закупца. У овим даним случајима, појављују се два правца за расправу. Један је где сам дужник иде власти и пријављује дуговно стање, тражећи сам исељење — раскинуће уговора обезбеђујући благовремено новериоца — газду од имања за наплату дуговне суме. Има и оних којима је рок закупу истекао, а остао је дужан кирију — закупну цену, а даље у имању не остају но се селе, но како новца немају да остатак кирије плате, они обезбеђују залогом — стварима — унетим у кућу свога газде. То чине преко суда. Има и оних који хоће да се користе својом невољом за немогућност исплате, па чине разне испаде, противу интереса сопственика добра, нпр. каже да му је кирију платио; да му није ништа дужан; да је закључио уговор на даље за извесно време; позива се на ту околност. на уговор закључен пред сведоцима, или доказује сведоцима исплату кирије. Тиме ствар одуговлаче и седе у закупном добру ва штету господара, јер природно. је, да господар добра у овом случају мора да иде власти п да наплату тражи. Ту се отвара читава судска процедура са суђењем и следује пресуда, противу које има места жалби. Интереси газдини овде су угрожени с тога што му имање остаје незаузето, дакле није га могао издати под закуп, зато што мора путем суда да исели »рђавог платишу" или онога који од њега тражи оно што не постоји. Ми смо видели ове прилшсе. Један кирајџија запао је у дуг закупни за време, од пола године дана. Дуг признаје, јер сам обезбеђује повериоца •— газду — својом имовином, тиме што тражи од суда попис своје имовине за обезбеду своје дуговне суме. Он то чини са обзиром на § 686 грађ. законика иа оваЈ начин: Суду општине Ивањичке: Максиму Петр вићу, трговцу овдашн.ем дугујем на име пола годишње кирије 204 динара рачунајући закупну цену по 34 динара месечно. Новаца немам да нлатим, те молим суд, да за обезбеду ове суме* изволи извршити попис моје имовине, у колико то буде довољно за обезбеду овога дуга, а не буде противно § 47:1 грађ. поступка. Све што се у попис узме нека се остави на чување под законом одговорношћу моме газди Максиму, до наплате дугујуће суме, а ја се обвезујем да ћу му сав дуг исплатити до конца маја ове године, што ако не учиним, нека се пописаиа покретност изложи продаји без икакве дане процедуре, и новац од исте нека му се преда. Ако не буде довољна сума за наплату кирије добијена, ја одговорам за исплату и даље. А ако би било више добијено, но што се узме ствари у попис. па би при продаји 'било више новца но што сам дужан, то молим да се мени преда. 27. октобра 1899. год. Ивањица. Понизан суду Илија Недић, терзија № 736. Г. М. Николић, члан суда са писаром Н. Илићем, да изађе на лица места у стан дужников и према § 466 грађ. суд. поступка, а у присуству дужника и газде од имања изврши попис његове имовине, у онолико колико то буде довољно за обезбеду дугујуће суме а не буде противно § 371 грађ. судског поступка. Пописану кретност предати на чување самоме газди добра, пошто га је сам дужник за чувара одредио. 30|Х 1899 г. Пресед. суда Ивањица Кметови Писар. Ово је нитање прво, на које треба одговорити то: да ли је решење општ. суда правилно ? и зашто?, има ли у њему каквих недоследности и законских непвавилности ? остали случајеви у овом правцу око спора о закупу долазе у следећим бројевима. Желели би да опјлт . писари овај први случај добро промотре, да законске прописе добро прочитају и да тек тада даду своје мишљење, јер их напред опомињемо, да ове ствари које сада почињемо да износимо, засецају у најдубље интересе њихових суграђана.

Горе смо навели случај где сам дужник — закупац признаје дуг и за сопственика — газду — тражи обезбеду за наплату. Тражили смо од општ. писара одговоре има ли овде

правилности и места, а сада хоћемо да дамо други случај, где дужник дуг не признаје и неће да се сели из закупног добра и ако је сопственик дао другоме своје имање под закуп. Ево тога случаја. а., Тужба Суду општине крушевачке Михаилу Митићу, казасу, дао сам под закуп мој дућан са две собе у иозадини, у улици Немањиној са ценом од по 30 динара месечно, са роком закупа од Митрова дана пр. год. до Ђурђева дана ове године, Рок закупу дакле истекао је првога ч маја, но он данас нити хоће, да се сели нити хоће да ми дужну кирију за три месеца плати, у суми од 90 динара. Ја сам ово имање дао другоме под закуп и иови кирајџија се доселио, но како Михаило неће, да се исели, то ја нисам у стању, да то учиним, но се обраћам суду са молбом, да овога силом закона принуди, да ми имање испразни, те да би се нови закупац у исто могао уселити. Доказ за дуг је то што се његова имовина и данас налази у мојој кући, а он нека докаже признаницама да ми је кирију за иоследња три месеца и то: Фебруар, март и април платио. Тако исто нека докаже и ту околност, да сам му и имање поново дао под закуп, било то писменим или усменим уг вором. Ствар је хитна и молим суд да нам још данас ово спорно питање пресуди, јер нови закупац са својим донешеним стварима чека на усељење. 1. маја 1900 год. Никола Петровић, трговац Крушевац Бр. 1708. Позвати одмах тужиоца и туженог; овај спор извидети и пресудити. Таксу наплатити. 1. маја 1900 год. Председник суда Крушевац б., Белешка. Рађено у суду општине крушевачке, 1 маја 1900 г. Белешка по спору Николе Петровића, трговца овд. противу Михаила Митића, казаса овд. Извиђали и судили Председник суда Због дуга од кирије у 90 Кметови динара и раскинућа уговора. Бележио писар На данашње рочиште дошли су нарничари. На понуду суда нису се могли поравнати. Прочитана је тужба. Тужилац оста ири тужби; за данашњи предстанак и парничне трошкове тражи 30 динара. Тужени изјави: ништа од кирије не дугујем тужиоцу, јер сам му још 3. априла ове године нсплатио дужну суму од ®ебр.уара па до са концем априла, у суми од 90 динара, рачунајући месечно 30 динара закупне цене. Ово је тога дана било пред сведоцима: Марком Илићем, абаџијом из Трстеника и Николом Антићем, абаџијом из Ниша, који су тада били у мојој радњи, ради наших трговачких узајамних послова. Молим суд да их испита. Из имања нећу да се селим зато што сам исто пред овим истим сведоцима, понова при наплати дужне кирије, узео под закуп за исту цену до Митрова дана ове године. И на ту околност молим суд да их испита. Што је тужилац 1 сада дао другом имање под закуп, ја не стојим одговоран, но се држим тачно уговора, и из закупног имања не могу да се селим, а он ако је имао ту намеру требао је уговор о закупу да ми одрече на 15 дант раније, како бих се и ја могао постарати да нов закуп закључим. Тражим дангубе за данашњи предстанак 10 динара. Судски разлози Како се тужени позива на сведоке, да је овај дуг, за који се тужи, платио, и да му исти потврде и ново закључење уговрра о закупу, од Ђурђева до Митрова дана ове године, а тужилац о томе не подноси никакве противудоказе, то је суд Решио Да се ово рочиште одложи, и да се пише надлежним судовима, да ове сведоке испитају и њихова протоколарна саслу-