Полицијски гласник

140

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 18 и 19

гџања пошаљу овоме суду. Тада одредити друго рочиште на које позвати обе парпичне стране и тада овај спор пресудити. I. маја 1900 г. Крушевац Председник суда Писар Кметови II. Белешка. Рађено у суду, 15 маја Следује глава као и у I. 1900 г. у Крушевцу. На рочишту су обе парничне стране. Чита се извештај суда општине трстеничке и општине нигаке о испиту сведока на које се позвала тужена страна. Суд општине трстеничке шаље саслушање над сведоком Марком Илићем, абаџијом ондашњим, које гласи: Трећег априла нисам ни био у Крушевцу, но сам био овде, о чему је уверен и сам суд, јер сам тога дана као општински одборник био у одборској седници и потписао одлуке одборске о чему се може и сам суд уверити, дакле онда, ни у ком случају нисам могао бити у Крушевцу и не могу по овој ствари ништа сведочити, јер не знам по њој нигата ни доцније ни раније од 3. априла ове године. Зашто се Михаило на мене позива не знам. На ово ћу се заклети. Дангубе тражим 4 динара. Суд опгатине нишке гааље акт у коме извегатава овај суд, да под именом Николе Антића, абаџије, не постоји такво лице у Нигау, услед чега га није могао ни саслугаати као сведока. Ио прочитању ових акта тужилац оста при својој тужби, тражећи, да му суд да заштите за уживање свога имања, а накнаду штете гато је новога завупца морао са станом задовол.итп; тражиће особеном тужбом. За данашњи предстанак тражи десет динара. Тужени изјави: зашто Марко тако сведочи не знам. Истина не могу да се опоменем да је то било баш трећег априла, али тих је дана било. Што се тиче другог сведока Николе, чудно ми је да се суд ошнтине нигаке тако изражава, кад човек од толико година живи у Нигау, и ради свој занат. У осталом . да је овако било ја ћу се заклети. Судеки разлози: Постојање закупа тужилац је доказао, тиме гато се закупац налази у закупљеном добру. Ову околност тужени и сам признаје. Доказано је и то, да је тужени на име закупне цене, остао тужиоцу дужан за месец Фебруар, март и април 90 динара, рачунајући закупну цену по 30 динара месечно, јер противно томе тужени нигата за доказ не подноси. Његова доцнија одбрана, на другом рочишту, где подноси заклетву не може се од стране суда узети у обзир с тога што једностраној заклетви не може бити места. Према оваквом стању ствари, суд сматра да је тужилац у праву да овога закупца из свога имања избаци, пошто је рок закупу истекао и да му је овај дужан горњу кирију платити, па зато на основу § 6. и 13 грађ. суд. поступка са погледом на § 686 грађ. закона као надлежан Пресуђује Да тужени Михаило плати тужиоцу 90 динара кирије за месец Фебруар, март и април ове године, да му накнади плаћену таксу у 5'40 динара и на име трогака и дангубе двадесет динара, Тужени је дужан из закупног добра одмах се иселити. А ако то у року од 24 сата не учини, суд ће га силом закона на то нагнати. Туж^ени да плати сведоку Марку Илићу абаџији из Трстеника три динара на име дангубе. Тужиоцу се оставља право да накнаду штете од туженог тражи особеном парницом. Пресуда саопштена парничарима одмах јавно у суду. Од суда општине крушевачке, 15 маја 1900 год. №... у Крушевцу. Председник суда Писар Кметови НЗ. Завести обе-белеиске у иротокол суђења Задатак. Оиштински писари! Је ли ова пресуда ггравилна, на закону основана и ако није онда зашто?

Од једног општииског писара добили смо овакво питање: каква треба да буду убаштињења, када је-имање продавцу очевина, каква када је ужива од старина, а каква када је исто

стекао куповином од пре 24 године. Даље каква уверења треба да буду за подношај суду да земљоделац то имање може отуђити. Ми смо у прошла три листа то питање изнели и расправили и општински писари нека се у свима случајевима придржавају оних образаца, па су постигли саобразност законску. Исто тако изнели смо и уверење о томе како треба да буде при потврди тапије од стране продавца и купца, које је потребно поднети суду. Но како је погрешком тамо изостао читав став, ми овом приликом а ради обавештења и тачног рада, од стране општинских судова ево поново доносимо образац за та уверења; она имају гласити овако: Уверење Марко Мандић, земљоделац из Лелића, поред оне земље њиве — зване у „Осоју", коју је наследио (или купио од II. Н. или коју ужива по сгарини) од свога стрица Ненада Мандића, а коју је продао Петру Ненадићу из .Лелића, има још по пет дана ораће — зиратне — земље на сваку мугаку задружну главу у задрузи, рачунајући сваки дан орања по једну хиљаду и гаест стотина, квадрат. метара и поред тога кућу са окућницом. Ово уверење издаје му суд на захтев, погато је.прописану таксу платио. Од суда опгатине Лелићске, 20. марта 1900 год. № 472. у Лелићу. Писар Председник суда НЗ. Ово уверење мора бити потврђено надлежном полициском среском влагаћу, с тим, да се тврди истинит.ост општ. печата па и садржине. Када се овакво уверење поднесе, суд првостепени увек тврди тапију, која је и са потврдом коју смо у нашим ранијим бројевима изнели онако исправна, како тамо гласи. Тапије потврду не тврди само председник или који од кметова но суд, дакле пуна седница. Ово је обавезно према решењу опште. седнице касационог суда а и према распису Министра Правде, па према томе нека се општински писари овога строго држе, и онда неће бити потребе, да им се тапије од стране суда првостепеног одбацују.

ФАЛ0ИФИКАТ0РИ У НАР0ДУ УСПОМЕНА ЈЕДИОГ ПО^ИЦАЈЦА Наш народ опада имовно из године у годину. То иам и статистика тврди. С имовним опадањем и умножавањем бескућника јавља се, од ово неколико година, као носледица, увећани број злочина и преступа, од којих неки остају много пута и неопажени од државне власти. Ми смо намерни, да изнесемо овде један од криминалних случајева, који су нам остали још у успомени. Случај десио се у једном крају наше отаџбине, који је удаљен и одсечен од сваког саобраћаја. По квалиФикацији спада, истина, у мање важније а и ређе, но ипак заслужује пажње у толико пре, што из њега видимо, поред осталог, докле је груби материјализам. продро у народу, па чак и у оне крајеве, где се увек до сада замишљала примитивност и морал вигае очуван но у другим местима, која су ближа центру и светском саобраћају. Десило се то 18.. године у једној општини насељеној Власима, која, по броју људства, спада у ред већих општина у округу. Једног Дана, председник исте општине достави лично окружном начелнику, да је, пре кратког времена, случајно, ушао у траг фалсификованим облигацијама у његовом селу, и да је по дознању организовано једно друштво варалица и ФалсиФикатора, под ранијом општинском управом и споразумно с њом, задужило многе људе у његовој општини — тако рећи ни криве ни дужне. Некима је за дуг испродавана сва стока и покретност. Од тих облигација он је до сада нагаао свега 7 комада, које прилаже, а све су писане једном руком и гласе на једног истог повериоца, кога цела опгатина познаје као пропалицу и никаква човека у грађанству. Облигације представљају вредност од 150—180 динара с 12°/ 0 инт. и другим трошковима. Задужени су, како се говори у селу, махом старци, болесни и немоћни људи, који немају изгледа на дуг живот. Има међу